1.POJAM EKONOMIJE
Pojam ekonomije ima anticko poreklo,i sastoji se od dve grcke reci
oikos-
gazdinstvo i
nomos-
pravilo (pravila vodjenja domacinstva)
Politicka ekonomija kao nauka nastaje znatno kasnije,i danas ona oznacava naucnu disciplinu
koja istrazuje drustvene zakonitosti materijalnog zivota ljudi.
Robins
je jedan od ekonomista koji su pokusali da odgovore na pitanje sta je ekonomija,i on je
rekao da je to nauka koja proucava ljudsko ponasanje kao odnos izmedju ishoda i ogranicenih
sredstava koja mogu imati razlicite upotrebe.
Lipsi
je pisao da se savremena ekonomija bavi alokacijom drus.resursa na alternativne
upotrebe I raspodelom drustvenog bogatstva na grupe I pojedince, promenama proizvodjnje I
raspodele tokom vremena I efikasnoscu odnsno neefikasnoscu ekonomskih sistema.
Marsal
je zakljucio da je ekonomija proucavanje covekovih akcija u poslovom zivotu I da ona
istrazuje kako covek dolazi do dohodka I kako da ga upotrebljava.
2.PREDMET EKONOMIJE
Ekonomija kao nauka poistice iz ekonomskih procesa i odnosa koje ljudi obavljaju i
uspostavljaju,s namerom da obezbede spostvenu egzistenciju i socijalnu reprodukciju.Ona kao
pozitivisticka i normativisticka nauka treba da odgovori na 4 pitanja:
1.STA PROIZVODITI?
Ovim pitanjem se bave mnoge ekonomske,bioloske i tehnoloske
nauke koje treba da rese brojne problem i odnose izmedju proizvodnje i potrosnje,od
identifikovanja obima i strukture potreba,do nacina njihovog najefikasnijeg zadovoljavanja.
2.KAKO PROIZVODITI?
(racionalno kombinovanje raspolozivih faktora proizvodnje) Ovo
pitanje ima dve strane,tehnicko-tehnolosku,i organizaciono-ekonomsku.Potrebno je da se resi
pitanje koliko je sredstava neophodno uloziti u proizvodnju,kako bi se zadovoljili standardi i
osnovni ekonomski principi: produktivnost,ekonomicnost i rentabilnost.
3.ZA KOGA PROIZVODITI?
Slozenost ovog pitanja proistice iz slozenosti mehanizma i
zakonitosti raspodele drustvenog bogatsva na ekonomske delatnosti,socijalne grupe i
pojedince.Vazan deo ovog pitanja se odnosi i na stepen koriscenja raspolozivih prirodnih i
stvorenih proizdvodnih resursa,nezaposlenost i inflacije,kao i na specificne ekonomske
fenomene.
4.KAKO OBEZBEDITI KONTINUITET PROCESA?
Ekonomija kao nauka se nalazi pred
problemom izbora izmedju dva osnovna mehanizma,koji se medjusobno preplicu i dopunjavaju
u obezbedjivanju osnovnih ekonomskih funkcija.To su mehanizam trzista i makroekonomsko
upravljanje ekonomijom.
Ekonomija se sastoji iz dva osnovna nivoa:
mikroekonomskog i
makroekonomskog
.Omogucava razumevanje i resavanje problema koje imaju
pojedinci,domacinstva,firme i drzava,odnosno subjekti upravljanja u ekonomskim
procesima.Ljudima se omogucava da racionalno i efikasno koriste ogranicene proizvodne
resurse.
3.MERKANTILIZAM
Izraz je nastao od latinske reci
mercatura
-trgovina,i to je ekonomska filozofija trgovaca i
drzavnih sluzbenika u 16. i 17.veku. Smatra se da je trgovina jedini izvor narodnog bogatstva i
blagostanja. Bogatstvo se izrazava u kolicini plemenitih metala,koje ce steci kao visak
pribavljenog zlata od prodaje svojih proizvoda u inostranstvu.Drzava uvodi jedinstvenu
monetu,opsti porez,protekcionisticke mere i posebno knjigovodstvo.Merkantilizam je postavio
temelje drzavnoj intervenciji u privredi.Najpoznatiji merkantilisti su
Monkretjen,Sera
i
Mur
.
