1.
Finansije kao naučna disciplina
Finansije kao naučna disciplina temelje svoje izučavanje na osnovnim ekonomskim principima. Osnovni
interes finansija danas je –
javni ili društveni interes.
Funkcionalnost finansija
se zasniva na principima:racionalnosti, efikasnosti, ekonomičnosti, privrednoj i
socijalnoj stabilnosti, solidarnosti, uzajamnosti, demokratičnosti, federalizmu, opštosti itd.
Finansije kao i svaka naučna disciplina imaju svoju:
1.
Teoriju
– (čine je ekonomska, politička, socijalna, obrazovna, kulturna i dr. dejstva)
2.
Politiku
– (finansijsku politiku) koja je deo društvene i ekonomske politike i čine je institucije,
instrumenti, mere i mehanizmi.
Neophodno je definisati stanje i ciljeve finansijske politike .
•
Finansije
se dele na:
mikrofinansije
i
makrofinansije
2. Predmet i zadaci izučavanja finansija
-
Finansijska ekonomika
– izučava finansijsko poslovanje firme da bi se izvršilo finansiranje uz
najmanje troškove
-
Finansijska politika
– primenjena nauka o finansijama
-
Finansijsko pravo
– skup pravnih propisa kojima se regulišu pitanja iz oblasti finansija
•
Makrofinansije
obuhvataju sledeće oblasti:
Monetarne finansije,Javne – društvene finansije,Bankarstvo,Međunarodne finansije,Osiguranje.
Monetarno-kreditna politika predstavlja skup načela, pravila, kriterijuma,stavova u regulisanju kreditnih
odnosa, izvora kredita,nosilaca, korisnika kredita, uslova kreditiranja.
•
Mikrofinansije
obuhvataju izučavanje funkcija finansija na nivou preduzeća.
Zadatak izučavanja finansija
je da blagovremeno pribave novčana sredstva za zadovoljenje određenih
potreba u delokrugu rada
državnih organa
(državna administracija,sudstvo,odbrana,policija,...),
društvenih delatnosti
(nauka,obrazovanje, kultura, zdravstvo.
3. Odnos finansija prema ostalim ekonomskim disciplinama
Posebno je značajan odnos finansija prema sledećim
ekonomskim disciplinama
:
-
Političkom ekonomijom i ekonomikom
– Na temeljima političke ekonomije ponikle su i finansije
kao samostalna ekonomska (naučna) disciplina čiji je najvažniji zadatak da izučava dejstva
ekonomskih zakonitosti u oblasti finansija. Odnos finansija i ekonomike je intenziviran u toku
poslednjih nekoliko godina, budući da se u sprezi sa finansijama vrši raspodela i preraspodela
značajnog dela nacionalnog dohodka.
-
Naukom o novcu (monetarnom ekonomijom)
, odnosi su veoma bliski , budući da i finansije i
monetarna ekonomija za svoj osnov imaju novčana kretanja, ali posmatrano sa različitih
aspekata.
-
Bankarstvom
, gde su odnosi veoma bliski , pri čemu osnovu tih bliskih odnosa čine novčana
kretanja, kao i uzajamna dejstva na relaciji finansije-bankarstvo.
-
Statistikom i matematičkim metodama
, predstavlja odnos koji se sve više intenzivira, budući da
je razvoj novih tehnologija i globalnih tržišta uneo novine u moderno poslovanje, pa samim tim i
u oblast finansija. Shodno tome , danas je moguće upravljati samo onim što se može meriti.
11. Monetarna politika
je
skup pravila, propisa, mera i instrumenata
kojima se u monetarnoj sferi društvene reprodukcije
reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase
, kao i
cirkulacija novca
u prometnim kanalima
reprodukcije. Monetarna politika
predstavlja primenjenu naučnu oblast koja se sastoji iz
emisione,kreditne i devizne politike
, a
usko je povezana sa fiskalnom politikom u sklopu finansijske,
odnosno makroekonomske politike
. Ona je
deo opšte ekonomske politike
koja se sastoji iz skupa mera
koje
utiču na tok privrednog života stvaranjem, poništavanjem, raspodelom i preraspodelom kupovne
snage novca i kredita u nacionalnoj ekonomiji
. Monetarnu politiku utvrđuje i
sprovodi centralna banka
.
Osnovni cilj monetarne politike
je
da obezbedi potrebnu količinu novca za obnavljanje resursa u
proizvodnji i za kontinuitet reprodukcije
.
12. Novac i funkcije novca
Pojam i suština novca
-Novac je društvena pojava veoma starog porekla, nastala na
određenom stupnju razvitka ljudskog društva.Sa razvojem proizvodnih snaga društva pojavio se i
novac nastao kao posledica čovekovih potreba. Njegovo pojavljivanje i upotreba počinje sa pojavom
robne razmene. Sa razvojem naturalne privrede razvila se i novčana privreda-posredna razmena
robe, roba se prodaje za novac, pa se tim novcem kupuje druga roba.
Prvi sistem se naziva
penzatarskim
(metali sa određenom težinom), Drugi sistem se naziva
numeričkim
(metal sa utisnutim znakom).Zlato je dugo imalo dominantnu ulogu novca a ima je i danas ali u manjoj
meri. Danas postoje i druge vrste novca:
papirni,kreditni,depozitni novac
.
