FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA
I DIPLOMIRANIH EKOMOMISTA ZA RUKOVODEĆE
KADROVE
NOVI BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
OSNOV ILI KAUZA UGOVORA
Predmet: OBLIGACIONO PRAVO
Profesor: Student
Dragan Kostić Vladimir Radisavljević I75/13
kons. jedinica: Grupa 3
Trstenik
Jun, 2015
Seminarski
rad
2
SADRŽAJ:
UVOD
1. TERMINOLOŠKO I SADRŽAJNO ODREĐIVANJE POJMA KAUZE ......4
2. PRAVNE TEORIJE O KAUZI ............................................................................5
2.1.
Teorija o kauzi u savremenoj domaćoj nauci ..................................................5
3. RAZLIKA IZMEĐU KAUZE I PREDMETA UGOVORA ...............................6
4.
RAZLIKA IZMEĐU KAUZE I PRAVNOG OSNOVA STICANJA ................9
5. KAUZA I ANIMUS CONTRAHENDI .................................................................9
6. USLOVLJENOST KAUZE VRSTOM UGOVORA ..........................................10
6.1. Kauza u podeli ugovora na teretne i dobročine .................................................11
6.2. Kauza u podeli ugovora na kauzalne u apstraktne .............................................11
6.3. Kauza u realnim ugovorima ...............................................................................12
7. KAUZA U PRAKSI I PRIVIDNA (NESTVARNA) KAUZA .............................12
7.1. Kauza u praksi ....................................................................................................13
7.2. Prividna (nestvarna) kauza .................................................................................13
ZAKLJUČAK ....................................................................................................................14
LITERATURA .................................................................................................................15
Seminarski
rad
4
1. TERMINOLOŠKO I SADRŽAJNO ODREĐIVANJE POJMA
KAUZE
U pojedinim stadijumima razvoja kauze ona je fungirala kao pojam sa različitim značenjima.
Analizom različitih značenja sadržaja kauze u njenoj evoluciji, možemo doći ne samo do njenog
društvenog već i do pravnog određivanja, i na taj način do utvrđivanja njene pravne
irelevantnosti. Preciziranjem značenja kauze u različitim fazama njene evolucije možemo
doprineti lakšem prikazivanju savremenog poimanja kauze.
U rimskom pravu se pominje izraz
“causa
”, koja je bila jedan od najčešćih termina u
rimskim tekstovima, međutim, u ovom pravu kauza nije predstavljala opšti pojam, niti je bila
uključena u red uslova nastanka ugovora. U rimskom pravu je kauza, naime, značila u širem
smislu shvaćeni titulus, odnosno, pravni osnov ili pravni naslov. Ovim izrazom je često bio
označavan čitav pravni posao ili ritual, odnosno forma (npr. nexum, expensilatio, posebno
stipulation). Predmet ugovora je vezan za pitanje na šta se dužnik obavezuje, a to su određene
prestacije (davanje, činjenje, nečinjenje, trpljenje). Međutim, upravo tu se otvara jedno logično
pitanje, zašto se dužnik obavezao i odgovor na to pitanje pruža teorija kauze. Tako kod održaja
ili sticanja svojine, pravo se sticalo na osnovu i nekog pravnog osnova (iustus titulus). Da bi se
steklo pravo svojine morao je da postoji pravni osnov.
1
Ovo značenje je i danas prihvatljivo, jer
je radi sticanja nekog prava i danas nephodno postojanje pravnog osnova sticanja. U tom smislu,
kod sticanja svojine derivativnim putem, kao osnov može poslužiti bilo kakav pravni posao.
