ФАКУЛТЕТ ЗА ЕВРОПСКЕ ПРАВНО-ПОЛИТИЧКЕ

СТУДИЈЕ

Семинарски рад

Оснивачки уговори као извори Права привредних

друштава ЕУ

Проф. Студент
Доц. др Золтан Виг Борис Богићевић 07-70пр

1.Увод

У садашњим приликама, док је законодавна делатност ЕУ у пуном замаху, може се
говорити да су већ уобличене само две гране Права ЕУ: Основи права Европске
уније и Привредно право Европске уније, док би друга подручја законодавства ЕУ
могла да се посматрају као подручја која се изучавају у оквиру разних других грана
правне науке. О Привредном праву Европске уније може се говорити не као
засебној, већ уобличеној грани Права.

2.Настанак и развој привредног права ЕУ

Повезивање земаља Западне Европе, које је најзад довело до стварања Европске
уније, започело је на привредној равни. У привредном повезивању све чланице су
нашле заједнички интерес. Требало је више од три деценије продубљивања
привредних веза да би се дошло до повезивања и у другим областима. Отуда је и
проистицала потреба првенственог уређивања привредних односа у оквиру
Европске економске заједнице (ЕЕЗ), односно Европске уније.

У правној науци у самој Европској унији није срочен појам који би обухватао сва
правила која уређују привредне односе, правни саобраћај и учеснике привредних
односа. Зато је и разумљиво што је Привредно право ЕУ најобимнији и најважнији
део
Права ЕУ. Основни скупови правних правила која чине Привредно право ЕУ су:
а) Међународно привредно право, које садржи правила о привредним односима с
иностранством. ЕУ је, уклањањем ограничења правном саобраћају између држава
чланица,   њихове   засебне   режиме   привредних   односа   с   иностранством   заменила
јединственим, којим уређује привредне односе Уније с трећим земљама.
б) Законодавство ЕУ којим се уређују услови и начин пословања у свим областима
привредног   живота,   као   што   су   пољопривреда,   индустрија,   саобраћај,   енергија,
прекогранична трговина, кретање капитала, плаћања и слично.
ц) Привредно право у ужем смислу, односно правила из Трговачког права. У овој
области још није извршено свеобухватно усклађивање, тако да се она и препушта
законодавствима држава чланица. До сада су у овој области прописима ЕУ уређена,
између осталих, следећа питања: грађанскоправна одговорност за штету изазвану
неисправним   производима,   заступање   и   дистрибуција,   уговори   о   искључивој
продаји,   самозапошљавање   трговачких   заступника,   усклађивање   прописа   о
предузећима,   годишњим   обрачунима,   финансијске   установе,   осигурање,
интелектуална својина.

3.Улога и усклађивање привредно-правних прописа
оснивачких уговора са националним правним прописима

Усклађивање националних прописа који регулишу рад друштава, до мере потребне за успостављање тржишних слобода и

равноправности у тржишној утакмици на унутрашњем тржишту. 31 Пресуда Суда правде од 09.03.1999. годинe, Centros Ltd.
Rs. C-212/97, EuGHE 1999. S. I-1459.

јединицама”, о помоћи “малим и средњим предузећима” и о заштити конкуренције
на тржишту ЕУ.

Римски   уговор   прописује   да   држављанин   једне   државе   чланице   има   “право
настањивања” односно “право оснивања пословне јединице” (right of establishment)
у свим државама чланицама Уније. Уговор изричито забрањује ограничавање ове
слободе по основу државне припадности, и тиме разрађује општу одредбу забране
дискриминације   из   члана   12.   на   случај   “оснивања   пословне   јединице”   односно
“настањивања”   (чл.   43.   Уговора).   “Право   на   настањивање”   односно   “право   на
оснивање   пословне   јединице”   је   признато   физичким   лицима   –   држављанима
држава чланица, као и правним лицима која су изједначена са физичким лицима – у
уживању   овог   права.   Правним   лицима   се   овде   сматрају   “трговачка   друштва   и
предузећа која су основана у складу са прописима једне државе чланице и која
имају своје регистровано седиште (registered office), своју главну управу – стварно
седиште  (head   office)  или   главно   место   пословања   унутар   Заједнице.   Под
трговачким   друштвима   се   подразумевају   трговачка   друштва   или   друштва
грађанског и трговачког права, укључујући и задружна друштва и друга правна
лица јавног или приватног права, осим оних која не послују ради стицања добити.
Ова   одредба   представља   основ   Права   о   привредним   друштвима   у   смислу
одређивања друштава која уживају права гарантована прописима Уније.

