Detektivski poslovi i principi rada detektiva
(Seminarskirad )
Predmet:
Mentor:
Student:
Prof. dr
juni 2012.
SADRŽAJ
UVOD......................................................................................................................1
1. DETEKTIVSKA DELATNOST - POJAM, CILJEVI I OBAVLJANJE….2
2. VRSTE DETEKTIVSKIH POSLOVA............................................................5
3. PRINCIPI U RADU DETEKTIVA…………………………………………10
1
ZAKLJUČAK………………………………………………………….……….11
LITERATURA....................................................................................................12
UVOD
DETEKTIVSKI POSLOVI vrše se shodno važećem Zakonu o krivičnom postupku i
Krivičnom zakonu, kao i Zakonu o obligacionim odnosima. Detektivske usluge pružaju
afirmisani agenti, pouzdano i uz maksimalnu diskreciju.
Poslovi detektiva sastoje se u istraživanju zloupotreba, prevara, falsifikovanja, zatim u
pronalaženju osoba, predmeta, dokaza i tragova.
Dok je Sloveniji zakon o privatnim detektivima donesen još 1992. godine, pa tamo ima
već više od 40 detektivskih agencija, u Hrvatskoj je to omogućeno tek 1996. godine. Tako
2
Kategorije detektivske delatnosti su: traženje izgubljenih lica, aktivnosti privatnih
istražitelja, aktivnosti detektiva u trgovinskim radnjama i aktivnosti agenata osiguranja.
Opšti cilj detektivske delatnosti je otkrivanje i sprečavanje štetnih pojava i protivpravnih
radnji koje narušavaju dostojanstvo i ugrožavaju život i fizički integritet lica, ili umanjuju
vrednost imovine koja je predmet zaštite. Pod zakonom utvrđenim uslovima, detektivskom
delatnošću mogu da se bave detektivi kao preduzetnici, individualno ili u Detektivskoj
agenciji.
Subjekti (pojedinci i agencije) koji se bave detektivskom delatnošću, ne smeju da
p
ovređuju ili uskraćuju ljudska prava i slobode zajemčene Ustavom i opšte prihvaćenim
pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, a
naročito utvrđenim Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,
kao ni da ometaju rad sudova, javnih tužilaštava, policije i drugih državnih organa,
privrednih društava, ustanova i drugih organizacija.
Prema tome, detektiv ne sme da obavlja poslove za koje su zakonom određeni, odnosno
ovlašćeni policijski, istražni i drugi državni organi, niti da vrši detektivsku delatnost za
domaće i strane službe bezbednosti. Smatra se da je ovakvim propisivanjem napravljena
jasna distinkcija detektivskih poslova u odnosu na policijske poslove i ostale odbrambene,
bezbedonosne i kontraobaveštajne poslove, za čiji račun ne smeju pružati detektivske
usluge. Detektiv ne sme da vrši detektivsku delatnost ni za političke stranke.
Najzad, u obavljanju svoje delatnosti, detektiv može da drži i nosi vatreno oružje samo u
skladu sa zakonom o oružju. S tim u vezi treba napomenuti da je, u smislu člana 23. Zakona
o detektivskoj djelatnosti Crne Gore, u vršenju detektivskih poslova detektivima
izričito
zabranjeno da nose vatreno oružje, upotrebljavaju druga sredstva prinude i koriste sredstva
i naprave za elektronsko snimanje ili prisluškivanje.
Prema Nacrtu Zakona o privatnom obezbeđenju, pravo na obavljanje detektivske delatnosti
pojedinci i Agencije stiču dobijanjem licence koju izdaje Komisija za licenciranje
delatnosti privatnog obezbeđenja (u daljem tekstu: Komisija). Uzgred samo napominjemo
da Republici Srpskoj i Republici Crnoj Gori detektivsku licencu za pojedince i Agencije
izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Nasuprot tome, kao što je već apostrofirano, u Republici Srbiji se predviđa da za obavljanje
delatnosti detektiv mora da poseduje licencu, koju Komisija može da mu izda na njegov
zahtev ukoliko ispunjava sledeće uslove
:
1)
da je državljanin Srbije;
2) da ima višu ili visoku stručnu spremu i položen detektivski ispit (pred posebnom
komisijom);
3) da nije pravosnažno osuđivan na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri
meseca za krivično delo izvršeno sa umišljajem za koje se goni po službenoj dužnosti;
4
4) da tokom poslednje dve godine nije obavljao poslove ovlašćenih službenih lica u
Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji ili drugoj službi
bezbednosti;
5) da nema bezbednosnih smetnji za obavljanje detektivske delatnosti.
Ukoliko je protiv podnosioca zahteva za sticanje licence privatnog detektiva u toku
krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, odluka o
tome da li ispunjava uslove za sticanje licence odlaže se do pravosnažnosti odluke donete
u tom postupku.
Licenca prestaje da važi ukoliko detektiv umre ili u pismenoj formi izjavi da više ne želi
da vrši detektivsku delatnost. Osim toga, Komisija odlukom oduzima izdatu licencu
detektivu ukoliko:
1) utvrdi da su podaci i dokazi na osnovu kojih je licenca izdata lažni, odnosno
falsifikovani;
2) je detektiv pravosnažno osuđen za krivično delo izvršeno sa umišljajem za koje se goni
po službenoj dužnosti na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca (o
pravosnažnoj presudi za ovo krivično delo sud je dužan po službenoj dužnosti da
obavesti Komisiju);
3) se utvrdi da detektiv više ne ispunjava druge zakonom propisane uslove za obavljanje
detektivske delatnosti;
4) detektiv postane trajno nesposoban za obavljanje delatnosti;
5) detektiv izgubi poslovnu sposobnost;
6) je detektivu izrečena mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane vršenja
detektivske delatnosti;
7) je oduzeta licenca zbog disciplinskog prekršaja pravosnažnom odlukom u postupku
pred sudom časti Udruženja detektiva.
Nacrt Zakona o privatnom obezbeđenju predviđa da detektiv mora posedovati legitimaciju
sa fotografijom, kojom se, u pravnom saobraćaju, dokazuje svojstvo detektiva. Kada se
poziva na ovlašćenja koje ima po zakonu, detektiv je dužan da pokaže takvu legitimaciju, a
na zahtev lica od koga traži informacije i da saopšti broj ugovora u vezi sa kojim prikuplja
informacije. U svakom slučaju dužan je da legitimaciju sa fotografijom pokaže na zahtev
inspektora ili policijskog službenika.
5
