OSNOVE PREDU

ZETNIŠTVA

- SKRIPTA –

SADRŽAJ

UVOD

POJAVA I RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA

PREDUZETNIŠTVO I PROMENE

POJAM PREDUZETNIŠTVA

KO JE PREDUZETNIK?

MITOVI PREDUZETNIŠTVA

PRAVILA PREDUZETNIŠTVA

PREDUZETNIŠTVO I “SMALL BUSINESS”

Docent dr Jelena Borocki

UVOD

Preduzetništvo kao ideja, staro je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski fenomen.
Vezuje se za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja, gde je potrebna kreativnost, inovacija,
rađanje novih ideja, rešavanje problema na nov način, a sve u cilju zadovoljenja čovekovih
potreba.

Ukoliko unesete pojam „entrepreneurship“ (preduzetništvo) na čuvenom google pretraživaču,
dobićete preko 83 000 000 rezultata. Ako želite da saznate šta pojam «Preduzetništvo» znači,
dobićete preko 600 000 rezultata. Možda bi traženje ovog pojma na različitim jezicima, u velikoj
meri mogao puno toga da nam kaže o samoj kulturi i razvijenosti jedne zemlje, odnosno o
značaju preduzetništva, kao jedne od najvažnijih kategorija koje se danas povezuju sa malim i
srednjim preduzećima, zaposlenošću i kreiranju novih poslova i novih kategorija u poslovanju.

Postoje različita razmišljanja kada su se, na koji način i u kojem obliku počeli upotrebljavati
termini preduzetnik i preduzetništvo. Za teorijsko proučavanje i razumevanje pojma
preduzetništva potrebno je sagledati različite pristupe i stajališta poznatih ekonomista iz
istorije, kao i njihove doprinose razvoju ekonomske teorije preduzetništva.

Preduzetništvo kao nezaobilazan segment razvoja i napretka svake moderne regije otvara nova
radna mesta i pokretačka je snaga privrede, a razvijanjem preduzetništva snažno
potpomažemo društveni razvoj. Za uspešnog preduzetnika od presudne je važnosti poznavanje
zakonodavne regulative i administrativnih uslova, širokog spektra poslovnih disciplina te
usvajanje praktičnog preduzetničkog iskustva.

Preduzetništvo je proces u kojem se gotovo ni iz čega gradi nešto.

(Timmons, Babson.

Preduzetništvo

predstavlja

spremnost pojedinca ili više partnera da uz određeno ulaganje

kapitala i preuzimanje rizika zbog delimične neizvesnosti pokrene poslovni poduhvat sa ciljem
stvaranja profita. To je način poslovnog delovanja u kojem preduzetnik odlučuje šta, kako i za
koga nešto kreira (proizvod, uslugu) a sve kroz preduzetnički poduhvat, o sopstvenom trošku i
uz određenu dozu rizika, s ciljem sticanja dobiti.

Suština

preduzetništva je u akciji, stalnom traženju novih ideja, maštovitosti u pronalaženju

novih mogućnosti u poslovanju, pouzdanoj intuiciji i proceni te veštini i odlučnosti.
Preduzetništvo predstavlja način razmišljanja i nije usko vezano samo za posao. Preduzetničko
razmišljanje vrlo je važno – veže se za kreativnost, sistemski pristup problemu, proaktivnost…

Preduzetnici su osobe koje preuzimaju inicijativu i donose promene u okruženja. Preduzetnik je
pokretačka snaga preduzetničkog procesa – osoba/pojedinac, koji stvara novu vrednost i u tom
procesu preuzima rizik

gubitka

novca, vremena ili nekog drugog oblika vrednosti proizvoda ili

usluge. Preduzetnik je osoba koja je kreativna, ambiciozna, uporna, predana onome što radi,
orijentisana ka rezultatima, sigurna i dobro je umrežen – poznaje ljude i ljudi poznaju njega.
Očigledno je da preduzetnik mora imati određene sposobnosti kao i lične osobine koje bi
trebalo da razvija i usavršava u spoljašnjem okruženju.

Pokretanje sopstvenog posla kao najčešće aktivnosti koja se vezuje za pojam preduzetništva,
ima svoje karakteristike, dobre i loše strane, probleme i načine rešavanja.

Preduzetništvo je na prvom mestu

način razmišljanja

Preduzetničko ponašanje podrazumeva

spremnost za ulazak u

rizik

i simisao za samostalnost i samoispunjenje. Preduzetništvo se može

razviti u bilo kojem sektoru privrede i u bilo kojoj vrsti poslovne delatnosti. Zbog čega je
preduzetništvo značajno za EU? Prvenstveno zbog mogućnosti otvaranja novih radnih mesta (i
time bolje zapošljavanje).

