1
Visoka zdravstveno-
sanitarna škola strukovnih studija VISAN
SEMINARSKI RAD IZ FIZIOLOGIJE
Tema
:
Osmoza
Profesor: Dr. Sanja M. Milenković Student: Nikola Lučić (18-5)
Beograd,2016.godine
2
UVOD .........................................................................................................3
1. Citologija,šta je to? ..........................................................................4
2. Ćelijska membrana...........................................................................5
3. Transport molekula kroz membranu ...............................................6
4. Pasivan transport..............................................................................6
4.1. Difuzija....................................................................................7
4.2. Osmoza...................................................................................8
5. Aktivni transport..............................................................................11
6. Endocitoza i egzocitoza....................................................................13
7. Zaključak .........................................................................................15
8.
Literatura ........................................................................................16
4
1. Citologija,šta je to?
Citologija
je biološka disciplina koja za cilj ima proučavanje i razumevanje
ćelija. Ovakvo proučavanje se odvija na mikroskopskom i molekularnom nivou i
podrazumeva fizičke osobine ćelije, životni ciklus, ćelijsku deobu, fiziologiju i
komunikaciju jedne ćelije sa drugom.
Ćelija je najmanja jedinica građe I funkcije čoveka koja je sposobna za deobu I
za sintezu belančevina(proteina).
Oblik ćelije može da bude različit : kockast,cilindričan,vretenast,zvezdast I sl.
Neke ćelije mogu da menjaju svoj oblik,kao npr. Leukociti (bela krvna zrnca).
Sve ćelije se dele na
prokariote
i
eukariote
. Prokariote( Grčki
pro
pre i
kario
koštica ili jezgro) nemaju jasno ograđen region koji sadrži genetski materijal,
DNK, od ostatka ćelije i ima jednostavniju građu od eukariota. Eukariote su
druga vrsta ćelija koje imaju jasno definisan region sa genetski materijalom,
veliki broj organela koje imaju određene funkcije i morfološki su
komplikovanije.
Kada se eukariotska ćelija pogleda pomoću nisko rezolucionog elektronskog
mikroskopa, najveće organele se mogu videti u naočigled bezličnoj homogenoj
supstanci zvanoj
citoplazmični matriks
ili
citoplazma.
70-85 % ukupne težine eukartioske ćelije čini voda, koja se u najvećem delu
nalazi u citplazmičnom matriksu. Deo ove vode se nalazi u slobodnom stanju i
predstavlja osmotski aktivnu vodu (Osmoza). Dok se ostatak vode nalazi na
površini mnogih organela, proteina i drugih makromolekula i ona je osmotski
neaktivna. Osnovni delovi ćelije su :
1. Ćelijska membrana.
2. Citoplazma
3. Jedro.
5
2. Ćelijska membrana
Ćelijska membrane odvaja citoplzamu od okoline, daje ćeliji oblik I omogućava
razmenu materija između ćelije I međućelijske tečnosti. Ćelijska membrana
izgrađena
je od lipida i proteina, kojima su pridruženi polisaharidi. Lipidi i
proteini su osnovne
gradivne materije
membrane i u proseku je
količina lipida jednaka
količini proteina.
Prisustvo polisaharida u
membrani otkriveno je
kasnije u odnosu na
lipide i proteine. Lipidi i
proteini su međusobno u takvom odnosu da grade tzv. tečni mozaik.
Zbog ovakve građe,ćelijska membrana je selektivno propustiljiva (pojedine
materije propušta u oba smera,a pojedine zadržava).
Srednji deo lipidnog sloja je nepropustljiv za vodu I hidrosolubilne
supstance,dok kroz njega lako prolaze liposolubilne supstance.
Ćelijska membrana je
selektivno propustljiva
(
semipermeabilna
) što ćeliji
omogućava da kontroliše razmenu supstanci i tako štiti stalnost sastava
unutrašnje sredine. Postoje dva osnovna načina kojima ćelija obavlja razmenu
sa okolnom sredinom:
1.
transport
malih molekula kroz membranu (kroz kanale u proteinima ili
pomoću proteina nosača, koji se ne može uočiti pod mikroskopom);
2.
citoza
- unošenje i izbacivanje krupnih molekula u čemu sama
membrana aktivno učestvuje, što se može uočiti pod mikroskopom;
procesi se nazivaju endocitoza i egzocitoza.
