OSNOVI EKONOMIJE II KOLOKVIJUM 10.5.2015.
Šta su tržišne snage?
Tržišne snage su tražnja i ponuda, i one određuju fizionomiju strukturu i dinamiku odnosa na
tržištu- lokalnom regionalnom nacionalnom i svetskom.
Šta je tražnja?
Tražnja predstavlja određenu količinu proizvoda i usluga koju su potrošači spremni da kupe u
određenom trenutku po određenoj ceni.
Pad cena dovodi do povećanja tražnje ponuđene količine proizvoda i usluga, od strane
kupaca ali i uslovljava pojavu novih kupaca.
Tražnja predstavlja ponašanje kupaca pri svakoj datoj ceni a tražena količina odnosi se
samo na posebnu cenu.
Cene srodnih dobara.
Srodna dobra se javljaju kao:
1-Supstituti-jer se mogu zamenjivati
2-Komplementarna dobra-jer se troše zajedno
Dohodak potrošača.
Povećanje dohodka uslovljava povećanje tražnje za dobrima, ali postoje i izuzeci u
zavisnosti od visine dohotka i kvaliteta dobra.
Kada se dohodak domaćinstva smanjuje ili se povećavaju izdaci za neke druge neophodne
potrebe doći će do redukcije potrošnje kvalitetnih proizvoda a povećaće se potrošnja dobara
nižeg kvaliteta čak i ako su cene takvih dobara u porastu.
U zavisnosti od visine raspoloživog dohotka dobra se dele a normalna i inferiorna.
Normalno dobro.
Normalno dobro je dobro kod kojeg se tražnja povećava kada dohodak raste i obrnuto, kod
kojeg se tražnja smanjuje kada dohodak opada.
Inferiorno dobro.
Inferiorno dobro je dobro kod kojeg, pri datim cenama tražnja pada kada dohodak potrošača
raste, u okviru određenog nivoa dohotka.
Gifenov paradoks.
Tražnja kod nekih dobara koja imaju visoko učešće u budžetima domaćinstava s niskim
dohocima raste i u slučaju kada cene takvih dobara rastu. Dobro koje pokazuje tendenciju
rasta kada se njegova cena povećava kao i tendenciju pada kada cena pada jeste Gifenovo
dobro (Ser Robert Gifen (1837-1919) uočio je da su siromašni kupovali više hleba i kada je
njegova cena rasla...)
Engelovi zakoni.
Ako se dohodak domaćinstva povećava smanjuje se procenat dohotka koji se izdvaja za
ishranu, približno isti procenat dohotka ostaje za odeću i stanovanje a povećava se procenat
dohotka koji se izdvaja za kulturne potrebe, zdravlje razonodu i sl....
Ukusi preferencije i sl.
Ukusi su uslovljeni pristojnošću, običajima i društvenim ponašanjem.
Veblenov efekat.
Fenomen koji se manifestuje u uverenju potrošača da porast cene datog dobra automatski
znači i porast njegovog kvaliteta zbog čega potrošači ne prestaju da ga kupuju, odnosno da
pad cena datog dobra automatski znači pad njegovog kvaliteta pri čemu potrošači prestaju
da ga kupuju.
Elastičnost tražnje.
Rast cena navodi potrošače da smanjuju svoju tražnju i potrošnju dok pad cena navodi
potrošače da povećavaju svoju tražnju i potrošnju, u kojoj meri će se ostvariti takvi odnosi
zavisi od dohodne i cenovne elastičnosti tražnje.
Dohodna elastičnost.
Dohodna elastičnost tražnje predstavlja relativnu promenu tražene količine robe u odnosu na
relativnu promenu dohotka.
Unakrsna elastičnost.
Promene cene jednog dobra i njihov uticaj na traženu količinu drugog dobra meri se
unakrsnom elastičnošću tražnje. Osnova unakrsne elastičnosti tražnje jeste supstitucija roba,
ona je najveća na području roba lične potrošnje ali je neretko prisutna i u oblasti reprodukcije
i opreme.
Šta je ponuda?
Ponuda predstavlja količinu dobara koju su prodavci sposobni i spremni da prodaju na tržištu
u datom trenutku po razumnoj ceni.
Zakon ponude: Niža cena-manja ponuda. Viša cena-veća ponuda.
Ponuda nije pojedinačna količina nekog dobra nego potpun pregled količine koju bi prodavac
želeo da proda po svakoj mogućoj ceni.
Elastičnost ponude.
Elastičnost ponude jeste sposobnost i motivisanost proizvođača da poveća ili smanji količinu
ponude.
Oligopol i oligopson.
Tržišno stanje u kojem na strani ponude postoji mali broj prodavaca koji međusobnom
aktivnošću mogu da kontrolišu ponudu i da utiču na formiranje cena a pri tome se na strani
tražnje nalazi neograničen broj kupaca koji nisu u poziciji da bitnije utiču na tražnju naziva se
oligopolom.
