ALFA UNIVERZITET
FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
SEMINARSKI RAD
Predmet: e-poslovanje
Tema: Osnove elektronskog poslovanja i njegove prednosti
Mentor: Prof. Dr. Trajko B. Petrovi
ć
Student: Boban Neši
ć
83/2013
Beograd, decembar 2013. godine
e-poslovanje
|
2
Sadržaj:
Uvod
4
1. Definisanje osnovnih termina
6
1.1. Definisanje elektronskog poslovanja (e-business)
6
1.2. Definisanje elektronske trgovine (e-commerce)
7
1.3. Model to
č
ka elektronskog poslovanja (e-business wheel)
9
1.3.1. E-filozofija
9
1.3.2. E-marketing
9
1.3.3. E-proizvodnja
9
1.3.4. E-tehnologija
10
1.3.4.1 Poslovni modeli - sa aspekta saradje me
ñ
u u
č
esnicima
10
1.3.4.2. Komunikacije izme
ñ
u kompanija i krajnjih korisnika
11
1.3.4.3 Komunikacija u elektronskoj vladi
14
1.3.4.4 Višestruke transakcije (B2B2C, C2B2C, ...)
15
1.3.5. E-distribucija
16
1.3.6. E-zaštita
16
2. Internet marketing (e-marketing)
18
2.1. Tehnike e-marketinga
19
2.1.1. World Wide Web (www)
19
2.1.2. On-line reklamiranje
19
2.1.3. On-line prodaja
20
2.1.4. CRM (Customer Relationship Manager)
21
3. Poslovanje preko Interneta (e-business)
22
3.1. ¸¸Opt-In'' Email Marketing
22
3.2. Virtuelno društvo
22
3.3. Korištenje SIG-ova
22
3.4. Dilerski programi
23
3.5. Sponzorski programi
23
3.6. Direktni e-mail marketing
24
4. Virtuelna organizacija
24
4.1. Definisanje virtuelne organizacije
24
4.2. Vrste virtuelnih organizacija
25
4.2.1. Virtuelne škole
26
4.2.2. Virtuelna prodavnica
26
4.3. Virtuelna infrastruktura
27
4.4. Implementacija virtuelne strategije
27
4.5. Ciljevi virtuelne prodavnice
27
5. Globalno poslovanje
28
5.1.1. Konkurenske prednosti korištenja IT u poslovanju
31
5.1.2. Elektronsko poslovanje
32
5.1.3. Elektronsko poslovanje na zahtev
33
5.1.4. Definisanje e-business on demand u IBM-u
34
5.1.6. Pristup digitalnim informacijama
35
5.1.7. Stvarne transakcije, stvarno elektronsko poslovanje
35
6. Napredna faza e-business-a
35
6.1.1 Poslovne karakteristike on-demand okruženja
35
6.1.2. Tehni
č
ke karakteristike on-demand okruženja
36
e-poslovanje
|
4
U V O D
Svet se u poslednjih pedeset godina promenio više nego za proteklih 5000 godina. Promene
su postale svakodnevne i ono što se ju
č
e
č
inilo kao daleka budu
ć
nost danas je realnost. Brzina,
globalizacija, unapre
ñ
ivanje produktivnosti, dolaženje do novih klijenata i doba znanja me
ñ
u
organizacijama i institucijama u cilju ostvarivanja konkurentne prednosti predstavljaju
osobine koje odre
ñ
uju savremeno poslovanje.
Elektronske tehnologije (e-tehnologije) donose potpuno novu osnovu na kojoj se
uspostavljaju poslovne veze izme
ñ
u kompanija, efikasnije se odvijaju poslovne transakcije,
obavlja se kupovina i prodaja uz smanjenje troškova i omogu
ć
ava se velika raspoloživost
informacija koje su zna
č
ajne za savremen na
č
in poslovanja.
Upotreba informacionih tehnologija (IT-a) prouzrokovala je nastanak novog tipa elektronskog
poslovanja – „e-business“. Internet, kao jedna od najve
ć
ih tvorevina dvadesetog stole
ć
a,
menja svet poslovanja kao što menja svet kroz internacionalizaciju i stvaranje novih pogleda
na nauku, obrazovanje, ekonomiju i dr. Uz ostala podru
č
ja savremenog života, na Internetu je i
moderno poslovanje nacionalnih i globalnih razmera dobilo svoj prostor i ulogu.