Da bi nastao punovažan pravni posao, jedan od bitnih uslova je i namera (animus) subjekta
koji ga preuzima, koja je upravljena upravo na zasnivanje određenog posla u ugovornom pravu
namera da se zasnuje ugovorni odnos naziva se animus contrahendi. Animus contrahendi, dakle,
pretpostavlja svest o kauzi i predstavlja nameru njenog shvatanja. Animus predstavlja nameru
postizanja određenog cilja a kauza otkriva cilj te namere. Pojam kauze pretežno određuje pravni
cilj ili očekivanje ugovornika.Vidljivo je, međutim, da postoje i slučajevi kada kod zaključenja
ugovora postaju pravno relevantni i psihološki razlozi, odnosno motivi. Po učenju psihologije,
motivi su pokretači volje, subjektivni činioci koji navode na donošenje odluke. Motivi su pravno
relevantni i ulaze u pojam kauze: a) ako se radi o dobročinom, odnosno besplatnom ugovoru; b)
kada je jedna ugovorna strana saopštila svoj motiv drugoj, pa je ovaj motiv zabranjen; i uopšte
ako je jedna od ugovorenih strana morala da zna za motiv druge ugovorne strane, ali to nije uzela
u obzir; c) kod svih zabranjenih ugovora treba imati u vidu i motive ugovornika.
U našem pravu, u smislu zakonske ustanove, kauza se po prvi put pojavljuje kao deo
pravnog poretka 1. Oktobra 1978., stupanjem na snagu ZOO-a.
1
Milosevć M.
, „
Rimsko pravo“
,
Pravni fakultete Beograd, 2008., str.129.
Seminarski
rad
5
Prema tome, kako u rimskom pravu, tako i u savremenim pravima (u kojima je prihvaćena
antikauzalistička teorija), kauza, pravni naslov, odnosno titulus, najčešće znači ugovor, ili drugi
pravni posao, često čak i zakon, a ne jedan od uslova nastanka ugovora. Prema tome, u svom
prvom značenju, kauza predstavlja uslov sticanja bilo kog prava.
2. PRAVNE TEORIJE O KAUZI
U XIX veku, javlja se jedan broj teoretičara koji negiraju kauzu. Pristalice takvog stava se
ponekad označavaju terminom antikauzalisti. Začetnikom ovog shvatanja smatra se belgijanac
prof.
Ernest
, koji je postavio pitanje, da li je kauza suštinski uslov punovaznosti ugovora?
Njegov odgovor je odrečan. Negativan stav o kauzi imao je i teoretičar Planiol, koji je smatrao
da je kauza nepotreban pojam i da treba biti izbačen iz nauke. Po njegovom razmatranju, pravna
uzajamnost se ne može uspostaviti u dvostranom ugovoru, upravo zbog njegove uzajamnosti, jer
ona podrazumeva istovremenost. Kada je reč o realnim ugovorima, predaja je činjenica zbog
koje nastaje obligacija, a kada je posredi poklon, kauzalisti smatraju da se kauza sastoji u
oslobađanju od protivprestacije, što je čist voljni element bez činjeničnog stanja. Ono što
kauzalisti smatraju kauzom, može se svesti na predmet ugovora ili na saglasnost volja, odnosno
zabranjenost ili odsustvo predmeta, odnosno saglasnost volja.
U jednostrano obaveznim ugovorima, kao što je slučaj u realnim ugovorima, predaja stvari
ne može biti kauza, već je to uslov za nastanak ugovora, kao što je to saglasnost volja u
konsezualnim ugovorima. Sa praktičnog stanovišta, pojam kauze je potpuno nepotreban, jer sve
ono što se pripisuje kauzi, može se svesti na predmet ugovora
Pod uticajem antikauzalističke teorije, veliki broj građanskih zakonodavstava, kao što je
slučaj sa
nemačkim BGB-om i austrijskim AGZ-om
, kauza u savremenom smislu reči, u
smislu cilja ugovora ne predstavlja uslov njegovog nastanka. Savremeno mađarsko pravo, kako u
zakonodavstvu tako i u književnosti, i danas zastupa antikauzalističku teoriju. Ono pod kauzom
takođe podrazumeva ugovor ili neki drugi pravni posao. U starijoj mađarskoj pravnoj
književnosti, međutim, kauza se pominje kao uslov nastanka ugovora.
2.1. Teorija o kauzi u savremenoj domaćoj nauci
U domaćoj pravnoj teoriji nije u potpunosti prihvaćeno stanovište Capitanta u delu u kome
je kauza posmatrana kao pojava unutar pojma ugovora. Prema stanovištu profesora Slobodana
