Osnove kvaliteta
ОСНОВЕ
КВАЛИТЕТА
Проф
.
др
Јован
Филиповић
2
САДРЖАЈ
Увод
.................................................................................................................................................................................3
1.
Историјске
и
филозофске
основе
квалитета
............................................................................................6
1.1.
Историјат
квалитета
.....................................................................................................................................6
1.2
Хронологија
догађаја
битних
за
квалитет
...........................................................................................30
1.3.
Филозофски
правци
у
квалитету
............................................................................................................36
2.
Основни
концепт
..................................................................................................................................................51
2.1.
Основни
појмови
и
дефинисање
квалитета
........................................................................................51
2.2.
Критеријуми
(
приступи
)
за
дефинисање
квалитета
........................................................................77
2.3.
Димензије
квалитета
.................................................................................................................................83
2.4.
Ефективност
и
ефикасност
......................................................................................................................94
2.5.
Квалитет
и
пословни
резултати
.............................................................................................................98
2.6.
Усредсређеност
на
корисника
................................................................................................................105
3.
Квалитет
производа
..........................................................................................................................................114
3.1.
Врсте
производа
..........................................................................................................................................114
3.2.
Структура
квалитета
и
сигурности
функционисања
производа
..................................................116
3.3.
Квалитет
у
услужним
делатностима
....................................................................................................121
3.4.
Мерење
и
менаџмент
сртатешких
информација
.............................................................................130
4.
Основе
менаџмента
квалитетом
..................................................................................................................134
4.1.
Основни
принципи
менаџмента
квалитетом
....................................................................................134
4.2.
Основни
концепти
у
менаџменту
квалитетом
.................................................................................144
4.3.
Менаџмент
за
квалитет
–
трилогија
квалитета
................................................................................159
4.4.
Организациони
нивои
квалитета
..........................................................................................................168
4.5.
Интегрисани
системи
менаџмента
......................................................................................................170
4.6.
Функција
квалитета
и
начини
њеног
поимања
................................................................................178
4.7.
Менаџмент
тоталним
квалитетом
........................................................................................................194
5.
Процесни
приступ
и
побољшавање
процеса
........................................................................................215
5.1.
Процесни
приступ
.....................................................................................................................................215
5.2.
Побољшавање
процеса
...........................................................................................................................224
Литература
.................................................................................................................................................................239

4
А
ко
сте
ви
?
“
Студент
”
Ако
вас
баш
интересује
онда
читајте
редом
.
Пре
свега
,
шта
је
то
Менаџмент
?
Постоје
многе
књишке
дефиниције
,
али
постоји
консензус
око
једне
:
Менаџмент
се
односи
на
ефективно
коришћење
ресурса
ради
постизања
циљева
организације
.
Ресурси
укључују
:
•
Људе
•
Материјале
•
Машине
•
Новац
•
Време
•
Простор
•
Информације
Менаџерске
активности
укључују
:
•
Планирање
•
Организовање
•
Управљање
/
Мониторинг
•
Побољшавање
•
Мотивисање
Као
што
видите
,
Управљање
квалитетом
(Quality Control)
је
само
један
од
аспеката
Менаџмента
квалитетом
(Quality Management).
Све
ово
звучи
фино
и
логично
,
али
нажалост
традиционалне
организације
су
углавном
усресређене
на
пословне
функције
као
што
су
пројектовање
,
производња
и
продаја
.
Ово
је
условило
да
те
организације
постану
клишеизиране
и
интровертне
,
са
израженим
међу
-
секторским
ривалитетом
и
трвењем
и
политиком
која
иде
на
штету
корисника
.
Да
ли
вам
ово
звучи
познато
?
Ако
је
тако
,
наставите
да
читате
!
“
Шта
је
то
Квалитет
? ”
Опет
,
постоји
велики
број
дефиниција
,
али
покушаћемо
са
овом
,
а
касније
ћемо
је
допунити
објашњењима
:
Квалитет
представља
задовољење
,
по
могућству
,
и
превазилажење
захтева
корисника
.
“
Звучи
просто
,
али
ко
су
то
корисници
? ”
Корисник
је
свака
она
особа
која
прима
робу
,
услуге
или
информације
од
друге
особе
.
Исто
важи
и
за
организације
.
“
Па
,
то
практично
значи
да
смо
сви
ми
,
у
неку
руку
,
корисници
и
то
,
како
унутар
,
тако
и
ван
наших
организација
? ”
Да
,
да
у
праву
сте
,
прве
зовемо
унутрашњим
,
а
друге
који
нам
,
надамо
се
,
углавном
за
то
плаћају
,
на
овај
или
онај
начин
,
зовемо
спољашњим
корисницима
.
“
Добро
,
а
како
се
постиже
Квалитет
”
Нечим
што
се
зове
Менаџмент
квалитетом
(
Quality Management
).
Да
ли
се
сећате
када
сам
у
делу
“
Шта
је
менаџмент
”
рекао
да
се
традиционално
постављене
организације
усресређују
на
пословне
функције
што
,
заправо
,
иде
на
штету
корисника
?
“
Да
,
наравно
,
да
се
сећам
!
Па
то
је
речено
пре
пар
секунди
!
Али
,
да
ли
бисте
коначно
објаснили
шта
је
то
Менаџмент
квалитетом
?
Менаџмент
квалитетом
се
односи
на
менаџмент
пословним
процесима
који
за
циљ
имају
постизање
задовољства
спољних
и
унутрашњих
корисника
.
Обухвата
следеће
концепте
:
*
Превентивно
деловање
,
а
не
ослањање
на
корективне
активности
.
5
*
Смањивање
варијација
(
одступања
)
ради
побољшања
конзистентности
производа
(
роба
и
услуга
).
*
Посвећеност
свих
запослених
,
поготову
вишег
руководства
.
*
Тенденцију
за
побољшањем
свих
аспеката
пословања
.
*
Тимски
рад
у
циљу
решавања
проблема
и
сталног
побољшања
.
*
Правилно
обављање
посла
из
прве
,
а
не
свесно
чињење
грешака
и
стварање
обавезе
да
се
ствари
исправљају
.
Овим
приступом
се
штеди
новац
,
време
и
нерви
.
Наравно
,
стиче
се
и
лојалност
постојећих
и
наклоност
нових
корисника
.
*
Доношење
одлука
ради
користи
на
дуге
стазе
,
а
не
краткорочне
експедитивности
.
“
Све
у
свему
,
мени
ово
звучи
као
логична
ствар
.”
Апсолутно
,
изучавајући
овај
предмет
трудићемо
се
да
здрав
разум
ставимо
у
службу
Менаџмента
квалитетом
.
И
,
немојте
заборавити
једно
;
Ми
,
на
овим
просторима
можемо
да
постигнемо
квалитет
.
Уосталом
,
из
приложеног
се
да
видети
да
се
реч
КВАЛИТЕТ
(QUALITY)
може
писати
и
ћирилицом
.

7
добри
познаваоци
,
тако
да
су
о
њеном
квалитету
могли
да
суде
без
неких
посебних
техничких
помагала
,
углавном
користећи
сопствена
чула
.
У
таквим
околностима
сеоске
судије
су
се
,
због
незахвалности
улоге
,
трудиле
да
избегну
арбитрирање
између
продаваца
и
купаца
.
Ово
је
натерало
купце
на
повећану
будност
,
као
начин
заштите
сопствених
интереса
,
односно
начина
да
се
избегне
куповина
робе
лошег
квалитета
.
Заправо
,
продавац
је
био
онај
у
чијој
је
надлежности
било
изношење
робе
на
пијацу
,
али
је
купац
био
тај
који
је
био
одговоран
за
"
обезбеђивање
квалитета
".
Оваква
подела
улога
позната
је
под
називом
доктрине
"
Купци
,
опрез
"
(
Caveat Emptor.
лат
.
).
Купци
су
,
тако
,
научили
да
буду
опрезни
и
да
користе
сопствене
методе
контролисања
и
испитивања
.
Они
би
пажљиво
прегледали
тканину
,
мирисали
месо
и
рибу
,
куцкали
и
окретали
лубеницу
,
пробали
грожђе
.
Исход
куповине
је
зависио
од
њихове
способности
и
пажње
.
Узимајући
у
обзир
тадашње
околности
,
ова
доктрина
је
била
сасвим
довољна
да
се
на
одговарајући
начин
задовоље
сопствене
потребе
.
Штавише
,
она
и
данас
има
своје
место
у
сличном
окружењу
-
градским
,
сеоским
и
бувљим
пијацама
,
а
неретко
и
пијацама
аутомобила
.
Приметићемо
,
да
су
се
контролисањем
робе
у
то
време
бавили
и
произвођач
и
купац
.
Произвођач
је
то
чинио
у
току
производње
и
по
њеном
завршетку
,
контролишући
готов
производ
.
Уколико
би
производ
био
дефектан
,
произвођач
је
више
волео
да
тај
дефект
открије
сам
,
него
да
то
учини
купац
на
пијаци
или
касније
при
употреби
.
Пажљиви
купац
би
,
такође
,
извршио
контролу
производа
,
као
превентиву
куповини
дефектног
производа
.
Касније
ћемо
видети
да
је
са
развојем
трговине
и
контролисање
добило
значајнију
улогу
,
укључујући
све
заинтересоване
стране
-
снабдеваче
,
трговце
,
гилде
,
сеоске
и
градске
власти
итд
.
Додатни
,
значајан
фактор
,
у
наступу
на
сеоској
пијаци
је
и
суживот
заинтересованих
страна
у
датом
селу
.
Произвођач
и
купац
су
живели
,
ако
не
у
истом
,
онда
у
суседним
селима
.
Сваки
појединац
је
био
под
лупом
осталих
сељана
,
а
такође
се
морао
повиновати
нормама
понашања
дате
средине
.
За
занатлију
је
,
стога
,
улог
био
врло
висок
.
Његов
статус
и
опстанак
,
а
тиме
и
његова
породица
,
зависили
су
од
репутације
коју
је
уживао
у
датој
средини
.
Овакве
околности
условиле
су
да
углед
занатлија
постане
итекако
значајан
гарант
високог
нивоа
квалитета
.
Утицај
развоја
трговине
Временом
,
села
су
израстала
у
варошице
и
градове
,
а
боља
средства
транспорта
отворила
су
могућност
међурегионалне
трговине
.
Познати
пример
организоване
мултирегионалне
трговине
била
је
Хансешка
Лига
која
је
,
у
периоду
од
дванаестог
до
шеснаестог
века
,
обухватала
просторе
Северне
Европе
.
Њен
утицај
осећао
се
у
Скандинавији
и
Русији
,
а
сезао
је
чак
и
до
Средоземног
мора
.
У
новонасталим
околностима
произвођачи
и
купци
се
нису
сретали
лицем
у
лице
на
сеоским
пијацама
.
Производи
су
сада
настајали
у
ланцу
снабдевача
и
произвођача
.
Трговци
,
често
више
њих
,
били
су
посредници
између
произвођача
и
купаца
.
Овакав
сценарио
нарушио
је
односе
који
су
били
својствени
сеоској
пијаци
,
тако
да
се
јавила
потреба
за
новим
средствима
обезбеђења
квалитета
.
Једно
такво
,
ново
,
средство
била
је
гаранција
квалитета
.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti