ГЛАВА
I
1.Чиме се бави економија као научна дисциплина?
Да бисмо могли да схватимо суштину друштва, морамо га посматрати са
разних становишта:
социологије, историје, филозофије, економије.
За економију су битна 3 концепта размишљања, а то су:
ефикасна тржишта, маргинализам и
опортунитентни трошак.
Кад се схвате таква размишљања онда ће одлуке које човек доноси бити
економски рационалне.
Економија
је научна дисциплина која проучава како друштва алоцирају ретке ресурсе између
међусобно конкурентних употреба.
2.Опортунитетни трошак:
Све економске одлуке које прави појединац или предузеће у животу и раду представљају на неки
начин компромис. Свака одлука има својих прености и својих недостака.
Примери:
1. Ако појединац одлучи да оде у биоскоп, он мора платити ту биоскопску улазницу како би
гледао филм. (У овом случају опртунитетни трошак представљају разне друге ствари који смо
могли купити да нисмо купили улазницу)
2. Ако појединац одлучи да иде на студије и заврши факултет, потрошиће одређену суму новца,
а пропустиће да за то време ради у некој фирми и остварује доходак, то је опет
опортунитетни трошак.
3. Ако предузеће купи машину у вредности од 1. 000. 000 динара, онда то предузеће има јасну
рачуницу да ће му та машина током времена донети већу добит. (У овом случају
опртунитетни трошак је камата коју је предузеће могло имати да тих милион динара није
уложило у куповину машине, већ да их је дало у банку на штедњу.
Дакле, можемо закључити да је
опортунитетни трошак највећа пропуштена добит коју смо
могли остварити да смо са својим капиталом поступили другачије.
3.Маргинализам као кључни економски концепт
Да бисмо схватили шта је то маргинализам узећемо за пример штампање неке књиге.
На пример, да се објављује прво издање неке књиге у тиражу од 1000 примерака. Најпре треба
написати ту књигу, затим је потребна рецензија те књиге и на крају штампање. Уколико укуптни
трошкови за штампање те књиге износе 30 000 динара, то значи да је онда просечни трошак 30
динара (30 000 : 1000 примерака). Просечан трошак јесте битан, али не и најбитнији. Да ли ће
издавач штампати и друго издање те књиге не зависи само од тих просечних трошкова, сада нису
више битни трошкови писања и рецензије те књиге јер су они већ учињени (још при првом издању
књихе и више се неће понављати). Сада су битни додатни тропкови за штампање другог издања
књиге, а ти додатни трошкови су уствари
маргинални трошкови.
Маргинални или гранични трошкови су додатни трошкови производње додадтних јединица
производа.
веку одигравају се брзе промене, тако нпр. 1950. године у САД је на фарми живело 1 од 6 људи, а већ
1990. на фарми је живело 1 од 50 људи. То је зато што се фармерска производња модернизовала, па
су многи фармери пропали (они који нису могли да се модернизју), па чак и остали без својих фарми,
јер су узели кредити које нису могли вратити.
Из свега овога можемо закључити да економију учимо како бисмо боље разумели друштво у коме
живимо.
6.Дефиниција економије
Реч економија потиче од грчке речи
„оикос“
што значи кућа, газдинство и речи
„номос“
што значи
правило, закон. Дакле, економија је означавала
правила о вођењу газдинства
.
У 17. веку француски економиста
Антоан Монкретјен
је економији придодао реч политичка
економија, тај назив се задржап до данашњих дана.
Британски економиста
Алфред Маршал
је покушао да очисти економију од политике, па је изоставио
тај атрибут „политичка“.
За разлику од њега,
марксисти
инсистирају на термину политичка економија, јер сматрају да су
политика и економија међусобно повезане и условљене. Зато они и нализирају друштвене односе у
области произвоње, расподеле и потрошње добара.
Најшире прихваћену дефиницију дао је
Лајонел Робинс
1932. године :
Економија је наука која проучава одос измећу циљева које желимо постићи и средстава која нам
стоје на располагању, а која су обично ограничена.
7.Када је настала економска наука?
Економска наука је релативно млада наука, она има своје корене у филозофији. У античко доба људи
су се питали шта је то размена и зашто човек мења свој производ за неки други. Најзначајнији
филозофи антике били су
Аристотел, Платон и Ксенофон.