3.FIZIOKRATIZAM
Izraz je nastao od grcke reci
fizis
-priroda,i
kratos
-moc,snaga,i to je teorija suprotna
merkantilizmu.Javila se u Francuskoj,sredinom 18.veka.Najistaknutiji predstavnici su
Kene
i
Tirgo
.Oni isticu materijalnu proizvodnju kao najvazniji privrednu delatnost,i ona je iskljucivo
poljoprivreda.Njihov poredak je zasnovan na nepromenljivosti prirodnih zakona,i smatraju da je
priroda jedini izvor i osnov stvaranja ekonomskih vrednosti.Oni objasnjavaju i odnose koji se
uspostavljaju u odredjenom drustvu,koje sacinjavaju tri klase: proizvodjacka (seljaci i
radnici),sterilna (trgovci,zanatlije),i klasa zemljovlasnika.
Najvazniji koncept njihovog sistema bilo je verovanje u prirodi poredak, koji je iskljuvivao
prirodne zakone otelotvorene u pravu na slobodu sledjenja sopstevnih interesa. Oni nastoje da
sve ekonomske fenomene I drustvene odnose proizvodnje objasne kao prirodne pojave,
odnosno na osnovu upotrebne vrednosti robe.
4.KLASICNA (BRITANSKA) POLITICKA EKONOMIJA
Uglavnom se bavila rastom,razvojem i istrazivanjem prirode i uzroka bogatstva
naroda,raspodele nacionalnog proizvoda izmedju faktora proizvodnje u uslovima rastuceg
stanovnistva,ogranicenih resursa i slobodne konkurencije u ekonomiji u kojoj dominiraju private
kompanije.Predstavnici su: Peti,Smit,Rikardo,Sej i Mil.
Adam Smit
je postavio celovit sistem ekonomske teorije.Njegovo kapitalno delo je
“Istrazivanje
o prirodi i uzrocima bogatstva naroda”.
Odbacuje sve zastitne carine i ogranicenja,dokazuje
potrebu potpunog napustanja drzavnog intervencionizma,zalaze se za slobodnu konkurenciju i
teorijski utemeljuje ekonomski liberalizam.
David Rikardo
ima najvisi domet klasicne ekonomske misli.Njegovo glavno delo je
“Principi
politicke ekonomije i oporezivanja”.
On zivi u uslovima kada su principi ekonomskog liberalizma
postali stvarnost.
Skola klasicne ekonomije oznacila je veliki iskorak u razvoju politicke ekonomije,prvenstveno u
razvoju i primeni naucnog metoda apstrakcije,sto je omogucilo da se privreda sagleda
celovito.Utemeljila je teoriju radne vrednosti,utvrdila da proizvodni rad predstavlja pravi izvor
drustvenog bogatstva,i zasnovala teoriju slobodne konkurencije.
5.MARKSISTICKA POLITICKA EKONOMIJA
Analizira nacin i zakonitosti funkcionisanja,odnosno drustveni i ekonomski razvoj kapitalistickog
sistema.Osnov predstavlja delo
Marksa
,i ima tri teorijska izvora.Nastala je na nasledju engleske
klasicne politicke ekonomije,klasicne nemacke filozofije i francuske revolucionarne socijalisticke
literature.
Kao osnovu ekonomije istice otkrivanje ekonomskih zakona kretanja modernog tj.kapitalistickog
drustva, odnosno istrazivanje odnosa proizvodnje datog, istorijski odredjenog drustva, u
njegovom nastajanju, razvitku I nestajanju.
Sustina marksisticke eknoomije je teorija radne vrednosti, odnosno sustinsko razganicavanje
izmedju rada najmnog radnika I nejgove radne snage kao robe. Na osnovima radne teorije
vrednosti I viska vrednosti marksisticka ekonomija dolazi do shvatanja kapitala kao drustvenog
odnosa, koji uslovljava da se proizvodnja obavlja kao proces proizvodnje I prisvajanja viska
vrednosti I uvecanja bogatstva.
