VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
-Finansijska tržišta-
OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA I
PENZIJSKI FONDOVI
-seminarski rad-
Student: Mentor: pr.
Br. Indeksa:
Smer: finansije I bankarstvo
-Leskovac 2015-
2
SADRŽAJ:
1. UVOD........................................
2. Osiguravajuća društva...........................
2.1. Osnovna načela osiguranja.................................
2.2. Negativna selekcija i moralni hazard.....................
2.3. Vrste osiguranja.............................
2.4. Upravljanje osiguravajućim društvima............
3. Penzijsko osiguranje.............................
3.1. Vrste penzijskog osiguranja....................
3.2. Regulisanje penzijskog sistema...................
4. ZAKLJUČAK.................................................
5. Literatura....................................................
4
2. Osiguravajuća društva
Osiguravajuće kompanije posluju po sistemu preuzimanja rizika umesto svojih klijenata
a koji im za uzvrat plaćaju naknadu koja se naziva premija osiguranja. Postavlja se pitanje
zašto bi ljudi plaćali kompanijama osiguranje za događaje koji se verovatnije neće desiti a da
pri tom na kraju plate iznos koji je veći od štete koja može nastati. Odgovor se nalazi u
neprolaznoj potrebi čoveka za osećajem sigurnosti koji dobija uplaćivanjem premija
osiguravajućoj kompaniji znajući da će ukoliko se osigurani slučaj i dogodi naknaditi štetu
koja će pri tom nastati. Naime ljudi se oslanjaju na osiguravajuće kompanije koje im
garantuju naknadu nastale štete ili isplatu novčane sume ukoliko se dogodi slučaj da nekim
događajem budu oštećeni. Osiguranje omogućuje miran san svojim klijentima ne bojeći se da
bi njihova imovina ili sami oni mogli biti nenadoknadivo oštećeni.
2.1.
Osnovna načela osiguranja
Iako postoje razne vrste osiguranja u osnovi svih njih su osnovna načela poslovanja
svake osiguravajuće kompanije a to su:
Mora postojati veza između osiguranika i korisnika osiguranja tj. Onoga koji uplaćuje
premije osiguranja i koji se samim tim tretira kao lice izloženo riziku i lica koje će
usled nastupanja osiguranog slučaja biti primalac naknade.
Osiguranik je u obavezi da osiguravaču dostavi potpune i tačne podatke vezane za
osigurani slučaj koji je nastupio.
Osiguranik ne sme ostvariti nikakvu finansijsku dobit od isplate osiguranja
Ako štetu osiguraniku nadoknadi delimično neko treće lice, osiguranje ima obavezu
isplate samo ostatka vrednosti štete ili nema uopšte obavezu ako je to treće lice štetu
isplatilo u celosti.
Osiguravajuća kompanija mora imati veliki broj osiguranika kako bi svojim članovima
omogućila raspodelu troškova na ime premija na što veći broj, što bi smanjilo iznos
premije po članu.
Gubitak po osnovu nastajanja osiguranog slučaja mora biti moguće izmeriti kako bi
kompanija bila u mogućnosti da obezbedi pokrivanje nastale štete.
Osiguravajuća kompanija mora biti u mogućnosti da izračuna verovatnoću nastajanja
pomenutog gubitka.
5
Osnovni cilj primene ovih načela jeste da se omogući očuvanje integriteta same
osiguravajuće kompanije. Nepoštovanjem omogućilo bi se da se sama suština osiguranja
svede na igru na sreću kao i to da se ljudi ne osiguravaju radi sopstvene sigurnosti već radi
sticanja neke finansijske koristi. I pored toga dešava se da se osiguravajuće kompanije
suočavaju sa velikim brojem prevara.
2.2.
Negativna selekcija i moralni hazard
Do negatuvne selekcije dolazi kada osobe koje mogu zaraditi na nekoj transakciji su u
isto vreme i osobe koje najčešće i teže aktivnom učešću u toj istoj transakciji. Ovo pravilo
proističe iz činjenice da će nekom osiguranju težiti najviše osobe koje su tom riziku najviše i
izložene. Npr. Kreditni zajam tražiće najviše osobe koje su platno najmanje sposobne,
osiguravaće se od poplave ljudi koji žive pored reka, životno osiguranje uplatiće osobe koje
već boluju od neke vrste bolesti itd. Dakle za osiguravajuću kompaniju najvažnije je
adekvatno i precizno izračunati verovatnoću nastajanja osiguranog slučaja. Negativna
selekcija u ovom slučaju vezuje se upravo za precizno određivanje stepena verovatnoće što
osiguravaču omogućuje tačno i objektivno izračunavanje iznosa koji će isplatiti osiguraniku u
koliko do osiguranog slučaja dođe tj. ukoliko se rizik ostvari. Budući da postoji veća
verovatnoća da će se od ostvarenja nekog rizika osigurati lica koja su upravo najviše i
izložena tom riziku postavlja se pitanje da li će u tom slučaju osiguravač ovakav ugovor o
osiguranju odbiti. To se u praksi naravno ne dešava već se osiguravači obezbeđuju dodatnim
informacijama koje će im dati bolji uvid u visinu rizika kome je izložen osiguranik pa će biti u
mogućnosti raznim merama i instrumentima da smanje lični udeo u vrednosti nastale štete.
Pored negativne selekcije osiguravajuće kompanije izložene su takođe i problemu
moralnog hazarda tj. neadekvatne brige osiguranika o slučaju koji se osigurava. U koliko neko
lice na primer osigura svoj auto od krađe, on će usled činjenice da će mu šteta biti
nadoknađena ostavljati otključan auto, ili ako je auto izložen gradu a osiguranik nije učinio
ništa iako je bio u mogućnosti znajući da će mu šteta biti nadoknađena. Jedan od načina na
koji se osiguravajuće kompanije bore protiv problema moralnog hazarda jeste ugovaranje
obavezne franšize. Franšiza predstavlja ugovor koji obavezuje osiguravača da učestvuje
nekim delom u nadoknadi eventualno nastale štete. Osiguravajuća kompanija se naime
obavezuje da nadoknadi samo deo štete dok ostatak pada na teret osiguranika.
