1
1.
UVOD
Osiguravajuće kompanije spadaju među najstarije finansijske institucije u svetu. Najstarija
kompanija za osiguranje života je osnovana 1717. godine u Americi, tačnije u Filadelfiji i u
početku je bila poznata kao „
The Found For Pious Users
“ i postoji i danas.
Osiguranje je aranžman o raspodeli rizika gde se jedna strana (osiguravajuće društvo)
obavezuje da će osigurati drugu stranu (osiguranika) od eventualnih gubitaka. Aranžman se
zaključuje u vidu ugovora, tj. polise. Osiguranje predstavlja oblast od posebnog društvenog i
ekonomskog značaja. Reč „Osiguranje” (
fr: assurance; eng: insurance; nem: versicherung
) u
najširem smislu označava sigurnost, poverenje u nešto, zaštitu, obezbeđenje. Drugim rečima
smisao te reči upućuje nas na svrhu osiguranja koja se sastoji u pružanju neke sigurnosti.
Osiguranje ne može da spreči nastanak štetnih događaja, pomoću njega se može ostvariti
posredna ekonomska zaštita, koja upravo i prestavlja razlog postojanja osiguranja. Osiguranje
omogućava isplatom sume osiguranja kod imovinskih osiguranja, odnosno, isplatom
osigurane sume kod životnih osiguranja, ekonomsku zaštitu osiguranicima (prvanim i
fizičkim licima) od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kada nastane
osigurani slučaj, odnosno kad se ostvari rizik u poslovnim aktivnostima ili u svakodnevnom
životu ljudi.
Postoje tri kategorije osiguravajućih institucija, to su:
a)
životno i zdravstveno osiguranje;
b)
neživotno osiguranje;
c)
penzioni fondovi.
Osiguravajuće kompanije za životno osiguranje prodaju polise na osnovu kojih se obezbeđuju
prihodi u slučaju smrti neke osobe, u slučaju njene bolesti ili u slučaju penzionisanja.
Kompanije za neživotno osiguranje su specijalizovane izdavanje polisa na osnovu kojih
mogu da se nadoknade gubici koji su nastali usled nesreća, krađa ili požara.
Osiguranje predstavlja osnovnu polugu ekonomskog razvoja zemlje. Razvijeno tržište
osiguranja i reosiguranja smatra se jednim od osnovnih pokazatelja ekonomske razvijenosti
neke zemlje. Pogrešno je posmatrati osiguranje isključivo kao jednostavni mehanizam kroz
koji se obeštećuju oni koji su pretrpeli neku štetu iz fondova koji su nastali na bazi naplate
premija od mnogobrojnih osiguranika. Ta posrednička funkcija je sve manje važna u odnosu
na druge funkcije osiguranja, koje obezbeđuju čitav set usluga neophodnih za ekonomske
aktivnosti i dugoročni razvoj.
Cilj osiguranja je zaštita materijalnog položaja osiguranika, odnosno isplata naknade štete
licu koje je osiguralo svoju imovinu ili osigurane sume licu čiji su duh i telo došli u stanje pri
kome su mu neophodna sredstva za njegov zdravstveni tretman u cilju ozdravljenja. Takođe,
osiguranik može osigurati sebi starost na bazi dobrovoljnog penzijskog osiguranja, kao i
dodatne uslove lečenja na bazi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
2
2.
ISTORIJSKI RAZVOJ OSIGURANJA
Koreni i pojave najjednostavnijih oblika osiguranja sežu u daleku prošlost. Još 3000 godina
pre naše ere, kineski trgovci su u zajedničkom prevozu robe rekom Jangcekjang, na onim
mestima gde je plovidba zbog struja i stena bila opasna, pretovarali i raspoređivali robu u
nekoliko čamaca da se ne bi sva roba odjednom izložila opasnosti oštećenja ili potonuća.
Može se reći da je to ujedno i prva raspodela jednog rizika na manje rizike. U slučaju
oštećenja ili potonuća čamca sa robom, vlasnici robe koja je prevezena dali bi deo svoje robe,
kao naknadu onom ili onima, koji su pretrpeli štetu.
