VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
B E O G R A D
Predmet: Zdravlje i bezbednost na radu
TEMA:
OSNOVI BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJA NA RADU
Mentor: Student:
Dr Milić Zoran Svilanović Nenad 41/13-MB
Beograd, 2016.god
UVOD
Nakon II Svetskog rata, napredak i razvoj industrije pored pozitivnih efekata, doneo je i
brojne opasnosti koje ugrožavaju život i zdravlje radnika. Prošlih godina prošlog veka bilo
je oko 300000 povreda na radu, a oko 500 radnika je izgubilo život na radnom mestu.
Uočeno je da se broj povreda na radu povećava sa industrijalizacijom i da su povećane
opasnosti po život i zdravlje čoveka u industrijskoj radnoj sredini. Davne 1957. godine u
Srbiji se organizuje prva izložba higijensko tehničke zaštite pod nazivom ’’U službi zaštite
- u službi čoveka’’. Ovom izložbom postavlja se novi odnos prema zaštiti na radu.
Razvoj ideje o higijensko tehničkoj zaštiti ide od ideje o zaštiti na radu i unapređivanju
radne sredine do koncepcije unapređenja kvantiteta radne i životne sredine, odnosno
izbegavanja tehnološkog rizika. Razvoj ideje pratili su i različiti oblici organizovanja
institucija, koje su se trudile da ih realizuju.
Cilj aktivnosti vezanih za zaštitu bio je da se podigne svest o potrebi zaštite na radu i
pomoć u svesti koji ugrožavaju život i radni vek čoveka. Štampaju se upozorenja,
organizuju seminari. Ove prve aktivnosti doprinele su da se broj povreda na radu i smrtnih
slučajeva od povreda stalno smanjuje. Ovo je doprinelo povećanju zainteresovanosti
privrednika za rešavanje postojećih problema zaštite na radu i potrebi za uvođenje
preventivnih zaštitnih mera.
Pojam zaštite na radu – bezbednost i zdravlje na radu
U skladu sa zakonoma u Republici Srbiji zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu
zdravlja na radu.
Pod zaštitom na radu podrazumeva se celokupni sistem mera koje se preduzimaju u
cilju sprečavanja i eliminisanja potencijalnih opasnosti koje ugrožavaju život i zdravlje
radnika radi obezbeđenja povoljnijih radnih uslova.
U užem smislu zaštita na radu se svodi na higijensko – tehničku zaštitu, međutim
današnje shvatanje zaštite na radu je mnogo šire i potpunije.
Zaštita na radu je skup tehničkih, zdravstvenih, pravnih, psiholoških, pedagoških i
drugih delatnosti pomoću kojih se otkrivaju i otklanjaju opasnosti što ugrožavaju
život i zdravlje osoba na radu i utvrđuju mere, postupci i pravila da bi se otklonile ili
smanjile te opasnosti.
Svrha zaštite na radu je stvaranje sigurnih uslova za rad kako bi se sprečile povrede na
radu sa lakšim i li težim posledicama, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi s radom.
Novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) pojam
zaštite na radu menja se u bezbednost i zdravlje na radu.
Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se,
u najvećoj meri smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi
sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno
blagostanje zaposlenih.
Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:
1) zaposleni;
2
-
Rizik
jeste verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog
usled opasnosti.
-
Opasnost
jeste okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu
zaposlenog.
-
Procena rizika
jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada
koji mogu uzorkovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlaj i
utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika.
Akt o proceni rizika je obavezan za sva preduzeća.
2. IDENTIFIKACIJA I PROCENA RIZIKA
Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na
radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka
povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog.
Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada,
odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje
određenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za
rad.
Rizici su stanja i pojave u kojima postoje mogućnosti negativnog odstupanja od željenog
ishoda. Posledice rizika mogu imati pozitivne ili negativne efekte. Dobre posledice su
vezane za produkciju boljih rezultata, a loše ometaju funkcionisanje sistema i obavljanje
delatnosti. Kao krajnji rezultat loših posledica su materijalni, finansijski pa i ljudski gubici.
Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na
radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na
radnom mestu i u radnoj okolini. Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno
utvrđenih opasnosti i štetnosti i utvrđene liste opasnosti i štetnosti u radnoj okolini na
svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajućih metoda vrši se procenjivanje
rizika - verovatnoće nastanka i težine povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja
zaposlenog.
Procenjivanje rizika vrši se za svaku prepoznatu, odnosno utvrđenu opasnost ili štetnost,
upoređivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajućim propisima u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i preporukama.
Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi
sa radom, prouzrokovanih opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini,
procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir učestalost i trajanje
izloženosti zaposlenih opasnostima i štetnostima, verovatnoću nastanka opasnog
događaja i tehničke ili druge mogućnosti za njihovo izbegavanje, odnosno ograničenje.
Težina moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog procenjuje se
na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teška,
kolektivna ili laka povreda na radu) koja se može očekivati.
Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno ili delimično primenjenih mera u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i štetnosti, koje prema
4
nalazu procenjivača rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog,
smatra se da je takvo mesto sa povećanim rizikom, što se utvrđuje aktom o proceni rizika.
Pregled radova pri kojima se pojavljuje specifičan rizik od nastanka povreda i
oštećenja zdravlja zaposlenih
1. Rad pri kojem se pojavljuje poseban rizik za zaposlene od: zatrpavanja u
iskopima dubljim od 1 m usled obrušavanja zemlje, propadanja usled rada na mekom ili
močvarnom terenu ili pada sa visine veće od 3 m, pri čemu je taj rizik povećan usled same
prirode procesa rada ili uticaja okoline radnog mesta.
2. Rad pri kojem se pojavljuje poseban rizik za zaposlene usled izlaganja hemijskim
ili biološkim agensima, odnosno pri kojem se javljaju posebne opasnosti i/ili štetnosti ili je
za obavljanje tog rada propisan lekarski pregled zaposlenih.
3. Rad pri kojem su zaposleni izloženi jonizujućem zračenju.
4. Rad u blizini električnih vodova visokog napona.
5. Rad pri kojem se pojavljuje poseban rizik za zaposlene od utapanja.
6. Rad na bunarima, pod zemljom i u tunelima.
7. Rad koji obavljaju ronioci uz upotrebu sistema za dovod svežeg ili
komprimovanog vazduha.
8. Rad koji obavljaju zaposleni u kesonima sa vazduhom pod pritiskom.
9. Rad sa eksplozivnim materijama.
10. Rad na montaži ili rasklapanju teških montažnih sklopova.
5