5.ЕЗ и даље регулисање правних питања привредних
друштава ЕУ кроз директиве и конвенције

Осим дефинисања права на оснивање пословних јединица, Уговор о оснивању ЕЗ је
предвидео и његово даље остваривање кроз доношење “Директива”, чији је циљ,
између осталог, усаглашавање Права о привредним друштвима држава чланица ЕУ
ради заштите интереса чланова друштва и других лица. У неким случајевима је
доношење “Директива” имало за циљ и увођење неких општих установа у права
свих   држава-чланица.   Уговор   о   оснивању   ЕЗ   је   такође   предвидео   и   могућност
стварања нових облика пословних јединица, односно групација, као и закључивање
конвенција   у   материји   међусобног   признања   привредних   друштава,   преношењу
седишта привредног друштва из једне државе чланице у другу и прекограничних
фузија. Пропис о могућности оснивања “Европске економске интересне групације”
је   донет   1985,   а   недавно   су   усвојени   прописи   који   омогућавају   стварање
“Европског предузећа” односно “Европског привредног друштва”  (SE – Societas
europea).  У коришћењу конвенција унутар ЕЗ за уређивање ове области није се
далеко   одмакло.   Бриселска   конвенција   о   међусобном   признању   привредних
друштава,   закључена   још   1968,   никада   није   ступила   на   снагу.   Конвенција   о
прекограничним   фузијама   је   састављена,   али   никада   није   била   усвојена,   док
Конвенција о премештању седишта из једне државе чланице у другу никада није ни

У праву ЕУ се под друштвима подразумевају сва ''друштва регулисана прописима грађанског и привредног права,

укључујући и друга правна лица јавног и приватног права'' (члан 48, став 2 Уговора о Европској заједници; ранији
члан 58, став 2).

Примарни извори стр.104 – Право ЕУ – др Радован Д. Вукадиновић

била сачињена. Ова питања се данас углавном разматрају и везују за доношење
другачијих прописа, пре свега “Директива”. На основу члана 54, став 3, параграф г,
Уговора о Европској заједници Комисија је предложила 13 упутстава која се односе
на право друштава, од којих три регулишу област пореског права. Циљ ових
упутстава, од којих нису сва усвојена, у крајњој линији је постизање већег степена
транспарентности предузећа. Већина упутстава се односи искључиво на
акционарска друштва, а неке и на делатности свих друштава капитала.

6. Извори права привредних друштава ЕУ од Мастрихта до
Нице и њихов развој

Уговор   о   Европској   унији   о   стварању   Европске   уније   сачињен   и   усаглашен   у
децембру 1991, а потписан у Мастрихту 7. фебруара 1992. Ступио је на снагу 1.
новембра 1993. Дванаесторица су се већ у Мастрихту 1991. споразумела да се 1996.
године испита неопходност ревизије Уговора. Ревизијом уговора из Амстердама
1997. настављено је продубљивање европског интеграционог процеса, уско везаног
за непосредне активности. Међувладина конференција о даљој ревизији уговора,
одржана 2000. године имала је за резултат закључење Уговора у Ници склопљеног
децембра 2000. године.
Уговором о стварању Европске уније заједнице се даље развијају у Унију. Текст
Уговора   који   је   усвојио   Савет   ЕУ   је   тешко   разумљив   скуп   мера   и   активности
различите   правне   природе.   Први   ступ   ЕУ   чине   Европске   заједнице   (Европска
заједница   за   угаљ   и   челик,   Европска   заједница   и   Еуроатом)   са   снажним
наднационалним цртама; други представљен заједничком спољном и безбедносном
политиком,   а   трећи   обухвата   полицијску   и   правосудну   сарадњу.   Сви   стубови
почивају на једном јединственом институционалном оквиру, тј. они користе оне
институције које су се формирале у оквирима Европских заједница у року развоја
интеграције.

Уговором   о   у   Мастрихту   предвиђено   је:   проширење   домена   примене   поступка
гласања   квалификованом   већином   у   Савету,   увођење   поступка   заједничког
одлучивања   (проширење   надлежности   Европског   парламента)   и   проширење
примене поступка сарадње и сагласности Европског парламента. Европска унија
обухвата.
Стубови на којима почива ЕУ су проширени и ојачани Амстердамским уговором,
који је потписан 02. октобру 1997. Овим уговором се, првенствено, предвиђа: 1)
проширење овлашћења Европског парламента и председника Европске комисије, 2)
проширење надлежности Суда правде; 3) увођење инструмента који омогућава да
се   одређена   права   државе   чланице   суспендују   (укључујући   и   право   гласа,   ако
озбиљно прекрши неки од основних принципа које морају поштовати све чланице
ЕУ – као што су, на пример, људска права),   4) јачање социјалне политике, 5)

European Legislation in Force. http://europa.eu.int/eur-lex/lex/en/ index.htm

Вернер Вајденфелд, Волфганг Веселс, оп. цит., страна 114.

уније.
За разлику од Европске заједнице која (због независности органа ЕЗ и већинског
одлучивања у свим органима, првенствену у Савету Европе) показује јаке
наднационалне црте, други и трећи стуб ЕУ почивају на међудржавној сарадњи
држава чланица, које су јасно орјенисане ка консензусу.

Садржај

1.Увод……………………………………………………………………………………..2
2.Настанак и развој привредног права ЕУ……………………………………………...2
3.Улога и усклађивање привредно-правних прописа оснивачких уговора са
националним правним прописима……………………………………………………...2
4.Римски уговор и судска пракса као извор права привредних друштава ЕУ……….3
5.ЕЗ и даље регулисање правних питања привредних друштава ЕУ кроз директиве
и конвенције……………………………………………………………………………...4
6. Извори права привредних друштава ЕУ од Мастрихта до Нице и њихов развој...5