Od postanka sveta, pa do današnjih dana, čovekov život i imovina bili su ugrožavani raznim
rizicima, prouzrokovanim bilo stihijskim događajima, bilo nesrećnim slučajevima. Čovek se
sa ovim nedaćama borio na različite načine i kako se razvijalo ljudsko društvo razvijao se i
put i sistem odbrane od nevolja koje su ga snalazile. Jedan od vidova zaštite je zaštita
imovine i interesa putem osiguranja. Tokom drugog milenijuma pre nove ere, Vavilonci su
razvili sistem udruživanja rizika koji je zabeležen u čuvenom Hamurabijeveom zakoniku a
koji je bio praktikovan u ranim oblicima pomorske trgovine na Mediteranu. Značajan oblik
ekonomskog obezbeđenja za slučajeve gubitka robe i broda bio je pomorski zajama (
lat:
foenus nauticum
) koji je uveden još u doba rimskog carstva i koji se održao sve do trinaestog
veka. Pomorski zajam se odobravao brodovlasniku pre otpočinjanja putovanja i nije se vraćao
ukoliko bi brod potonuo ili na drugi način nestao. Međutim, ukoliko bi pomorski poduhvat
bio uspešno okončan, zajam se vraćao zajmodavcu s visokom kamatom (u nekim slučajevima
dostizala je i do 60% glavnice). Pravi začetak modernog osiguranja, međutim, nastao je
nakon „Velikog požara“ u Londonu iz 1666. godine kada je u požaru izgorelo oko 13.200
kuća. Godinu dana nakon požara, 1667. godine, formirano prvo osiguravajuće društvo pod
nazivom
The Insurance Office
. Najstarije postojeće osiguravajuće društvo, osnovano pod
imenom
Sun Fire Office
1710. godine, danas je poznato pod imenom
Royal & Sun Alliance
i
predstavlja najveće osiguravajuće društvo u Velikoj Britaniji. U Londonu je 1687. godine
Edward Lloyd
otvorio kafić koji je u to vreme bio popularno mesto okupljanja vlasnika
brodova, trgovaca i mornara i kao takav, njegov kafić je bio pouzdano izvorište pomorskih
novosti.
Edward Lloyd
je, kako bi privukao što više posetilaca, počeo da organizuje mrežu
dopisnika u glavnim lukama Engleske i Evrope, a 1696. godine i da objavljuje novine
“
Lloyd’s News
”
1
u kojima je donosio informacije vezane za pomorski kargo. Vremenom je
postao mesto zaključivanja osiguranja, odnosno sastanka zainteresovanih da osiguraju teret
i brodove i onih zainteresovanih da pruže osiguravajuću zaštitu pomorskih poduhvata. Danas,
Lloyd’s
predstavlja vodeće tržište poslova osiguranja i reosiguranja, posebno pomorskog i
specijalnih vrsta osiguranja.
Istorijski posmatrano, prvo se javlja pomorsko osiguranje a takav slučaj je i u Engleskoj, gdje
se pomorsko osiguranje razvija sredinom šesnaestog veka, a krajem istog veka nastaje i
1
Lloyd’s News
je kasnije zamenio
Lloyd’s List
, osnovan 1734. godine, koji i danas izlazi
.
4
Slika 2: „Srbija“ - prvo srpsko društvo za osiguranje u Beogradu
Ovo osiguravajuće društvo osnovano je 1921. godine. Nudilo je osiguranje od nesrećnih
slučajeva, auto-rizika, loma stakla, nesreća u transportu, požara, dužničkog jemstva, krađe,
kasko i kargo i životno osiguranje, a postojalo je do 1946. godine, kada je kompanija
nacionalizovana.
Po završetku II svetskog rata došlo je do značajnih promena u oblasti osiguranja. U periodu
od 1945. – 1961. godine, centralističko – administrativno poslovanje DOZ-a (
Državni
osiguravajući zavod
) se brzo razvija, a osiguravajuća društva koja nisu bila konfiskovana
postepeno se likvidiraju.
U procesu decentralizacije komunalnog osiguranja (1962 – 1967) prestao je da postoji DOZ a
formiraju se samostalni osiguravajući zavodi. U ulozi osnivača pojavljuju se političko –
teritorijalne zajednice (opštine) što je pogodovalo osnovanju velikog broja osiguravajućih
zavoda.
Osiguravajući zavodi imali su obavezu udruživanja u Jugoslovensku zajednicu osiguranja
(JZO). Uslove osiguranja i tarife, uz saglasnost Saveznog izvršnog veća, donosila je
Jugoslovenska zajednica osiguranja. Poslove reosiguranja s inostranstvom obavljala je
isključivo JZO, koja takođe radi na daljem razvoju osiguranja, proširivanju poslovanja,
pokriću rizika i uvođenju novih vrsta osiguranja.
U poslednjem periodu od 1988. godine desili su se mnogi događaji koji su bitno uticali na
celokupnu privredu pa samim tim i na oblast osiguranja. Još uvek nije prošlo dovoljno
vremena da bi se mogli sagledati svi nastali problemi i svi negativni razultati proteklih
događaja.