Vrste i vrednost novca
METALNI NOVAC
Zašto metali preuzimaju funkciju opšteg ekvivalenta? Zbog svojih osobina: laka prenosivost, trajnost,
deljivost, moguće ih je topiti. Osim zlata i srebra kao novac je korišćeno i gvožđe i bakar.U starom veku su
novcu pripisivana posebna svojstva i simbolizovao je božanstva. Zbog toga su na monete utiskivani likovi
raznih božanstava,ili likovi vladara.
U XVII veku država po prvi put preuzima na sebe “izdavanje” kovanog (metalnog) novca, sa tačno
određenim oblikom, težinom i kvalitetom (količinskim odnosom različitih metala u svom sastavu).
Tako je nastala
moneta.
(kovani novac tačno određenog sastava težine i kvaliteta).
Kovanje i promet novca donosili su redovne prihode državnoj, tj. vladarevoj kasi,kada se po prvi put
javljaju pokušaji krivotvorenja novca, što se smatralo najtežim zlodelom protiv države , veleizdajom i
kažnjavalo smrtnom kaznom (smrtna kazna za tajno kovanje novca vodi poreklo još iz rimskog prava).
U XVIII veku raspoložive količine zlata nisu mogle da prate potrebe industrijske revolucije.
U ovakvim uslovima napušta se metalizam (upotreba metala za izradu novca) i prelazi se na
izradu,izdavanje i upotrebu papirnog novca.
PAPIRNI NOVAC
davanjem naloga banci da sa njegovog računa preknjiži određen iznos na račun poverioca, te na
taj način izvrši svoje obaveze plaćanja.
•
Tako, retko dolazi do upotrebe gotovog novca jer banke odobravanjem kredita stvaraju nova
sredstva plaćanja, tj.kreditni novac.
•
Ovakav sistem bankarskog novca poznat je pod nazivom
kreditni,depozitni ili žiralni novac
.
•
Depozitni novac je veoma prisutan i u našoj privredi
jer gotov novac služi u ograničene
svrhe(
isplata dohodaka, otkup poljopr.proizvoda, manje isplate
).
•
Savremena privreda se često naziva kreditnom privredom baš zato što je uloga kreditnog novca
veoma porasla.
•
Kreditni novac vuče svoje poreklo iz funkcije stvarnog robnog novca kao platežnog sredstva.
•
Papirne novčanice zamenljive za zlato su štampale posebne banke ovlašćene od strane države –
emisione banke.
•
Kako banknote nisu bile dovoljne za pokriće potreba robnog prometa, kao dopunsko sredstvo
plaćanja se pojavljuje kreditni novac (papirne novčanice, čekovi, menice i dr.)
•
Kreditni novac nije imao pravi status novca, već je tretiran kao “novčani surogat” (zamena novca)
Funkcije novca
1.
Funkcija mere vrednosti;
2.
Funkcija prometnog sredstva;
3.
Funkcija sredstva plaćanja
4
. Funkcija novca kao sredstva za zgrtanje blaga;
5.
Funkcija svetskog novca.
•
Funkcija novca kao konzervatora vrednosti
,
Funkcija novca kao izraza solventnosti i likvidnosti,
Funkcija novca kao garanta slobode konzuma
.
1
. Ova funkcija proističe iz delovanja zakona vrednosti prema kome se
vrednost svake robe određuje
količinom društveno potrebnog rada za proizvodnju te robe
. Funkcija mere vrednosti je u tome što se
vrednost svake robe izražava u novcu i predstavlja cenu te robe
.
2
. Funkcija kao
prometnog sredstva
se ispoljava u tome što je posredovanjem omogućena razmena
robe. Imalac bilo koje robe može tu robu zameniti za bilo koju drugu robu posrednim putem, tako što
prvo zamenjuje svoju robu ili usluge za novac, kojim onda može kupiti robu koju želi.
3
. Funkcija kao
sredstvo plaćanja
proističe iz činjenice da se ne mora poklapati vreme kupovine sa
vremenom plaćanja. Pored kupovine postoje i druge usluge, obaveze i sl. Čije se plaćanje može odložiti.
To je posledica razvoja proizvodnih snaga sa sve većom podelom rada i pojavom kreditnih odnosa. Novac
kao takav u sbi sadrži funkciju platežnog sredstva.
4
. funkcija
zgrtanja blaga
je nastala iz okolnosti da se novac kao zamena za bilo koja dobra i robe koje
imaju vrednost i upotrebnu vrednost, mogao čuvati da bi se trošio onda kada njegovom imaocu
odgovara.
U današnje vreme, kada su razvijeni štedno-kreditni odnosi, čuvanje novca je sve ređe.
Novac se ulaže
u štednju, koja vlasnicima donosi kamate.
5
. Ova funkcija novca je nastala
iz sve veće potrebe da se na osnovumeđunarodne podele rada vrši
razmena između pojedinih zemalja.
U početku je zlato obavljalo funkciju svetskog novca (zbog svoje
vrednosti i upotrebne vrednosti) i postalo univerzalna roba jednaka za sve, bez ograničenja na zemlju
proizvođača.