Jedan od najznacajnijih rezultata mark.ekonomije je spoznaja dijalektike osnovnih zakonitosti
razvoja ljudskog drustva.Otkrice izvora i drustvene prirode viska vrednosti predstavlja jedan od
bitnih elemenata mark.ekonomije.
10.MONETARIZAM/CIKASKA SKOLA EKONOMIJE-
(EKONOMIKA PONUDE)
Ovaj pravac se suprotstavlja ekonomskom intervencionizmu drzave i zahteva da se ekonomska
politika pridrzava cvrstih pravila dugorocnog rasta novcane mase u skladu sa potrebama
privrede.Zalaze se za podsticaje na strani ponude oslobadjanjem proizvodjaca od viskih poreza
i drugih dazbina.
Fridman
negira argumente o neophodnosti drzavnog intervencionizma u cilju postizanja pune
zaposlenosti i zeljene stope privrednog rasta.
SKOLA RACIONALNIH OCEKIVANJA
Ona se bavi istrazivanjima nacina na koji privredni subjekti prilagodjavaju svoje ponasanje
buducim privrednim prilikama,pre svega ocekivanom kretanju cena robe,najamnina radnika i
profita preduzeca.
Znacajan doprinos je dala istrazivanju uslovljenosti problema nezaposlenosti i monetarnih
poremecaja.U osnovi su dve glavne pretpostavka.Prva je da privredni subjekti stvaraju
ocekivanja na osnovu svih pristupacnih informacija,a druga je da su sva trzista u ravnotezi,tj.da
su cene savrseno fleksibilne.
11.VELIKA EKONOMSKA SINTEZA
Savremena ekonomska nauka se razvijala u dva pravca.Jedan predstavljaju sledbenici Adama
Smita koji se zalazu za slobodno trziste uz minimalnu ulogu drzave u privredi-
neoklasicna
ekonomska nauka
.Drugi pravac cine
neokejnsijanci
,koji nastavljaju tradiciju Kejnsa i
njegovog ucenja o ulozi drzave u privredi.
Polovinom 20.veka nastaje tzv.
velika ekonomska sinteza
,ciji su glavni predstavnici
Semjuelson
,
Robinson,Sumpeter,Hansen,Solou,Galbrajt
.
Pol Semjuelson
smisao ekonomije vidi u pokusaju da odgovori na tri pitanja:sta,kako i za koga
proizvoditi.U razmatranje uvodi uvodi organizaciju proizvodnje i razmene,raspodelu nacionalnog
dohotka,ekonomske funkcije drzave,kao i medjunarodne ekonomske odnose. Doslo je do veceg
poverenja u rezultate ekonomske teorije,medjutim kasnije je sve ukazivalo na to da nedostatak
razumnjivih objasnjenja aktulenih problema i pokazatelja ekonomsku teoriju stavlja pred ozbiljni
izazov i preispitivanje.
NOVIJE EKONOMSKE TEORIJE
Medju znacajnijim pravcima savremene ekonomske misli treba pomenuti
neorikardijansku
skolu
,koja je od samog pocetka bila pod velikim uticajem
Jozefa Sumpetera
. Neorikardijanci
svojim ucenje zagovaraju povratak klasicnim uzorima i postulatima ekonomske analize.Prema
Sumpeteru,privredni razvoj nije harmonican i postepen proces,i zbog toga privredni razvoj
podrazumeva rizik i nesigurnost,i zahteva poseban tip ljudi koji ce svesno ulaziti u rizike novih
kombinacija.
Jedna od teorija koje u osnovi kritikuju neoliberalizam,je poznata kao
bihevioristicka
ekonomija
. Njen tvorac je
Metju Rabin
,koji osporava kljucnu premisu klasicne skole o
racionalnom ponsanaju pojedinaca u procesu donosenja odluka.
Drugi pravac se naziva
teorija asimetricnih informacija
,ciji su tvorci
Dzordz Akerlof,Majkl
Spens i Jozef Stiglic.
Sledbenici ovog pravca ukazuju na ogranicenja neoklasicne ekonomije.U
svojim modelima polazila je od pretpostavke da su kupci i prodavci savrseno informisani o
kvalitetu faktora koji se prodaje na trzistu.