5
3. OSNOVNE DETERMINANTE OSIGURANJA
Svakog dana se suočavamo sa mogućnošću određenih katastrofalnih događaja čiji ishod može
da bude i velika finansijska šteta. Na primer, zarade bračnog para mogu biti izgubljene u
slučaju smrti ili bolesti. Saobraćajna šteta može ishoditi naknadom štete povređenoj strani.
Kako finansijski gubici iz kriznih događaja mogu uticati na naše finansijske izvore, mi se
štitimo kupovinom osiguranja na osnovu koga dobijamo svote novca koje će nadoknaditi
visinu štete ukoliko dođe do katastrofalnog događaja.
Kompanije za osiguranje života
prodaju polise koje osiguravaju dohodak u slučaju smrti
osobe, ukoliko osoba postane poslovno nesposobna usled bolesti ili u slučaju penzionisanja.
Osiguravajuće kuće za neživotno osiguranje
su specijalizovane za izdavanje polise koje će
nadoknaditi štetu prouzrokovanu nesrećom, požarom ili krađom.
Osiguranje je ekonomski mehanizam pomoću koga pojedinci i organizacije mogu da
transferišu
čist rizik
(nesigurnost vezana za finansijske gubitke) na druge. Rezultati čistog
rizika mogu da budu gubitak ili negubitak, jer tu nema mogućnosti za dobitak.
Spekulativni
rizik
podrazumeva da neizvesnost u vezi sa nekim događajem može da rezultira gubitkom ili
dobitkom. Čist rizik potiče od događaja nad kojima ne postoji mogućnost kontrole.
4. OSNOVNI ELEMENTI OSIGURANJA
Slika 3: Mehanizam osiguranja
7
Osiguravajuće kompanije koje na najbolji način predviđaju gubitke i koje zbog toga imaju
mali objektivni rizik su kompanije za životno osiguranje, s obzirom na to da se smrtnost
menja vrlo sporo u toku vremenskog perioda. Stopa mortaliteta nije osetljiva na ekonomske
uslove kao gubici vezani za nekretnine i imovinu. Na primer, osiguranje nekretnina i
imovine, u velikoj meri trpi novčane gubitke ukoliko je stopa inflacije visoka, jer troškovi
reizgradnje proizvodnih postrojenja rastu zbog inflacije. Nominalna vrednost koju
osiguravajuća kompanija mora da plati u slučaju smrti osiguranika se ne menja pod uticajem
inflacije.
4.2.2. Vrste osigurljivih rizika
Osiguranjem mogu biti obuhvaćeni samo rizici koji ispunjavaju uslove osigurljivosti. To
upućujena činjenicu da su rizici koji čine predmet daljih razmatranja u radu svakako čisti
rizici podkojima se podrazumijevaju situacije koje obuhvataju samo mogućnost gubitka ili
nikakavgubitak, dakle rizici kod kojih ne postoji mogućnost dobitka. Međutim, ne mogu se ni
svi čistirizici osigurati, pa se moraju napraviti i podjele između čistih rizika koji se mogu i ne
moguosigurati. Glavne vrste čistog rizika, odnosno rizika koji ispunjavaju uslove
osigurljivosti su:
a)
lični rizici;
b)
imovinski rizici;
c)
rizici odgovornosti;
d)
rizici zbog grešaka drugih.
a) Lični rizici
predstavljaju mogućnosti ostvarenja gubitka prihoda ili imovine pojedinaca
koji nastaju kao rezultat gubitaka sposobnosti da se prihod zaradi. Mogućnost umanjenja
imovine kaoi ograničenja, umanjenja ili potpunog odsustva mogućnosti ostvarenja zarade
može biti uslovljena sledećim vrstama ličnih rizika:
1)
prevremena smrt;
2)
bolest ili nesposobnost;
3)
starenje;
4)
nezaposlenost.
b)
Svako ko poseduje imovinu suočen je sa
imovinskim rizicima
iz razloga što se ovakvi
posedi mogu uništiti ili ukrasti. Imovinski rizici predstavljaju opasnost od uništenja ili krađe
imovine. Imovinski rizici uključuju dva tipa gubitka:
1)
direktni gubitak
, nastao direktnim dejstvom štetnog događaja na imovini, kao što je
na primer gubitak kuće usled požara i
2)
indirektni gubitak
nastaje posledično, odnosno uslovljen je direktnim gubitkom, a u
slučaju požara koji je uništio kuću indirektni gubitak podrazumeva troškove, dodatne
izdatke. Dakle, imovinski rizici obuhvataju gubitak imovine i gutibak prihoda koji
nastaje usled nemogućnosti upotrebe imovine.
