Биологија- питања и одговори
...
1.
Набројати биљна ткива?
Творна ткива и трајна ткива...
2.
Основне особине творних ткива?
Једна од основних карактеристика је да расту током цијелог свог живота. Творна
ткива се састоје од ситних ћелија, које су танких зидова у њима нема већих вакуола
и имају релативно крупно једро. Најчешће су облика коцке или призме,међусобно
су тијесно спојене и немају међућелијске прсторе или су они незнатне величине.
3.
Механичко ткиво ( Основна улога,како се дијеле)?
Механичка ткива, образују сталан селект и чврстину појединих органа. Ћелије
механичког ткива су задебљалих зидова, често међусобно спојене или су заједно
са проведеним елементима.
Дијеле се на
склереиде ( камене ћелије), ликина влакна и дрвена влакна.
Склереиде
су ћелије са јако задебљалим ћелијама ћелијским зидом, разбацане
између ћелија других ткива ( нпр у плоду крушке ).
Ликина влакна
су ћелије издуженог вретенастог облика, са зашиљеним врховима.
Ликина влакна конопље могу бити дугачка 10 мм, лана 40 мм, а код неких биљака
достижу дужину и до 20 цм. Зидови ових ћелија су целулозни.
Дрвена влакна
се
налазе у дрвеном дијелу стабла. Краћа су од ликиних влакана и њихови зидови су
јако одрвљени.
4.
Шта су ткива?
Ткива су група ћелија истог поријекла, сличне грађе, облика и функције.
5.
Који су биљни органи и њихова улога?
Клица
– се налази у сјемену и представља зачетак нове биљке.
Дијелови клице су корјенак и стабаоце, на чијем се врху налази пупљчић и
најчешће један или два клицина листића ( котиледона). Котиледон има улогу да
упија хранњибе материје из сјемена или служи за њихово магационирање. Према
броју котиледона разликујемо: монокотиле и дикотиле.
6.
Репродуктивни органи су?
Репродуктивни органи омогућавају размножавање јединки биолошки опстанка
врсте. Репродуктивни органи
су цвијет-цвасти, плод и сјеме.
7.
Основна улога корјена?
Коријен причвршћује биљку за подлогу, прима воду и у води растворене материје.
Корјенов сиситем се састоји од глабног и бочног корјена. Основни типови
корјеновог система су
осовински и жиличасти.
Осовински корјенов
систем имају
голосјеменице и већина дикотила. Жиличастов коријенов систем не може се
разликовати главни и бочни коријен, јер су сви сличне дебљине и дужине. Осим
основних функција коријен може да преузме и друге функције, па долази до
промјене његовог облика и грађе, што називамо
метармофоза
коријена. Ако се
магационирање врши само у главном коријену са дијеловима стабла, онда се ткива
метармофоза назива
репа
( нпр. мрква), а ако су бочни коријенови задебљали,
онда говоримо о
кртолама
( нпр. георгина). На коријену се морфолошки разликује
више дијелова ( зона). Дио коријена са капом је
зона коријенске капе,
ћелије
коријенске капе се стално обнављају а диобама ћелија вегетационе купе коријена
расте и тај дио се назива
зона раста.
Изнад ње налазае се ћелије које се издужују и
чине
зону издуживања, зону коријенских длака
чине површинске ћелије које
образују длаке и тако повећавају апсорпциону површину коријена
.
8.
Разлика између монокотила и дикотила?
ДИКОТИЛЕ
МОНОКОТИЛЕ
Два котиледона
Један котиледона
При клијању избијају на
површину
При клијању котиледони остају у
земљи
Главни коријен добро развијен
Главни коријен слабо развијен
Стабло густо разгранато
Стабло слабо разгранато
Зељасте или дрвенасте
Зељасте
Проводни снопићи отворени,
Кружно распорођени
Проводни снопићи затворени,
разбацани
Постоји камбијум
Нема камбијума
Секундарно дебљање
Нема секундарног дебљања
Листови прости или сложени, са
Листови прости, без лисне дршке
Отварање или затварање отвора регулише се одавање водене паре. Испод отвора
јестомина дупља са којом се граниче сусједне ћелије. Стомин апарат садржи ћелије
помоћнице које се налазе поред ћелија затварачица. Помоћнице садрже
хлоропласт и способне су за фотосинтезу. Потпуно развијен лист се састоји од
:
лисне
основе,лисне дршке и лисне плоче
.
Лисна основа
је дио којим је лист
причвршћен за стабло. ИЗ лисне основе се развијају залисци и лисни рукавци.
Лисна дршка
је уски дио листа којим је лиска причвршћена за стабло. Лист који
нема лисну дршку назива се сједећи.
Лисна плоча
је дио који обавља све основне
функције листа и најчешће је спљоштена,на њој могу да серазликују двије
површине : лице ( тамније ) и наличје ( вјетлије).
11.
Основни дијелови цвијета и њихова улога?
Код већине биљака цвјетови се налазе на краћој или дужој цвјетној дршци.
Цвјетна
дршка
се при врху проширује у
цвјетну ложу
, која може бити равна, испучена или
удубљена. За цвјетну ложу причвршћени су
дијелови цвијета: чашица, круница,
прашници и тучак.