Tržišno stanje u kojem se na strani tražnje nalazi neograničen broj kupaca a na strani
ponude neograničen broj prodavaca naziva se oligopson.
Oligopoli su preovlađujući tržišni oblik.
Polipol i polipson.
Polipol i polipson su sinonim za potpunu konkurenciju na tržištu.
Tržište prema vrsti prometnih dobara:
Tržište roba, tržište usluga, tržište kapitala i
tržište radne snage.
Tržište roba.
Na robnim tržištima se promeću proizvedena materijalna dobra odnosno sredstva za život i
sredstva za proizvodnju to jest vrše kupoprodajne transakcije uspostavljaju svakodnevne
direktne veze između prodavca i kupca.
Ovakva tržišta mogu biti tržišta na veliko i tržišta na malo.
Na ovakvim tržištima je prisutan i treći subjekat a to je trgovac koji je u odnosu prema
proizvođaču kupac a u odnosu prema potrošaču prodavac.
Najmanje tri grupe subjekata srecemo na robnim trzistima:
-Kupce, koji mogu biti- pojedinci, razlicita preduzeca i drzavne ustanove
-izvorne prodavce robe, proizvodjace
-trgovacka preduzeca i radnje koje su sa stanovista proizvodjaca kupci a sa stanovista
potrosaca- prodavci.
Robne berze.
Robne berze su specificna forma svetskog trzista roba i kapitala na kojem se obavljaju
kupoprodajne transakcije bez prisustva vlasnika robe kao i bez fizickog prisustva robe koja je
predmet kupovine odnosno prodaje.
Berzanske robe odnosno artikli su u prometu na robnim berzama i one su standardizovane i
tipizirane te se unapred zna kvalitet robe koja je predmet kupovine ili prodaje.
Na svetskim robnim berzama (Jedna od najvecih-Cikaska) se na dnevnom nivou balansira
svetska ponuda i traznja najvaznijih berzanskih roba i formira nivo njihove kotacijske cene
kao glavnog indikatora prilikom zakljucivanja medjunarodnih poslova izmedju aktera na
svetskoj trzisnoj sceni.
Slobodne zone.
Slobodne zone koje se jos nazivaju i poslovne industrijske i carinske predstavljaju specifican
spoj nacionalnog i svetskog trzista, smestene su unutar prostora jedne drzave ali se
kupoprodajne transakcije u njima obavljaju na liberalan nacin.
Roba koja iz slobodne zone ulazi u nacionalni drzavni prostor u kojem se nalazi podleze
carinskom opterecenju.
Cilj slobodnih zona jeste stimulisanje slobode medjunarodne trgovine i podsticanje
privrednog razvoja drzave.
Trziste usluga.
Usluge su produkti koji nemaju svoj materijalno opipljiv izraz- transportne usluge, medijske
radijske televizijske komunalne i sl,..
Ono je deo robnog trzista.
Postoje i proizvodi koji su u odredjenom smislu nematerijalnog karaktera ali se ne smatraju
uslugom- razne vrste energije koje su zastupljene na energetskom trzistu.
Pravilo ponude i traznje vazi i na ovom trzistu u kontekstu formiranja cena.
Zajednicke karakteristike usluga:
1- Sto je zemlja ekonomski i tehnicki razvijenija to su i trzista usluga razvijenija i u
stvaranju drustvenog proizvoda sve vecu ulogu imaju usluge.
2- Stvaranje i koriscenje se najcesce vrsi istovremeno
3- Usluge se ne mogu akumulirati i skladistiti.
4- Prisutan je uticaj drzavnog i javnog faktora na sektor usluga zbog izrazite upotrebne
vrednosti i znacaja u zadovoljenju zivotnih potreba.
Sta je finansijsko trziste?
Trzista na kojima se promecu specificna prava na finansijske efekte upotrebe faktora
proizvodnje odnosno prenose se takva prava sa jednog na drugi privredni subjekt promecu
odgovarajuce vrednosne potvrde vrednosni papir o posedovanju stvari koje su u reprodukciji
upotrebljene kao stvarni kapital nazivaju se finansijska trzista.
Razvijenost finansijskog trzista uslovljava racionalno i efikasno koricscenje raspolozivih
resursa.
Finansijsko trziste je uredjen organizovan i institucionalizovan nacin odvijanja razmene
novcanih sredstava gde se u zavisnosti od ponude i traznje formira cena ovih sredstava
Globalizacija je proces povezivanja finansijskih trzista u internacionalno finansijsko trziste.
U institucionalne investitore spadaju investicioni fondovi osiguravajuca drustva i penzioni
fondovi.
Na medjunarodnom finansijskom trzistu emituju se hartije od vrednosti koje se nude
investitorima u velikom broju zemalja.