IBM je 1997. godine prvi po
č
eo sa koriš
ć
enjem termina ¸¸e-business”, da bi napravio
konceptualnu razliku sa do tada upotrebljavanim terminom “e-commerce” (elektronska
trgovina), koji je izjedna
č
avao elektronsko poslovanje sa elektronskom trgovinom.
Me
ñ
utim i dalje ne postoji opšteprihva
ć
ena definicija elektronskog poslovanja, pri
č
emu i
velike enciklopedije poput Britanike definišu pojam e-commerce kao pojam e-bussines.
Ukratko, sinonim za savremeno poslovanje jeste elektronsko poslovanje.
Ono
č
emu teži svaka savremena kompanija jeste stvaranje što ve
ć
eg broja vernih
potroša
č
a, a to se ostvaruje povezivanjem podataka iz razli
č
itih izvora, njihovim
pretvaranjem u korisne informacije koje su potrebne menadžmentu za merenje
delotvornosti njihovog e-bussines-a. Za svaku veliku poslovnu organizaciju brzina i
kvalitet razmjene informacija zna
č
i i ve
ć
i profit, a
č
esto i opstanak na tržištu.
Uz rast tehnologije i pove
ć
anja komunikacije i razmene, vreme uzima sve ve
ć
u
vrednost. Ideja da se kupovina može obaviti i od ku
ć
e nije nova. Svi se mi se
ć
amo kataloga
koje smo mirno pregledavali i poru
č
ivali robu od raznih ponu
ñ
a
č
a. Nije prošlo mnogo
vremena a u ponudi je bilo uklju
č
eno sve od igle do lokomotive.
Glavni problem prodaje preko kataloga bila je cena štampanja a i nemogu
ć
nost da se u
katalog unesu neizbežne izmene. Vrlo brzo to je proizvelo globalizaciju kataloške
industrije gde za male firme više nije bilo mesta. Za njih, Web (World Wide Web) je
ponudio idealno rešenje. Za relativno mali trošak bilo je mogu
ć
e ponuditi svoj proizvod
potroša
č
ima uz mogu
ć
nost da se ta ponuda na Web prezentaciji menja u zavisnosti od
realnog stanja tržišta.
Rezultat je bio progresivan rast malih Web prezentacija gde je i najmanja firma imala
šansu koliko i velike kompanije. U prvo vreme neki stratezi Interneta su Web nazivali
velikim izjedna
č
avanjem. Ideja je bila da su na Internetu svi jednaki u šansi da na njemu
postignu uspeh.
Me
ñ
utim, onog trenutka kad su pojedine velike kompanije krenula da sa milionskim
budžetima reklamiraju i isklju
č
ivo svoje Web prezentacije, vreme ravnopravnosti je prošlo.
e-poslovanje
|
5
Nažalost, u marketingu bez krupula, nije ni važno što prodajete ve
ć
kakvu ste prercepciju o
vašem proizvodu kreirali kod vaših potencijalnih kupaca. Rastu
ć
a konkurencija primorava
proizvo
ñ
a
č
e da pronalaze brže i efikasnije puteve za informisanje svojih partnera i
distributera da pronalaze brže i efikasnije puteve za informisanje svojih partnera i
distributera, a s druge strane distributere i trgovce da pronalaze efikasnije puteve do svojih
kupaca.
U uslovima sve ve
ć
e ponude name
ć
e se potreba pronalaženja novih marketinških
pristupa kojima bi se kupci stimulisali na kupovinu odre
ñ
enog proizvoda ili usluge.
Informacione tehnologije (IT) sa svojim tehnološkim mogu
ć
nostima, izme
ñ
u kojih se
posebno isti
č
u Internet i Web, predstavljaju odgovor na sve zahtevnije i kompleksnije
tržište današnjice.