Чашични и крунични
листићи заједно чине
цвјетни омотач
( перијант). Перијант може бити такав да су му сви дијелови једнаки,или да се
крунице јасно разликују од чашица. Цвјетови који немају перијантназивају се голи
цвјетови.
Листићи чашице
се уочавају још док је цвијет у облику пупољка,и штите
унутрашње њежне дијелове цвијета. Обично су чврсти,зелени са дебелим слојем
воска. Поред заштите, они могу имати и друге функције : 1. Разношење плодова
( нпр.код мласачка) 2. Фотосинтеза, 3. Код цвјетова који немају круничне листиће,
они преузимају њихову улогу ( нпр. кукуријека ) и тада су јарко обојени.
Листићи крунице
код већине биљака,крупнији су од чашичних и живо обојени.
Својом бојом и мирисом они привлаче инсекте з аопрашавање. Крунични листићи
могу бити слободни, па се такав цвијет назива
хорипеталан
, док је онај са сраслим
круничним листићима-
симпеталан.
У зависности од тога колико се равни
симетрије може поставити кроз средину цвијета, могу се разликовати
актиноморфни и зигоморфни
цвјетови.
Прашници
су
дијелови цвијета у којима се образује поленов прах. Скуп свих
прашника једног цвијета назива се
андрецеум.
Цвијетови који немају прашнике су
једнополни- женски цвјетови, а они који имају само прашнике су једнополни-
мушки цвјетови. Прашник сесастоји од прашничког конца ( филаментума) и
прашнице ( антера). Прашнички конац на врху носи прашницу. Прашница се
састоји од двије
полуантере
, које су међусобно раздвојене ткивом,
спојницом.Свака тека им апо двије поленове кесице у којима се ствара полен. Прво
мејотичким,а затим митотичким диобама ствара се поленово зрно које има двије
ћелије: вегетативну и генеративну. Зид поленовог зрна иам два слоја интину
( унутрашњу) и егзиму ( спољашњу).
Тучак
је изграђен од оплодних листића. Функција тучка је да заштити сјемене
заметке од исушивања, што је, између осталог, омогућило скривеносјеменицама
да живе у сушним предјелима. Код већине биљака, на тучку серазликују три
дијела:
жиг, стубић и плодник.
Жиг
је на врху тучка и често је храпав и љепљив,па се на њега лако лијепе поленова
зрна. На жигу поленових зрна лијају у поленову цијев. Жиг се нанижава сужава у
стубић кроз који пролази поленова цијев н апуту до плодника.
Стубић
поставља
жиг у најповољнији положај.
Плодник
је доњи, проширени дио тучка у коме ус
смјештени сјемени замеци. Тучак је изграђен од једног или више оплодних листића
који штите сјемене заметке.
12.
Како се зову мушки полни органи код папрати?
Мушки полни органи код папрати зову се антердије
13.
Подјела плодова?
Плодови се дијеле на:
просте, сложене и збирне плодове.
Прости
плодови настају од тучка једног цвијета,а
сложени
настају од цвасти.
Збирни
плодови настају од цвијета који има много тучкова, при чему се одсваког
тучка образује посебан плодић ( нпр плодови малине,јагоде, купине). Прости
плодови могу бити пуцајући и непуцајући, у зависности од тога како сесјеме
ослобађа из плода- да ли оплодница пуца или се сјеме ослобађа труљењем
оплоднице.
У биљном свијету присутно је
бесполно и полно разможавање
.
Биљке се
бесполно размножавају
путем диобе, пупљењм, заоспорама. Бесполно
размножавање је, у ширем смислу,
вегетативно
размножавање, тј. размножавање
помоћу неког вегетативног органа. Калемљење је вјештачко размножавање
биљака. То је трансплатација, тј. припајање једног одсјеченог дијела изданка
( калема) на базу стабла друге биљке ( подлога). Калем може бити гранчица или
један пупољак са парчетом коре ( окац).
За полно размножавање биљака су потребне двије физиолошке различите ћелије,
гамете. Гамети настају у полним органима- гаментангијама : сперматозоиди у
антеридијама,
а јајне ћелије у
архегонијама.
16.
Шта је опрашивање, оплодња и како се образује плод?
Опрашивање је пренос цвјетног праха са прашника на жиг тучка, односно код
голосјеменица на сјемени заметак. Без опрашивања не може доћи до оплодње.
Опрашивање може бити
унакрсно
, тј. опрашивање између двије биљке и
самоопрашивање
, тј. опрашивање унутра једног цвијета или једне биљке
.
Као
резултат опрашивања развија се зигот.
Сјемени заметак
се развија у плоднику и из
њега послије оплођења настаје сјеме. Дио плодника за којег је причвршћен
сјемени заметак назива се
плацента.
Сјемени заметак се састоји од нуцелуса
( унутрашњи дио) и један или два омотача који га обављају. У нуцелусу сеобразује
ембрионова кесица. Из нуцелуса се издвоји једна ћелија, којаседијели мејозом
дјући хаплоидне ћелије ( јајне ћелије).
Двојно оплођење цвјетница...
17.
Која је улога биљних хормона и шта биљни хормони омогућавају?
Од унутрашњих фактора најважнији су биљни хормони или регулатори раста, који
представљају спојеве који имају необично важну улогу у контроли раста појединих
органа и читаве биљке. Дијеле се на:
