OSONVE MENAŽMENTA
Sadržaj
1. UVOD……………………………………………………………………………………...2
2. MENADŽMENT…………………………………………………………………………..3
3. RAZVOJ TEORIJE MENADŽMENTA…………………………………………………. 8
4. ORGANIZACIJA PREDUZEĆA…………………………………………………………14
5. FUNKCIJA PLANIRANJE……………………………………………………………… 16
6.MENADŽMENT KADROVA……………………………………………………………. 18
LITERATURA…………………………………………………………………………….22
I
Menadžment
1.UVOD
Menadžment jednostavno rečeno je ono što menadžeri rade. Reč menadžment potiče
od američke reči ’’ managment ’’ ima višestruko značenje, ali kod nas se odnosi na funkciju
upravljanja ili rukovođenja.
Menadžment se razvijao vekovima kroz različite oblike ljudskog udruživanja, nagli
razvoj počinje od industrijske revolucije kao i dan danas. Danas se ne može zamisliti ni jedna
radna organizacija bez savremenog oblika menadžmenta. Dobar menadžer pored upravljanja,
planiranja, rukovođenja, odlučivanja i kontrolisanja mora da vrši značajnu funkciju
predviđanja, kako bi usmeravao ljudske aktivnosti a time unapredio sveukupno poslovanje na
opšte zadovoljstvo svih zaposlenih.
2
Menadžment
Razvoj četiri faze menadžmenta su:
-
Prva faza – Tejlor (1900-1925) glavna orjentacija ove faze su radni zadaci tj da posao
bude urađen
-
Druga faza – (1925-1960) glavna orjentacija ove faze je proces (proizvodni)
-
Treća faza – (1960-1985) orjentacija ove faze je operacija u sferi proizvodnje i usluga
-
Četvrta faza – (1985-do danas) orjeniše se na inovacije strateškog karaktera.
Naučne metode menadžmenta posmatranje, eksperimentisanje i istraživanje se realizuju
kroz principe. Princip je osnovna izjava ili prihvaćena istina koja obezbeđuje razumevanje i
koja nam pomaže u razmišljanju i praktičnom radu. Principi su iskazani na načine :
deskriptivno, normativno, kauzalno i situaciono.
Veština je lako, spretno i precizno obavljanje neke ljudske aktivnosti, a da bi aktivnosti
bile realizovane mora se posedovati znanje iz određene oblasti. Menadžment kao veština je
podložan učenju, studiranju i praktičnom vežbanju.
Menadžer je rukovodilac i organizator poslova koji obavlja zadatke i poslove koji su mu
dodeljeni na osnovu zaduženja i ovlašćenja. Osnovne karakteristike profesionalizacije
menadžera su :
sistematizacija menadžmentskih znanja,
širenje mreže visokoškolskih ustanova za menadžment,
formiranje menadžerskih asocijacija,
povećanje broja konsultanata za menadžment.
Motivi za rukovođenje po John B. Mineru su : stav prema autoritetu, želje za takmičenjem,
želja za dokazivanjem, želja da se ima moć, želja da se bude ispred drugih i odgovornost.
Prema funkcijama i odgovornostima koje menadžeri imaju u organizacijama, izvršava
se klasifikacija menadžera :
1) Prema hijerarhiskom nivou
, gde i45mamo tri nivoa menadžmenta u organizaciji:
Menadžment vrh,
top-menadžeri to su menadžeri na vrhu ili blizu vrha u organizaciji
koji su odgovorni za donošenje odluka za celu organizaciju i utvrđivanje planova koji utiču na
celokupnu organizaciju. Nivoi top menadžmenta su : deoničari, upravni odbor, predsednik,
podpredsednici, srednji nivo, niži nivo, niži nivo prva linija i radnici.
Menadžment srednjeg nivoa
, srednji menadžeri su menadžeri između nivoa prve
linije i top nivoa u organizaciji – oni upravljaju radom menadžera prve linije.
4
OSNOVE MENAŽMENTA
Menadžment prve linije
, niži menadžeri su na najnižem nivou organizacije – oni
rukovode radom zaposlenih koji ne pripadaju menadžerima, a koji su direktno uključeni u
proizvodnju ili kreiranje proizvoda organizacije.
2) Prema širini odgovornosti,
menadžeri se dele na:
Funkcionalne menadžere
– usko specializovani ljudi za obavljanje jedne funkcije u
preduzeću. Npr. Menadžer proizvodnje, menadžer prodaje itd.
Generalni menadžeri
– imaju odgovornost nad svim funkcijama u preduzeću. Imaju
za cilj produktivnost organizacije – odnos ostvarene proizvodnje/usluga i ulaganja u
određenom vremenskom periodu. Produktivnost podrazumeva efektivnost i efikasnost.
Efektivnost je obavljanje aktivnosti tako da se postignu organizacioni ciljevi. Odnosi se na
‘’raditi prave stvari’’. Efikasnost je izvlačenje maksimuma uz minimalna ulaganja, naziva se
‘’obavljanje posla na pravi način’’. Najčešće titule top menadžera su : generalni direktor,
predsednik, podpredsednik, i slično.
Veštine koje menadžeri poseduju su :
Konceptualne – sposobnost pojmovnog određivanja i izrade koncepta za apstraktne i
složene situacije
Ljudske – sposobnost saradnje sa drugim ljudima, individualno i u grupi
Tehničke – znadnje i veština u određenoj grani.
Veštine menadžera po nivoima su prikazane na slici 2.2
Menadžeri Menadžeri Menadžerski
prve linije srednjeg nivoa vrh
Slika 2.2 Menadžerske veštine po nivoima
Konceptualne
Ljudske
Tehničke
Tehničke
Ljudske
Konceptualne
Konceptualne
Ljudske
Tehničke
5
OSNOVE MENAŽMENTA
Slika 2.4 Širok raspon kontrole, plitka organizaciona struktura
Slika 2.5 Uzak raspon kontrole duboka organizaciona struktura
Kod širokog raspona kontrole plate menadžera su manje, i brži je veza između
menadžera i podređenih. Kod uskog raspona kontrole plate menadžera su veće od zaposlenih
izvršilaca, ovaj model je skuplji od prethodnog, veza između menadžera i podređenih je
sporija i komplikovanija. Treba napomenuti da raspon menadžment kontrole ne treba da bude
ni previše uzak ni ptreviše širok. Svaka organizacija treba prema svojim potrebama da izabere
najpogodniju varijantu raspona menadžment kontrole.
7
M
M
M
M
M
M
M
M
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
M – menadžer
RM- radnomesto
RM
RM
M
M
M
M
M
M
M
M
RM
M
M
M
M
M
M
M
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
RM
M – menadžer
RM- radnomesto
