Osnovi bezbednosti – ispit

Bezbednost – istorijska perspektiva

Najstariji pisani koncepti koje možemo povezati sa bezbednošću su kodeksi zakona i spisa kao što
su Sumerski, Hamurabijev, Drakonovi zakoni, ili se pronalaze u spisima koji se odnose na rat i
vladanje. Mogu se pronaći i u Bibliji, spisima Homera, Tukidida, Cicerona.. Obrazac bežati – boriti
se (flight or fight) je fiziološka reakcija kao odgovor na uočenu opasnost, koja se može ispoljiti
kao bekstvo ili borba, čak i kamufliranje ili zamrzavanje pokreta. Čovek je sigurniji u grupi nego
kao pojedinac. Život u grupi omogućio je organizaciju stražara i patrola i razvijanje osnovne
defanzivne taktike. Elementi i aktivnosti koji utiču na efikasnost delovanja u odnosu na opasnost
su   organizacija,   zaštita,   otkrivanje   i   detekcija.   Teorija   deterencije/odvraćanja   -   postojanje
zaštitnih mera dovoljno je da odvrati i obeshrabri neprijatelja od agresivnih namera. Sledeća faza
u evoluciji bezbednosti je pojava specijalizacije podelom na unutrašnju i spoljnu bezbednost, tj.
podelom   na   javnu   i   privatnu.   Razvoj   države   praćen   je   razvojem   organizovane   vojske,   a
odgovornost   za   unutrašnju   bezbednost   vremenom   je   poverena   civilnim   snagama.   Javna
bezbendost je bila rudimentalna. Privatni sporovi su rešavani arbitražama i primenom principa
proporcionalnosti i kompenzacije. U drevnim vremenima, javna bezbednost je imala značaj na
osnovu uloge koju bi ostvarila u održanju stabilnosti vlasti. Javna bezbednost u savremenom
značenju je odgovornost za javni prostor i pojedince kao dobar instrument vlasti. Kao takva,
nastala je tek kada su složenost države i sve veći zahtevi građana obavezali vladare i vlast da se
pozabave ovim pitanjem. Dokazi o zreloj bezb. kulturi i organizaciji potiču iz Rimske republike. U
Rimu se smatralo da građani nisu bili subjekti već učesnici i vlasnici država. Javna bezbednost je
detaljno opisana u zakonima i uredbama izvedenih  iz 12 tablica 550. pne, a kasnije sakupljene u
Justinijanov   kod.   Pad   Rimskog   carstva   dovodi   do   razdoblja   političke   nestabilnosti   zapadne
civilizacije.

Bezbednost – etimološka perspektiva

U drevnim vremenima koncept bezbednosti je bio povezan prvenstveno sa duhom i duhovnošću.
Bezbednost je bila esencija teološkog pojma i sagledana kao dispozicija, pogled na svet i duhovno
stanje u psihološkom i moralnom pogledu. Latinski izraz

securitas

se može prevesti kao sloboda

od brige, a potiče od fraze

sine cura

– bez brige. Grčki koncept a

taraxia

se koristio da se opiše

stanje bezbednosti. Bardžes smatra da ako je neko bezbedan, on je i bez interesa i bez
razmišljanja, a time i bez samosveti i verovatno na putu opasnosti. Grčki izraz

asphaleia

koji znači

izbegavanje greške, uzroka, propasti, poraza, a u prenesenom značenju podrazumeva vladanje
situacijom, sprečavanje propasti, izvesnost pobede, prisebnost. Označava fizičku stabilnost
pojedinca/objekta, i gradova-država i imperija. Hobsov pogled na bezbednost daje prednost
konkretnom nad pishološkim razumevanjem koncepta bezbednosti i smatrao je da bezbednost
može garantovati samo politička vlast. Prema njemu, legitimitet države zavisi od njene
sposobnosti da zaštiti svoje građane. Bentam smatra da je bezbednost jedan od preduslova za
uživanje drugih prava. Francuska revolucija je obezbedila pravo na slobodu, svojinu, bezbednost i
otpor ugnjetavanju. Država garantuje svakom pojedincu interes za bezbednost, a sloboda od

anksioznosti je privilegija i odgovornost svakog pojedinca. Politički filozofi tog vremena smatraju
da je bezbednost osnovni cilj svakog pojedinca koji se može dobiti samo preko države. Prema
Milanu Šipki sigurnost ima bogatiji i raznovrsniji semantički sadržaj, ulazi u više različitih
ustaljenih izraza. Dok je bezbednost stanje onoga koji je bezbedan. Termin bezbednost pripada
tradicionalnom shvatanju bezbednosti, tvrdoj, objektivnoj i materijalnoj bezbednosti. Sigurnost
pripada subjektivnoj, mekoj, simboličkoj i ljudskoj bezbednosti.

Objasniti razlike između pojmova bezbednosti i sigurnosti (prilog 5)

Različita određenja i mogućnosti analize koncepta bezbednosti

Koncept bezbednosti je sporan. To znači da nema dovoljno argumenata koji će dovesti do
dogovora o jedinstvenoj verziji ili tačnoj i standardnoj upotrebi. Postoji sukob i između
bezebdnosti kao krajnjeg cilja, što se može označiti kao filozofski pristup, i pristupa činjeničnih
dokaza koji pokazuju da je operativna bezbednost nesvakidašnji uslov koji karakterišu različiti
pristupi, aspekti i razni ciljevi.

Različita određenja i mogućnosti analize koncepta bezbednosti (pozitivna i negativna
bezebdnost)

Negativna   bezbednost   se   odnosi   na   tretman   bezbednosti   kao   koncepta   koji   želimo   da
izbegnemo, odnosno onaj na koji se treba što manje pozivati. Negativna bezbednost se može
razumeti kao “bezbednost od” (pretnji). Negativna bezebdnost koristi epistemologiju straha,
fokusiranu na identifikaciju pretnji i upotrebe nasilja, a zauzvrat ukazuje na razumevanje i praksu
bezebdnosti. Epistemologija straha se zasniva na pokušaju da se zna i objektivizuje smrt, kako bi
postala   konkretna,   tako   da   se   pretnje   i   neprijatelji   mogu   pouzdano   identifikovati.   To   je
bezebdnost   preživljavanja.   Identifikacija   opasnosti   neprijatelja   služi   da   legitimiše   ili   opravda
upotrebu sile. Ovaj pristup bezebdnosti prema Hogensenu ima najmanje 3 posledice:

a. nastoji da koncept bude podesan i precizan, ali na račun konteksta
b. pretpostavlja pretežno linearnu, jednosmernu vezu između subjekta i objekta

bezbednosti

c. onemogućava diskusiju o ulozi države i njenoj sposobnosti da stvori bezbednost

Ovakva percepcija bezbednosti dominirala je tokom 20. veka, a naročito tokom Hladnog rata.
Bezbednost se dekontekstualizuje definisanjem sa pozicije apstraktne države. Pitanja kojima se
bavi bezbednost su: fenomen rata, i pretnja, upotreba i kontrola vojne sile. Prakse negativne
bezbednosti su povezane sa upotrebom sile.

Za bezbednost je poznato da je ona nešto pozitivno vrednovano, tj. nešto poželjno i dobro.
Pozitivna   bezbednost   se   može   razumeti   kao   “bezbednost   za”   ili   mogućnost/omogućavanje.
Pozitivna   bezbednost   prema   Meksviniju   je   razumevanje   bezbednosti   na   epistemologiji
omogućavanja. Meksvini govori o ulozi poverenja, priznajuči vezu između ontološke bezbednosti
i poverenja, pri čemu je poverenje relativno i generisano svakodnevnom rutinom. Ontološka
bezbednost   je   stabilno   mentalno   stanje   koje   proizilazi   iz   osećaja   kontinuiteta   u   odnosu   na
događaje u sopstvenom životu. Entoni Gidens smatra da je ontološka bezbednost osećaj reda i
kontinuiteta u odnosu na iskustva pojedinca, što se oslanja na sposobnost ljudi da daju smisao
svojim   životima.   Ontološka   bezebdnost   uključuje:   iskustvo   pozitivnih   i   stabilnih   emocija,

pojedinca koji predaje deo svoje slobode, lične imovine i prava državi, koja garantuje njihovu
ličnu bezbednost. Ako država to ne obezbedi, ili građanin smatra da da je zaštita nedovoljna
ugovor se može poništiti. Tamo gde se bezbednost zaista razume kao javno dobro, postavlja se
pitanje kako da se raspodeli? Raspodela bezbednosti je retko kada jednaka, postoji potreba za
redovnim potraživanjim i logika bezbednosti je takva da neke delove stanovništva neminovno
ostavlja bez zaštite.
Bezebdnost je zamišljena kao privatna usluga i luksuz koji se nudi samo onima koji imaju moć da
je plate. Istraživači sugerišu da se bezbednost raspodeljuje prema sposobnostima kupovine, a
rezultat toga je rastuća nejednakost zaštite. Razlike između državnog i komercijalnog pružanja
bezbednosti su u javnom pristupu, otvorenosti i potrošnje.

Različita određenja i mogućnosti analize koncepta bezbednosti (bezbednost kao materijalno ili
simboličko dobro)

Materijalna   bezebdnsot   odgovara   objektivnoj   jer   pokazuje   napore   u   cilju   smanjenja   rizika   i
unapređenja bezbednosti. Ona se zapaža u instalaciji bezbednosnih uređaja kao što su alarmi,
sigurnosna vrata, sefovi; i proverama kao što su provera identiteta, finansija, softvera.. Može se
meriti   brojem   vojnika,   policajaca   i   svih   drugih   subjekata   u   sistemu   bezbednosti   koji   se
profesionalno brinu o bezbendosti.
Simbolička   bezbednost   je   više   bezoblična   i   neuhvatljiva,   bavi   se   potrebama   subjektivne
bezbednosti. Broj vojnika/policajaca ili samo njihovo prisustvo na ulici pre će pružiti simboličku
nego materijalnu bezbednost.  Privatno obezbeđenje koje se može kupiti predstavlja materijalnu
bezbednost u pravom smislu te reči. Javna bezbendost pripada više simboličkoj, a privatna
materijalnoj bezbednosti.

10.

Različita određenja i mogućnosti analize koncepta bezbednosti (bezbednost kao instrument ili
instrumentalizacija bezbednosti)

Bezbednost nije apsolutna kategorija, i nije samo cilj koji se želi postići, već je i instrument za
neke   druge   svrhe   (npr.   političke   svrhe).   U   literaturi   iz   međunarodne   političke   ekonomije
bezbednsot se vidi kao društveni porces na usluzi (re)proizvodnje određene vrste upravljanja od
strane dominantne klase.   Tako je bezbednost predstavljena kao jezik moći i dominacije od
strane vladajuće klase. Bezbednost se može predstaviti i kao oblik nasilja.
Instrumentalizacija   bezebdnosti   podrazumeva   činjenicu   da   je   bezbednsot   zapravo   način
upravljanja koji oblikuje društva oko određene ideologije reda. Tako se bezbednost posmatra kao
diskurzivna   praksa   koja   vladinim   autoritetima   omogućava   da   neutralizuju   politički   spor   i
legitimišu institucionalno nasilje.  Bezbednost ima instrumentalnu vrednost što znači da je ona
sredstvo da se ostvare i druge poželjne vrednsoti.

11.

Različita određenja i mogućnosti analize koncepta bezbednosti (tvrda i meka bezebednost)

Smatra se da je podela na tvrdu i meku bezbednost zapravo podela na konvencionalnu i
nekonvencionalnu bezbednost. Rasmusen i Džonson su prvi napravili razliku između tvrde i meke
bezbednosti. Smatraju da se tvrda bezbednost koristi da se objasne tradicionalni mehanizmi, kao
što su provera identiteta i kontrola pristupa. A da se meka bezbendost koristi za mehanizme
društvene kontrole. Konvencionalni/tradicionalni pogled na bezbednost podrazumeva da se
govori o bezbednosti država, o vojnim pretanjma koje tu bezbednost mogu ugroziti i da te

pretnje potiču od druge države. Meka bezbednost se prvenstveno bavi pitanjima političkih,
ekonomskih, ekoloških i kulturnih pretnji koje nisu opravdane vojnim rešenjima.

12.

Analiza definicija bezbednosti (Prilog 4).

13.

