UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
SEMINARSKI RAD IZ OSNOVA EKONOMIJE
TRŽIŠTE
Profesor:
Student:
Doc. dr Gordana Bejatović
Dimče Gulevski
Broj indeksa: 65-18
2
Novi Sad, decembar, 2018. godine
1
TRŽIŠTE
1. Uvod
Pored svojine tržište predstavlja jednu od osnovnih institucija privrednog uređenog
društvenog sistema. Takođe, tržište predstavlja uređeni i ustaljeni postupak odvijanja
razmene. Ta uređenost znači da postoje određena definisana pravila ponašanja kojih treba da
se pridržavaju učesnici u razmeni. Na osnovu ovoga svaki učesnik u razmeni može da
predviđa reakcije drugih učesnika na aktivnosti koje on preduzima, kao i moguće sankcije u
slučaju ako se jedan od učesnika u razmeni ne pridržava ustaljenih pravila ponašanja koja se u
savremenom dobu napretka menjaju, te stoga i jesu važan činilac opstanka na tržištu
praćenjem savremenih principa potreba za samom trgovinom. Iz svega ovoga implicira da je
tržište uređeni i ustaljeni mehanizam razmene roba i usluga uz postojanje stalnog
sagledavanja savremenog društva i njegovih potreba, uz jasne pretpostavke kao i analize
potreba potencijalnih proizvoda koji će se u skorijoj budućnosti ponuditi potrošačima.
Tržište nije statičan i nepromenljiv potencijal. Štaviše, to je jedan dinamičan organizam u
kome se kontinuirano dešavaju raznovrsne ekonomske i društvene promene, pogotovo sada u
savremenom društvenom uređenju. Na njemu se svakodnevno pojavljuju novi prodavci i
kupci, kao i nove potrebe savremenog društva, dok neki stari principi trgovine polako nestaju.
Pojavljuju se i novi ponudbeni artikli, a drugi se tiho gube, jer su potrošači za njih izgubili
interes. Javlja se takozvano pozitivno tržište. Zato je neophodno sagledavanje potreba, želja i
interesovanja kupaca radi poznavanja i praćenja tržišne potražnje. Sa sociološkog aspekta
nema važnijeg zadatka od stalnog pronalaženja psiholoških metoda uticaja na potrošače kako
bi se širio krug novih kupaca a zadržavali postojeći, pa se na taj način u savremenom društvu
stvara tržište kao ideološki proizvod. Razvijajući potrebe kupaca razvijaju se i tržišta.
Tržište kao utakmica lojalnog ili nelojalnog karaktera konačno određuje da li je privredni
subjekt ili pojedinac gubitnik ili dobitnik, a nagrada koju tržište nudi je profit.
Socijološki pogled na tržište je u savremenom svetu bitan element, gde emocionalna
dimenzija tržišta usluga sve više ima značenja u svakodnevnom funkcionisanju istog, jer se
sve više pridaje značaj veštačkim emocijama uz odsustvo emotivne distance, to jest, prodaja
usluga i roba kroz osmeh uz odsustvo sopstvenih emocija, a sve u cilju jednosmernog interesa
proizvođaca roba ili usluga, a uz odsustvo tradicionalnih osnovnih pozitivnih normi odnosa
subjekata u lancu tržišta uz prisustvo pozitivne ekonomije savremenog društva.
Pod ekonomsko-tržišnom sociologijom podrazumevamo navike, tradiciju i oblike
ponašanja ljudi na odredjenom prostoru društvene zajednice. U sociološkom pogledu
ekonomije i samoga tržišta racionalno ili ne racionalno ponašanje ljudi prilikom potrošnje je
bitan pokazatelj razvijenosti svesti samog potrošačkog društva. Sam način odnosa subjekata u
procesu ponude roba i usluga uz uvažavanje stvarnih obostranih dugoročnih interesa
potrošača i proizvodjača odražava se na kvalitet i dugotrajnost pozitivnog tržišta i same
ekonomije društva u celini.
Odsustvo tradicionalnih tržišnih normi i međuljudskih odnosa donosi za posledicu
socijološki problem odnosa u privredi koji direktno utiču na razvoj tržišta i postojanje istog u
lojalnim konkurencijama u ponudi i potražnji roba i usluga. Naime, nepoštovanje i nelojalna
konkurentnost između privrednih subjekata i pojedinaca u tržišnom lancu dovodi do
destabilizacije tržišta i društva u celini, a samo tržište postaje poligon na kome se odvija borba