Аристотел
је поставио једно значајно теоријско питање: Шта је то што одређује вредност свих роба,
а што омогућује размену различитих произвота. На то питање Аристотел тада није могао да
одговори, то су учинили каснији теоретичари-
Тома Аквински
је у срењем веку разматрао појмове цене и трошкова, знао је да је цена одређена
трошковима производње одређеног производа, па ипак је покушао да објасни шта је то праведна
цена.
Почетком 17. века економија се издвојила из филозофије и постала самостална наука. А у 18. веку је
постала права научна дисциплина, дакле онда када је настајао капитализам!
Економија одговара на многа питања, као што су: Како остварити већ профит? Како држава утиче на
економију? Која је улога новца? Итд.
8.Најважнији правци у економској теорији
То су:
1. Меркантилисти
2. Физиократи
3. Класична политичка економија
4. Неокласична економија
5. Кејнсијанска економија
6. Маркистичка економија
1. Меркантилисти:
-Први економски теоретичари били су меркантилисти, они у центар своје анализе стављају трговину
(реч „мерканталис“ значи трговачки), за њих је новац највеће богатство. Залагали су се ЗА
интеревенцију државе (држава треба да стимулише извоз, а да ограничи увоз)
2. Физиократи:
-Они анализирају пољопривреду. У то време пољопривреда је поред трговине била доминатна
делатност, на принос у пољопривреди у то време веома пуно утичу природни фактиру. Отуд и име
физиократи („физис“ значи природа). Они су сматрали да се нова вредност ствара једино у
пољопривреди, нпр. из малог семена изникне велика биљка. У томе су били у праву, али су
занемарили да се од разних сировина такође може створити нови производ. Физиократи су били
ПРОТИВ интеревенције државе, они су сматрали да „ствари треба препустити да иду својим током“.
3.
Класична политичка економија
:
-
Њени представници били су: Виљем Пети, Адам Смит и Давид Рикардо. Они су завили теорију радне
вредности, компаративних трошкова и принцип економског либерализма.
Адам Смит (18. век) је најутицајнији економиста свих времена, његово најзнчајније дело је „Природа
и узрочници богатства народа“. Он се залагао за слободно тржиште и слободну конкуренцију без
интервенције државе. Улога државе је једино да обезбеди сигурности праведонст, а све остало ће
слободно тржиште само регулисати.
Давид Рикардо је развио теорију радне вредности и теорију компаративних трошкова, суштина
теорије радне вредности је да рад уложен у произвоњу неке робу, одређује вредност те робе. То је
уједно и одговор на Аристотелово питање (Кои је заједнички именитељ свих роба?). Давид Рикардо
У данашњох економској науци главну струју чине:
-
неокласичари
(залажу се за слободно тржиште и минималну улогу државе)
-
неокејнсијанци
(залажу се за значајну улогу државу)
9.Различита схватања економских теоретичара о извору профита
Данас преовлађује мишљење да профит припада власнику капитала, то се објашњава тиме да се
капиталиста у ранијем периоду одрицао до потрошње да би уштедео и то уложио у проширење
производње, те на тај начин направио профит. Дакле, по овом схватању
профит је награда за
одрицање (апстиненцију) у прошлости!
За разлику од овог мишљења
марксисти
сматрају да је сваки производ резултат рада радничке
класе, а профит је само део тог производа, па дакле профит је отет од радничке класе. Профит се
отима од радника из разлога што су капиталисти власници средстава за производњу, а радници
немају средства за проиизводњу, већ само своју радну снагу, коју онда јефитно продају.
10.Економија и психологија
Економска теорија која је у центру пажње имала понашање појединца, његову субјективну
корисност, није могла да се замисли без помоћи психологије. Један од главних проблема у
економији који се не може објаснити без помоћи психолгоије је мотивисаност. Психолози су дубоко
заинтересовани за анализу ризика и добити. Они проучавају колико су људи спремни да ризикукују
да би остварили добит.
Бихејвиористи
су економисти који се баве понашањем појединца. Баве се анализом неокласичних
претпоставки о људском понашању да се људи понашају рационално и да су углавном мотивисани
властитом корисношћу и максимизирањем профит.
11.Економија и политика
Политичка економија проучава односе између економске реалности – економике и политичке сфере.
Економски теоретичари покушавају да доажу да је економија морално неутрална и политички
независна дисциплина. Пошто у економској науци преовлађује:
1) Позитивизам, сматра се да су закони у друштву исти као и у природи и затко економији не пристају
морална питања. Економисти проучавају економске појаве, а политичари доносе одлуке.