Proces izgradnje kategorijalnog aparata bezebdnosti

Proces izgradnje kategorijalnog aparata bezbednosti je složen i zahtevan ali i proces koji nije
dovršen. Kategorijalni aparati naučnih disciplina koje se bave društvom grade se na pojmovima
koji nisu specifični samo za jednu disciplinu, često su deskriptivni i neodređeni, pa i kolokvijalnog
karaktera.   Tako   se   i   kategorijalni   aparat   bezbednostih   nauka   oslanja   na   pojmove   koji   nisu
specifični  samo za  bezbednost,   koji  ponekad  imaju   neodređenu  sadržinu  i   iz   kojih  je  teško
obrazložiti     i   razumeti   u   čemu   je   suština   bezbednosne   perspektive   kada   se   proučava   neki
društveni problem. Kada se određeni pojam svrstava u polje neke naučne discipline, mora se
voditi računa o sledećim pitanjima: koliko je pojam opšti, a koliko sintetički; koliko je neodređen,
da li ima sinonimske karakteristike i svojstva; kakva je jezička praksa, tj. kako i u kojoj meri se
koristi u drugim naučnim disciplinama i koliko predstavlja kolokvijalne termine koji se koriste radi
ekonomičnosti izražavanja.

14.

Izazov

U oblasti bezbednosti izazov je pojam koji se često koristi, ali nije najjasnije definisan i često se
poistovećuje sa pojmom pretnje.  Kod pretnje postoji namera da nas neko ili nešto povredi, a kod
izazova je moguće utvrditi da tako nešto ne postoji. Izazovi predstavljaju procese, promene i
aktivnosti   u   određenoj   sferi,   koji   zahtevaju   određenu   reakciju   koja   če   biti   test   za   jačinu
određenih   aktera   da   se   suoče   sa   nastalom   promenom   ili   procesom.   Kao   izazovi   mogu   se
predstaviti: globalizacija,demografski razvoj, industrijalizacija, urbanizacija, radikalizacija itd.

15.

Globalizacija kao izazov

Globalizacija je višedimenzionalni proces koji postaje uočljiv krajem 70-ih godina prošlog veka,
iako je postojao i u 16. veku kada je akumulacija kapitala počela da se razvija širom sveta. Prema
MMF-u, globalizacija je integracija proizvodnje, distribucije i korišćenja dobara i usluga između
ekonomija sveta. Pored toga, globalizacija podrazumeva i kretanje ljudi, pre svega, radne snage,
znjanja i tehnologije na međunarodnom nivou, što omogućava stvaranje globalnog društva kroz
globalno povezivanje. Globalizacija predstvalja proces tokom kojeg se integrišu svetski tržišni
kapital i tehnologija, uz istovremeni proces uspostavljanja i jačanja uticaja transnacionalnih
korporacija.

(Pročitaj još u knjizi da l treba šta da se doda).

16.

Demografski razvoj kao izazov

Demografski faktori retko mogu direktno uzrokovati sukob, ali mogu pogoršati postojeće tenzije i
povećati rizik od nasilnog konflikta. Procenjuje se da će do 2050. godine na Zemlji živeti više od 9
milijardi stanovnika. Kategorije država definisane ekonomskim razvojem is topama fertiliteta:
države u razvoju sa kontinuirano visokom stopom fertiliteta, države u razvoju sa opadajućim sf ali
koje nastavljaju rast populacije i razvijene države sa sf na ili ispod nivoa potrebnog za obnovu
stanovništva. Prema izveštaju RAND korporacije iz 2000., smatra se da demografski trendovi
imaju 3 vrste bezbednosnih implikacija: mogu dovesti do promene prirode sukoba; mogu uticati
na prirodu državne moći i mogu uticati na izvore budućih sukoba. Promena prirode sukoba je
uslovljena urbanizacijom, širenjem zajednice imigranata i demografskim pritiscima na obnobljive
resurse, kao i nezavisnom promenom u vojnoj strategiji i tehnologiji. Smatra se da će se budući