Putem preduzetništva jačaju se lični potencijali - ne samo materijalni

motivi nego i samoostvarenje, sloboda, samostalnost, izazov. S obzirom da velik broj malih i
srednjih preduzeća obezbeđuju velik spektar proizvoda, i samim kupcima odnosno korisnicima
usluga se povećava izbor a cene su niže. Preduzetništvo poboljšava društveni i socijalni
potencijal – odgovornije ponašanje preduzeća, uvažavanje interesa kupaca, uvođenje socijalne i
ekološke svesti.

Koje su osnovne razlike u poslovanju nekada i sada? Koje su ključne promene koje su dovele do
pojave i značaja preduzetništva? Kako su promene uticale na današnju situaciju – pojavu
ekonomije znanja, odnosno preduzetničke , inovativne ekonomije?

Masovna ekonomija predstavlja ekonomsku kategoriju; vrstu ekonomije koja svoju ekonomsku
paradigmu zasniva na dve kategorije: u proizvodnji na ekonomiji obima i masovnoj eksploatacija
jeftinih energenata (nafta, ugalj, gas), što prouzrokuje  stabilan ekonomski rast; a u potrošnji
zasniva se na fenomenu masovne potrošnje  materijalnih dobara i akumulaciji materijalnog
bogatstva.

Međutim, pojavom t

reće tehnološke revolucije - elektronika, računari,

telekomunikacije, javljaju se novi potrošni proizvodi (zabavna elektronika), povećava
produktivnost, javljaju se specijalizacije na području poslovnih usluga i osamostaljivanje funkcija
(dizajn, informatika,marketing, logistika, održavanje).

Masovna ekonomija polako ustupa mesto Ekonomiji zasnovanoj na znanju (preduzetničkoj
ekonomiji).

Ključni momenti koji su do toga doveli jesu

Dinamičan razvoj informacione tehnologije,
Tradicionalni faktori proizvodnje (prirodni resursi, radna snaga i kapital) ne nestaju, ali
postaju sekundarni.
Nova vrednost zasnovana na informacijama i znanju!
Osnovne odrednice ekonomije zasnovane na znanju: inovativnost i uloga znanja u
kreiranju novih proizvoda.

Preduzetništvo porima novi obrazac u kome se na preduzetnike gleda kao na dinamičan proces
u kojem preduzetnici preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima poslovanja,
(re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju upotrebu resursa, preuzimaju rizik za
mogući neuspeh poduhvata. Značajan je Šumpeterov model kreativne destrukcije (stvaralačkog
razaranja) – začetak nekih novih i/ili revolucionarna izmena tradicionalnih industrijskih grana

INOVATIVNA EKONOMIJA

ZNAČAJNE PROMENE u karakteristikama globalne ekonomije u periodu od 1980 do 2005 godine
se pre svega odnose na činjenicu da je vrednost inovativnog kapaciteta intelektualnog kapitala
kao komponente ukupne tržišne vrednosti porasla eksponencijalno. Kao posledica svega,
dolazimo u situaciju da su

osnove tradicionalnog ekonomskog i poslovnog načina

razmišljanja,potpuno uzdrmane

Osnovni kriterijum da li smo u inovativnoj ekonomiji jeste kako se stvara vrednost, kako se
osvaja i održava vrednost. Ukoliko se ta osnova značajno razlikuje od one u prošlosti,
neophodno je usvojiti potpuno nove upravljačke alate i pristupe.
INDUSTRIJSKA EKONOMIJA – osnovne karakteristike

Smanjivanje troškova kroz vertikalnu integraciju
Kupci dolaze na određene lokacije/kontrola standardizovanih proizvoda
Infrastruktura ograničava brze promene
Ograničeni izbori kroz unapred utvrđene kanale
Poslovanje koje se zasniva na integrisanoj mreži vrednosti
Fizički resursi i opadanje nivoa uloženog (smanjena zarada)

INOVATIVNA EKONOMIJA - karakteristike:

Fleksibilnost putem

outsourcing-a

Opis proizvoda/usluga putem novih sredstava komunikacije (internet), prilagođeni u
potpunosti kupcu
Infrastruktura tržišta obezbeđuje brze promene
Puno kanala prodaje – puno izbora
Poslovanje zasnovano na dodatnoj vrednosti
Vrednost i značaj nematerijalne imovine