Cilj ovog rada jeste upoznavanje sa osnovnih pojmovima e-busninessa i e-commerca,
njihovog zna
č
aja, uloge i mogu
ć
e primene u oblasti elektronskog tržišta (Internet
marketing-a). Nadalje, u radu je prikazana primena osnovnih principa i tehnika Internet
marketinga, koriš
ć
enje web prezentacija (web site) za on-line reklamu i on-line prodaju na
primeru jedne virtuelne prodavnice (virtual shop).
e-poslovanje
|
7
1.2. Definisanje elektronske trgovine (e-commerce)
E-commerce (elektronska trgovina) je kupovina ili prodaja dobara ili usluga putem
Interneta, naro
č
ito putem servisa World Wide Web. U praksi se ovaj termin
č
esto koristi umesto
novijeg termina e-business, što zna
č
i poslovanje putem Interneta.
Termin E-commerce može se definisati i kao proces upravljanja online finansijskim
transakcijama od strane pojedinca ili kompanija. Ovaj proces uklju
č
uje kako maloprodajne,
tako i veleprodajne transakcije. Termin Online je sinonim za Internet (biti na liniji = biti na
Internetu).
Fokus e-commerce je u sistemima i procedurama pomo
ć
u kojih dolazi do razmene razli
č
itih
finansijskih dokumenata i informacija. Ovi sistemi uklju
č
uju transakcije kreditnim karticama,
e-cash (elektronska gotovina), e-billing (elektronsko pla
ć
anje), e-cheques (elektronski
č
ekovi),
electronic invoices (elektronski ra
č
uni), narudžbine i finansijske izjave. E-commerce prakti
č
no
onemogu
ć
uje nastavak koriš
ć
enja tehnologije i elektronskih razmjena podataka (EDI) .
Electronic Data Interchange (EDI) je razmena poslovnih podataka gde se koristi razumljivi
format ovih podataka. Ovaj sistem razmjene podataka je prethodio pojavi Interneta i obi
č
no
se koristio u razmeni podataka izme
ñ
u korisnika koji su me
ñ
usobno ve
ć
bili u kontaktu
(sistem 1 na 1).
Kao što se može videti iz prethodnih definicija, pojam elektronskog poslovanja je mnogo širi od
definicija naj
č
eš
ć
eg koriš
ć
enog njegovog sinonima e-commerce. Mnogo prikladniji termin
za elektronsko poslovanje jeste e-business.
Sa druge strane, elektronska trgovina, e-commerce, predstavlja komponentu elektronskog
poslovanja, koja opisuje procese kupovine, prodaje i razmene dobara, usluga i informacija
putem ra
č
unarskih mreža koje uklju
č
uju i Internet.
Electronic comerce se odnosi na koriš
ć
enje www stranice za prikazivanje roba ili servisa
koji se elektronskim putem nude za prodaju direktnom kupovinom (koriš
ć
enjem broja
kreditne kartice) ili se naru
č
uje naknadno (putem poštanskih ili fax narudžbi).
E-comerce razvio se od elementarnih oblika elektronskog poslovanja (kupovine) da bi danas
obuhvatao sve aspekte biznisa, poslovanja i procesa na tržištu. E-comerce se smatra strategijom
koja potpomaže sve isporuke proizvoda i usluga potroša
č
ima, a ne samo softverskom
mogu
ć
noš
ć
u. E-comerce otvara nove na
č
ine poslovanja, a ne samo puku nadogradnju ve
ć
postoje
ć
ih na
č
ina. To je kona
č
no strategijski razvoj poslovnih alata i informacionih
tehnologija uz kompjutersko posredovanje, koje ima za cilj da zadovolji poslovne zahteve.
Tržišni poslovi zasnovani na elektronskoj trgovini javili su se pre više od dve decenije
uvo
ñ
enjem elektronske razmene podataka izme
ñ
u firmi koje se bave raznim delatnostima.
Koriš
ć
enje kreditne kartice direktno u
č
estvujemo u procesu elektronske transakcije biznisa, a
samim tim i kapitala.
Danas sistemi EDI (Electronic Data Interchange) ATM (Automatic Taller Machines) deluju u
zatvorenom sistemu i to striktno izme
ñ
u delova sadržanih i projektovanih u sistemu. Pojava
www, odnosno internet klijent servera, otvorila je nove mogu
ć
nosti i novo doba kombinuju
ć
i
internet i laki korisni
č
ki interfejs.
Elektronska trgovina u suštini predstavlja koriš
ć
enje interneta sa ciljem plasmana proizvoda i