Urbanizacija je proces kojim se označava prirodni ili mehanički prirast stanovništva u gradovima,
širenje gradskih područja, tj. uređenje i transformacija pretežno ruralnih karakteristika nekog
područja   u   gradsko.   Proces   urbanizacije   se   vezuje   za   početke   civilizovanog   života   i   razvoja
gradova,   ali   postaje   intenzivniji   nakon   industrijske   revolucije.   Urbanizacija   može   dovesti   do
mnogih problema zbog nagle koncentracije velikog broja ljudi na relativno malom prostoru.
Gradovi kao produkt urbanizacije, svrstavaju se u najsloženije društvene fenomene. Gradovi su
multidimenzionalni integrisani sistemi sastavljeni od kvalitativno različitih psiholoških, socijalnih i
kulturnih   podsistema   koji   se   prožimaju   kroz   sve   segmente   grada.   Nacionalna   ekonomija   i
bogatstvo sve su više koncentrisani u gradovima. Danas umesto 200 država, 600 gradova se
smatra kičmom svetske ekonomije i pogodnim mestima za investicije, pa oni predstavljaju centre
ekonomske   i   političke   moći.   Smatra   se  da   če   urbanizacija   proširiti   postojeću   infrastrukturu,
urbanizacija nije povezana sa povećanjem bogatstva kao nekada i postoji zabrinutost za životnu
sredinu.

19.

Pretnja

Prema Brauhu, pretnja se koristi kao politički termin i kao naučni koncept koji ostaje nedefinisan
u   mnogim   društvenim   naučnim   rečnicima.   Sigurnost   (safety)   je   opštija   zabrinutost   nego
bezbednost. Sigurnost podrazumeva zaštitu od opasnosti kao što su one koje dolaze iz prirode ili
su proizvod delovanja tehničko-tehnoloških sistema. Bezbednost (security) predstavlja zaštitu od
onih opasnosti koje proističu iz agresije ili namernog nasilnog delovanja drugih. Kada se kaže da
je sigurnost zaštita od opasnosti, onda se bezbednost objašnjava kao zaštita od pretnji. U oblasti
sigurnosti opasnosti predstavljaju rizik za ljudsko zdravlje i živote, životnu sredinu, proizvodnju i
materijalne stvari. Ovde su opasnosti povezane sa konceptom oslobađanja energije. Incident je
iznenadno   i   nekontrolisano   ispuštanje   energije.   Povrede/oštećenja   se   razvijaju   kada
nekontrolisana energija udara ljudsko telo, životnu sredinu ili materijalna sredstva. Pretnje u
oblasti bezbednosti uvek možemo pratiti u odnosu na ljude, jer su incidenti rezultat delovanja
pojedinca ili grupe ljudi. Sistemsko nasilje prema Johanu Galtungu je bilo kakvo ograničavanje
mogućnosti koje potiče iz ekonomskih, pravnih, religijskih, kulturnih i političkih struktura. Pretnje
se mogu podeliti na spoljne i insajderske pretnje. Spoljne pretnje uglavnom podrazumevaju
namerne incidente. Kod njih je teško predvideti opasnost, a često je teško i pronaći odgovorno
lice,   jer   napadač   retko   ostavlja   dokaz   da   je   bilo   namere.   Insajderske   pretnje   mogu   biti
neplanirane, ali i namerne. Pretnje u okviru industrijske bezbednosti/sigurnosti su neposrednije
nego npr. u oblasti bezbednosti informacija. Moguće je da se fizički vidi, a ponekad i dodirne
opasnost, dok bezbednosne pretnje često nisu vidljive niti fizički blizu. Krivična dela su uglavnom
namerna dela, ali to nije uvek slučaj, npr. vožnja auta sa prekoračenje brzine je po definiciji
krivično delo, ali to može biti i neželjeni incident – nepažnja prema ograničenju brzine. Pretnja u
svom   značenju   može   sadržati   element   namernosti,   slučajnosti,   nehata,   nepažnje,   može   biti
proizvod delovanja čoveka, prirodnih sila, tehničko-tehnoloških sistema, ali i kombinacija neke
od njih. Ber Buzan ukazao je na dve vrste pretnji državnim institucijama: silom (sposobnosti) i
idejama   (ideologija).   Prema   Buzanu,   državna   teritorija   može   biti   ugrožena   od   napada   ili
oštećenja, a pretnje mogu doći od države ili izvan države. Jake države mogu biti ugrožene od
strane spoljnih snaga, a slabe države i spolja i iznutra. Elementi koji se mogu analizirati kod
pretnje: koja vrsta pretnji, iz koje oblasti dolazi, prema kome je usmerena, koje su posledice i