PROMENA NAČINA RAZMIŠLJANJA

Ključni zahtevi koji se postavljaju pred rukovodioce najvišeg nivoa u inovativnoj ekonomiji su:

predviđanje i uočavanje globalnih prome

na na svim nivoima društva, kao i osmišljavanje i

instikt za inovacije koje bi im omogućile da kreiraju i testiraju potpuno nove pristupe
poslovanju koji se zasnivaju na ovim principima.

ko-kreativan način razmišljanja

- kako bi potpomogao promenama nastalim u okruženju

poslovnog ekosistema, procesima i praksi, zajedno sa poslovnim partnerima (ne samo
mentalni sklop prilagođavanja već i aktivno učestvovanje)

inovacije u svim aspektima poslovanja

- ne samo u proizvodima ili odeljenju istraživanja i

razvoja

sposobnost da proizvedu promene u kulturi

i oslobode energiju u preduzeću radi delovanja

na određeni paradoks: zahtev za kreiranjem klime kontinuiranog inoviranja, uz istovremeni
fokus na efektivnost i efikasnost potvrđenih poslovnih modela.

Услови индустријског окружења су дати

Услови се могу мењати

Људи купују

производе

Људи купују

вредност

Прихватиоци добара

Ко-произвођачи вредности

Вредност одређује произвођач

Вредност одређује

купац

Фиксирана организациона структура

Флексибилна, динамична,

умрежена организација

“Победити конкуренцију

”

“Осмислити нову вредност и

променити основу конкурентности”

Slika 2.

PRIMERI

1. SAD



Kombinacija preduzetničkog duha i istraživanja, univerzitetske i finansijske sfere



20 mil. novih radnih mesta sredinom 80-tih



1.000 novih preduzetničkih jedinica, svakog sata u svakom prosečnom radnom danu



Preduzetništvo = način da se ostvari američki san

2. Evropa



Brojni nacionalni regulativni procesi, manja mobilnost, naglašeni inženjerski pristup, konzervativni
potrošači...



Zakasnela reakcija evropskih korporacija (insistiranje na unutrašnjem redu i ustaljenim pravilima),



Posebna politika podsticanja preduzetništva u Evropi (EU povelja za mala preduzeća)

3. Srednja i Istočna Evropa (EITs region)

•

Preduzetništvo i prioriteti ekonomske politike,

•

Fenomen “socijalističke crne rupe”,

•

Veliki preduzetnički talas početkom i sredinom 90-tih,

•

Dinamičan razvoj danas

4. Dimenzije savremenog preduzetništva:  20 miliona aktivnih biznisa u EU – 99,8% su preduzeća  sa
manje od 250 zaposlenih; 67,1% ukupne radne snage; 57,6 % DBP (nove vrednosti); Preduzetnička
“gustina”   –   na   1.000   stanovnika   u   EU,   u  proseku,   dolazi   39,3   mikro,   malih  i   srednjih  preduzeća;
Zaposlenost  –   od   ukupno   67,1%   od   ukupne   zaposlenosti   na   nivou   EU:     mikro   preduzeća   (od   1-9
zaposlenih) obezbeđuju zaposlenost za 29,6% radne snage;  mala preduzeća (od 10-49 zaposlenih) za
20,6  %;   srednja   preduzeća  (od   50-249   zaposlenih)   za   16,9%,   i   32,9%   velika  preduzeća   (preko   250
zaposlenih) za 33% ukupno zaposlenih
Razvijenost preduzetničkog sektora u Srbiji -

Oktobar 2011:

MSP sektor ostvaruje 44,5 odsto srpskog

izvoza i 33 odsto BDP, mada ima i najviše problema. U krizi, država je najviše pomagala velike jer
zapošljavaju najveći broj ljudi. 370 000 malih i srednjih preduzeća (99,8%) u Srbiji zapošljava sada 800
000 ljudi.
GLOBAL ENTREPRENEURSHIP MONITOR - 2010 Global Report. Istraživanje iz

2010

– rezultati: oko 110

miliona ljudi starosti između 18 i 64 godina aktivno učestvuje u procesu započinjanja sopstvenog posla.
Drugih 140 miliona već vode svoj posao koji su započeli pre 3,5 godine.
http://www.facebook.com/pages/Global-Entrepreneurship-Monitor/147213428694563

Tajming

INOVACIJE

PREDUZETNIŠTVO

Međusobne veze

Tajming

INOVACIJE

PREDUZETNIŠTVO

Međusobne veze

“Biti prvi” ili

“brzi drugi” u

inovacijama

Preduzeća/kupci,