УВОД
Управљање догађајима (
event management
) једна је од најбрже растућих грана у
савремено доба. Данашње пословно окружење под утицајем је великог броја фактора,
независно од дјелатности којом се организација бави и тржишта на којем наступа. С
обзиром на динамичност пословног окружења и сложеност која га карактерише
неопходно је је пратити трендове са тржишта, на основу којих се може унаприједити
тржишна позиција и организациони имиџ.
Управљање догађајима данас заврјеђује пажњу људи из различитих професија и
то из разлога што помаже комуницирање са физичким и правним лицима изван
организације и доприноси многим бенефитима који организацији помажу да се
разликује у односу на конкуренте. Са тазвојем информационе и комуникационе
технологије унаприједио се и
event management
, што је иноваторима у овој области
донијело предност и већу ефикасност и ефективност у спровођењу неопходних
активности.
Сврха овог рада јесте указивање на најважније саставне компоненте управљања
догађајима, усклађивања која су неопходна за успјешно организовање догађаја и
повезаност са саставним дијеловима једне организације. Пословна пракса широм
свијета показује на који начин се успјешни ентитети односе према овој области што
даље наводи на више закључака, при чему је најважнији тај да управљање догађајима
има несумњив значај у остварењу врховног циља и пословања у складу са мисијом и
визијом.
Процес планирања, организације и реализације догађаја
2
1. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ДОГАЂАЈА И НАЈВАЖНИЈЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ
Постојање догађаја у људској цивилизацији забиљежено је веома рано, још у
периоду древних цивилизација. Када се говори о том периоду, првенствено се мисли на
организовање спортских догађаја – древних Олимпијских игара и друге спортске
догађаје који су имали друштвени значај. Протоком времена забиљежено је и
одржавање изложби и трговачких приредби који су, на одређени начин, један од
првобитних облика данашњих економских догађаја уз организовано људско живљење.
У средњем вијеку акценат је био стављен на фестивалски тип догађаја, иако поједини
историчари вјерују да је и у периоду Римског царства постојала претеча тадашњем
организовању фестивала. Са појавом и развојем капитализма и другачијих друштвених
односа наступила је фаза чија је главна одредница развој већег броја догађаја, који има
различит карактер и организују се у различите сврхе. Промјене у потребама потрошача
и експанзика допунских потреба учинили су да се тражња за организовањем
економских догађаја повећа, као и да се понуда употпуни.
Догађај представља одређенуидеју која се реализује у прецизно дефинисаном
временском трајању, а уз истовремено ангажовање извршилаца и материјалне групе
ресурса. Затим, догађаји се могу дефинисати и као скупови који имају свије вријеме
трајања, који се организују на одређеном мјесту са јасно дефинисаним мотивима.
Догађаји се могу организовати у континуитету или периодично, а темеље се на забави,
бизнису и трговини. Саставни су дијелови услужне економије и пролазног су
карактера, а уз то повезују људе, менаџмент и ефекте који се желе постићи. Велики
број догађаја и њихова разноврсност представљају један од атрибута савремених
тржишних економија. Привлачност догађаја потиче дјелимично из ограниченог
трајања и природне јединствености, која их чини различитим од сталних институција и
изграђених атракција.
Догађаји се међусобно разликују према сврси која се жели постићи, па је могуће да
се њима размјене информације, истакну новине у одређеној области, да се представи
неки нови производ и сл. Посматрајући карактеристике догађаја, уочљиво је да се
догађаји и тематски разликују, што указује да је исте могуће класификовати по више
критеријума. Тема догађаја је уско повезана са сврхом због које се организација
Процес планирања, организације и реализације догађаја
4
Приступи управљању догађајима
Приступи управљању догађајима произилазе из карактеристика вође / менаџера
и његовог односа према сарадницима и члановима организације догађаја.
Различити приступи на различите начине објашњавају спремност подређених да
прихватају и извршавају директиве менаџера догађаја. Узрок оваквог односа менаџера
и чланова организације догађаја произилази из:
o
Карактеристика личности менаџера догађаја (интелигенција, иницијативност,
креативност, вјештина у спровођењу контроле),
o
Начина понашања менаџера догађаја (образовање, искуство, иновативност,
креативност, вјештине утичу на стил управљања догађајима),
o
Конкретне ситуације (сугерише се адекватан стил управљања за конкретну
ситуацију).
Групе у управљању догађајима
Група се у управљању догађајима изучава као облик окружења у којем се
доносе управљачке одлуке. Задаци менаџера догађаја у раду са групама се у суштини
односе на:
o
Одређивање времена и приступа у ангажовању групе на начин да се остваре
дефинисани циљеви догађаја,
o
Управљање групом са циљем максималног остваривања њених потенцијала,
o
Превазилажење слабости и недостатака својствених свакој групи.
Менаџер догађаја треба да познаје основне карактеристике групе. Основна
карактеристика групе је да има вођу, који може да буде формални и неформални вођа.
