ПРИВРЕДНА ДРУШТВА
ОСНИВАЊЕ И ПРАВНЕ ФОРМЕ
ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА
Професор
Припремила:
Доц. др Ратко Љубојевић
Валериа Булатовић
јануар 2018
У В О Д
Привредно друштво је пословни субјект са статусом правног лица које
самостално обавља делатност производње, продаје и вршења услуга на тржишту, у циљу
стицања добити Друштвно има како економску (слободно бира предмет својег пословања,
потребне ресурсе и пословне партнере) тако и правну самосталност (огледа се у чињеници
да је она правни субјект и да по тој основи стиче права и обавезе и сноси одговорност).
Правни положај привредних друштава регулисан је Законом о привредним друштвима.
Оснивање и регистрација привредних друштава
Свако привредно друштво може да обавља делатност које законом нису
забрањене. Друштво стиче својство правног лица регистрацијом у складу са законом
којим се уређује поступак регистрације привредних субјеката. Правни акт којим се
регулише регистрација привредних субјеката је Закон о регистрацији у Агенцији за
привредне регистре.
Да би привредно друштво могло да отпочне са радом и стекне својство
правног лица потребно је да испуни одређени број услова и да прође поступак
регистрације. Привредна друштва се региструју у Агенцији за привредне регистре у
складу са Законом о регистрацији.
Да би се спровео поступак регистрације привредни субјекат мора се
одлучити за делатност коју ће обављати. Делатност привредног друштва утврђује се
конститутивним актом друштва односно оснивачки актом и може се обављати уз
испуњеност прописаних услова који су зависни од карактера делатности (технички,
санитарни, здравствени, кадровски и др.). Решење о испуњености услова за обављање
делатности доносе у управном поступку надлежне инспекцијске службе или други
надлежни органи. Привредно друштво може да региструје обављање било које
делатности, чак и кад не испуњава услове за обављање делатности у том тренутну, али не
може отпочети обављање те делатности за које су прописани посебни услови док не
испуни услове (прибављање одговарајућих инспекцијских решења), у противном, чини
привредни преступ. По праву организовање одређене форме привредних друштва на
пример за производњу наоружања, за рециклажу електронског отпада обзиром да се овај
отпад категорише као опасан отпад, неопходно је прибавити сагласност односно
неопходно је добијање лиценци – дозволе за рад за ову врсту делатности. Привредно
друштво може да промени своју делатност на начин одређен конститутивним актом
односно оснивачким а��том друштва у току свог пословања и да ту промену региструј у
Агенцији за привредне регистре.
као основни елемент за регистрацију привредног друштва је и отварање текућег рачуна
код пословне банке. Преко рачуна се обавља целокупна делатност привредног друштва.
Регистровањем у Агенцији за привредне регистре сви подаци о друштву
постају доступни јавности и меродавни за трећа лица. Оно што привредна друштва могу
да региструју су: оснивање, повезивање и престанак привредног друштва, статусне
промене и промене облика организације тог друштва, подаци о привредном друштву од
значаја за правни промет, подаци везани за стечај, чланови управних одбора, оснивачки
капитал, годишњи финансијски извештај и други подаци одређени законом.
У току свог пословања привредно друштво као што може да промени своју
делатност пословања, тако може да промени и правну форму друштва односно статусну
промену. Одлуку о промени доносе чланови односно органи. Међутим уколико се стекну
одређени услови који су одређени законом, тада друштво мора да промени облик и други
облик друштва. Друштво након промене задржава правни и привредни идентитет.
Друштва која су у поступку ликвидације и стечаја не могу мењати правну форму, јер по
том основу друштво престаје да постоји.
У Агенцију за привредне регистре региструју се обавезно сва привредна
друштва, предузетници, задруге и други субјекти одређени посебним законом. Значи ради
сигурности у правном промету, у прописаном регистру се региструју све чињенице чије је
сазнање релевантно за ступање субјекта уписа у правни промет. То су: пословно име,
седиште, датум и време оснивања, датум и време промена, матични број који је и уједно
број субјекта уписа у регистру, пореско идентификациони број ПИБ, правна форма,
шифра делатности, опис претежне делатности, бројеви рачуна у банкама, подаци за
идентификацију оснивача, име и матични број директора или чланова управних одбора у
зависности од врсте друштва, име и матични број заступника и границе њихових
овлашћења, основни капитал, уписани и уплаћени капитал.
Привредно друштво се оснива на неодређено време, ако оснивачким актом
није прописанно да траје до одређеног времена, наступање одређеног догађаја или
одређеног циља.
Седиште привредног друштва је место на територији Републике Србије из
кога се упаравља пословањем друштва и које је као такво одређено оснивачким актом или
одлуком скупштине или статутом.
Свако привредно друштво послује и учествује у правном промету под
пословним именом у складу за Законом о регистрацији. Пословно име садржи назив,
правну форму и место у коме је седиште друштва. Може да садржи и опис делатности
пословања друштва. Значи од начина организовања привредно друштво уз пословно име
додаје и скраћеницу правне форме (о.д или од, к.д или кд, д.о.о или доо, а.д или ад).
Законски заступник је обавезан односно свако привредно друштво мора
имати законског заступника. То је физичко лице које законски заступа привредно друштво
у свим правним пословима и то је директор. Директор може дати пуномоћ лицима у
привредном друштву које овлашћује да у његово име и за његов рачун закључују правне
послове и презимају друге радње. Они се називају прокура.
Регистрација привредног друштва врши се према правилима управног
поступка. Регистрациона пријава подноси се на прописаном обрасцу који садрже податке
који се региструју. Подносилац пријаве је оснивач или од њега овлашћено лице за
регистрацију оснивања, односно заступник привредног друштва или законом овлашћено
лице за регистрацију података (ликвидациони управник, стечајни управник).
Регистрациона пријава може се поднети непосредно, поштом или електронски. Агенција
за привредне регистре проверава само испуњеност формалних података, а не тачност
података и веродостојност документа достављених уз регистрациону пријаву. По
регистрационој пријави, регистратор у законом прописаном року доноси Решење о
усвајању захтева за регистрацију или Закључак којим се одбацује регистрациона пријава.
Ова решења се објављују на интернет страници Агенције за привредне регистре.
Подносилац пријаве има рок да откони утврђене недостатке и поднесе уредну
регистрациону пријаву. Против решења и закључка подносилац пријаве има право на
жалбу и то министру надлежном за послове привреде, преко Агенције за привредне
регистре, чији регистратор може ако оцени да је жалба основана да стави закључак ван
снаге и уважи регистрациону пријаву. Ако регистратор оцени да жалба није основана,
дужан је да без одлагања жалбу достави министру на одлучивање. Он може жалбу одбити,
одбацити или донети решење којим ће заменити побијано решење односно поништити
побијани закључак и усвојити захтев из регистрационе пријаве. Ако се на жалбу не одлучи
у законом прописаном року то је чутање администрације и тада се регистрациона пријава
усваја.
Основе утврђени Законом о привредним друштвима и Законом о
регистрацији привредних субјеката за
ништавност регистрације
привредних субјеката
су: ако су у регистрационој пријави наведени нетачни подаци и ако је регистрација
извршена на основу лажног документа, документа издатог у незаконито спроведеном
поступку или документ са неистинитим подацима, ако оснивачки акт није сачињен у
прописаној форми, ако је незаконито спроведена радња о којој се подаци региструју. У
случају поништаја регистрације командитори, чланови и акционари за обавезе према
трећим лицима одговарају у „мери у којој је то потребно“, а ортаци и комплементари
солидарно неограничено.
Ништавност оснивачког акта
-Уколико нема форму прописану Законом односно нема све битне елементе у
оснивачком акту,
-Због неморалног или незаконитог предмета делатности због неморалног карактера
обавеза неког члана, наведена делатност у оснивачком акту је супротна прописима и
јавном поретку,
- Оснивачки акт не садржи одредбе о пословном имену друштва, улозима чланова,
износу основног капитала или претежној делатности друштва,
- Сви потписници у тренутку потписивања били правно или пословно неспособни.
