ОСНОВЕ
БИОМЕДИЦИНСКОГ
ИНЖЕЊЕРСТВА
Handout 04-2010/11
4.
Увод
у
електрофизиологију
(
дијагностички
апарати
)
1.
Електрокардиографија
2.
Електроенцефалографија
1.
Електрокардиографија
1.1
Ритмичка
активност
срца
Срчани
мишић
(
миокард
)
ради
ритмично
(
периодично
).
Периодичност
се
може
посматрати
кроз
два
аспекта
:
хидродинамички
и
електрофизиолошки
.
Радни
циклус
срчаног
мишића
Механизам
контракције
мишићних
влакана
Посматрано
са
аспекта
хидродинамике
,
контракције
срчаног
мишића
стварају
прираштај
(
градијент
)
притиска
унутар
крвних
судова
,
који
успоставља
кретање
крви
из
области
већег
у
област
мањег
притиска
.
Тако
,
срце
функционише
као
пумпа
(
струјни
апарат
)
кроз
координисан
рад
свих
структура
:
зидови
комора
и
преткомора
,
везивно
ткиво
,
крвни
судови
срца
,
нервно
-
проводни
апарат
,
залисци
.
Иста
ова
ритмичност
се
препознаје
и
у
електричној
активности
мишићних
влакана
.
Електрична
ритмичност
претходи
контракционој
ритмичности
и
условљава
је
.
1.2
Електрофизиологија
срца
Сва
мишићна
влакна
у
човековом
телу
су
изграђена
из
две
врсте
влакана
(
филамената
):
актинских
и
миозинских
влакана
.
У
зависности
од
облика
организације
актинско
-
миозинских
влакана
у
људском
телу
постоје
три
врсте
организације
мишићних
влакана
:
прва
је
попречно
-
пругаста
мускулатура
а
друга
глатка
мускулатура
.
Срце
представља
посебну
,
трећу
,
врсту
организације
мишићних
влакана
која
представља
мешавину
претходне
две
врсте
организације
и
назива
се
синцицијум
.
Синцицијум
представља
мрежну
органиизацију
мишићних
влакана
у
којој
су
попречно
-
пругаста
влакна
међусобно
''
унакрсно
''
спојена
(
слично
али
не
истоветно
глаткој
мускулатури
).
Оваква
организација
ткива
омогућава
:
Скоро
истовремен
пренос
електричних
импулса
ка
већем
броју
влакана
–
што
иза
за
последицу
високу
координацију
активности
.
Снажне
и
краткотрајне
контракције
–
захваљујући
присуству
попречно
-
пругасте
организације
.
Поред
описаног
мишићног
ткива
,
срце
садржи
и
специјализоване
мишићне
ћелије
које
формирају
тзв
.
побудно
-
спроводни
апарат
срца
.
1.3
Побудно
-
спроводни
апарат
срца
Улога
побудно
-
спроводног
апарата
јесте
:
Генерисање
електричних
импулса
Спровођење
електричних
импулса
у
све
делове
мишићног
ткива
Побудно
-
спроводни
апарат
срца
јесте
''
главни
организатор
''
активности
срца
.
Чине
га
три
структуре
специјализованих
мишићних
влакана
:
1.
Синусни
чвор
или
синоатријални
чвор
(
енг
. sino-atrial node – SA node).
Импулс
који
покреће
рад
срца
потиче
од
синусног
чвора
.
Синусни
чвор
је
назив
за
групу
специјализованих
мишићних
ћелија
које
се
налазе
у
зиду
десне
преткоморе
близу
1
ОСНОВЕ
БИОМЕДИЦИНСКОГ
ИНЖЕЊЕРСТВА
Handout 04-2010/11
самог
улаза
главне
вене
(
горња
шупља
вена
).
Иако
припадају
групи
мишићних
ћелија
оне
се
врло
слабо
контракују
јер
су
специјализоване
за
функцију
генерисања
импулса
.
Синусни
чвор
генерише
приближно
100
импулса
у
минути
.
Међутим
,
он
је
такође
повезан
и
са
влакнима
аутономног
нервног
система
(
симпатетичка
и
парасимпатетичка
)
која
прилагођавају
рад
синусног
чвора
успоравајући
га
на
око
70
откуцаја
у
минути
.
Када
је
у
питању
активност
мишића
,
импулси
из
синусног
чвора
се
директно
преносе
у
мишиће
преткоморе
и
доводе
до
њиховог
грчења
.
2.
Атриовентрикуларни
чвор
(
енг
. atrial-ventricular node –
А
V node).
Када
би
дошло
до
престанка
рада
синусног
чвора
тада
би
његову
функцију
преузео
атриовентрикуларни
чвор
који
такође
има
способност
самосталног
генерисања
импулса
.
Међутим
,
сигнали
генерисани
у
синусном
чвору
се
генеришу
брже
од
сигнала
које
је
у
стању
да
генерише
атриовентрикуларни
чвор
(
АВ
чвор
)
тако
да
АВ
чвор
,
у
току
нормалног
рада
синусног
чвора
,
једноставно
прихвата
принудни
рад
на
фреквенцији
синусног
чвора
и
спроводи
га
даље
ка
коморама
.
Природна
фреквенција
АВ
чвора
је
око
40
до
60
откуцаја
у
минути
.
Због
тога
се
синусни
чвор
назива
примарни
пејсмејкер
док
се
АВ
чвор
назива
секундарни
пејсмејкер
.
Поред
споријег
ритма
,
у
АВ
чвору
је
и
провођење
сигнала
нешто
спорије
због
слабије
константе
проводности
ових
ћелија
.
Управо
се
овим
споријим
провођењем
АВ
чвора
остварује
поменуто
кашњење
сигнала
односно
координација
рада
преткомора
и
комора
.
У
структурама
које
следе
иза
АВ
чвора
(
Хисов
сноп
и
Пуркињеова
влакна
)
брзина
провођења
сигнала
поново
постаје
велика
због
неопходности
истовремене
стимулације
свих
мишићних
влакана
.
3.
Пуркињеова
влакна
и
Хисов
сноп
.
Након
АВ
чвора
сигнали
путују
ка
Хисовом
снопу
који
се
налази
у
оквиру
везивног
ткива
које
раздваја
преткоморе
,
леву
од
десне
,
као
и
преткоморе
од
комора
(
и
у
физичком
и
у
електричном
смислу
).
Пуркињеова
влакна
се
надовезују
на
Хисов
сноп
и
по
уласку
у
коморски
део
срца
она
се
гранају
и
тако
раздвајају
спроводне
путеве
за
леву
и
десну
преткомору
.
И
Пуркињеова
влакна
поседују
својство
самонадражљивости
али
њихова
функција
не
може
послужити
као
адекватан
пејсмејкер
уколико
дође
до
губитка
функције
синусног
чвора
и
АВ
чвора
јер
је
њихов
рад
знатно
спорији
.
Ипак
Пуркињеова
влакна
носе
назив
терцијарни
пејсмејкер
.
Њихова
фреквенција
је
око
30
до
40
откуцаја
у
минути
.
2