Geneticka skola
je zastupala ideju o objektivnom delovanju ekonomskih zakona i u
socijalistickoj privredi,ukljucujuci i delovanje zakona vrednosti.
Teoloska skola
prekida
ekonomsku tradiciju sa delovanjem ekonomskih zakona u trzisno-robnoj privredi.
Radikalna ekonomska misao
se razvila 60-ih godina 20.veka.Osnivac je
Pol Svizi
,i ovaj
pravac odbacuje tradicionalne gradjanske ekonomske teorije i svoje ucenje temelji na kritici
kapitalistickog nacina proizvodnje.
Nakon visedecenijske dominacije neoklasike i kejnsijanstva,
institucionalni pravac
se ponovo
afirmise 1970-ih godina.Osnivaci
“starog” institucionalizma
,koji se javlja u Americi krajem 19.
i pocetkom 20.veka –
Veblen,Komons i Micel
,bili su pobornici novog pristupa i izucavanju
ekonomskih procesa,kojim se priznaje vazna uloga drustvenih normi i mehanizma njihovih
promena.
Kao posledica prakticnih problema koji su se pojavili u procesu institucionalnog
prilagodjavanja,krajem 20.veka razvija se
“novi” institucionalizam
.Efikasne institucije su
jedan od najvaznijih faktora ekonomskog napretka drustva,a proces pravovremenog i
sveobuhvatnog institucionalnog prilagodjavanja njavazniji segment ukupne razvojne politike
drustva.Institucionalisti smatraju da se celokupna trzisna razmena odvija u odredjenim
okvirima,odnosno da trziste nije nista drugo do organizovana i institucionalizovana razmena.
(12.) DVA SUBSISTEMA
1.MIKROEKONOMIJA
-bavi se ponasanjem pojedinih ekonomskih subjekata i pojavama koje
odredjuju njihovo ponasanje.Vezuje se za marginalisticki pravac ekonomske misli.Osnivacem
se smatra A.Smit.On je smatrao da sve sto je vazno za pojedinacnog privrengog subjekta mora
biti prihvatljivo i dobro za celu drustvenu zajednicu(Smitov paradoks).Stavovi kojima se bavi
mikroekonomnija vezani za ponasanje privrednih subjekata,dali su podsticaj za sve pravce
ekonomskih nauka,posebno za neklasicnu ekonomsku teoriju koja je dala najznacajniji doprinos
razvoju mikroekonomije kao kao nauke.
Savremena mikroekonomska analiza
polazi od pretpostavke da se pojedinačno ekonomski
subjekti na tržišu ponašaju racionalno,što podrazumeva da proizvođač,kao i svaki
potrošač,nastoji da iz ekonomske aktivnosti izvuče maksimalnu korist.
Tradicionalna
mikroekonomija usmerena je na analizu delimicne ravnoteze,dok
moderna
mikroekonomija koristi aksiomatski pristup i znatno veci naglasak stavlja na analizu opste
ravnoteze.
Normativna
grana mikroekonomije poznata je kao ekonomija blagostanja. Njen
nastanak se vezuje za pojavu marginalističkog pravca ekonomske misli,sedamdesetih godina
19.veka.A puni razvoj doživljava nakon velike svedske ekonomske krize,tridesetih godina 20.-og
veka.
2.MAKROEKONOMIJA-
je ekonomsko-teorijska disciplina koja se bavi istrazivanjem
makroekonomskih aspekata drustvene reprodukcije.Ona proucava institucionalne osnove
funkcionisanja privrede kao celine,privredno-sistemske i ekonomsko-politicke osnove
upravljanja privredom.Mikroekonomija treba da objasni zasto su neke nacionalne ekonomije
prospektivne,a neke stagniraju.Perspektive i uslovi razvoja privrede kao sustinskog predmeta
makroekonomije,sagledavaju se koriscenjem vise makroekonomskih pokazatelja i parametara
ukupne privredne aktivnosti. Makroekonomija sagledava uzajamne odnose i međuzavisnost
odredjenih pojava kojima se sagledava funkcionisanje privrede u celini.
13. EKONOMSKI RESURSI I NJIHOVA OGRANICENOST
Proizvodnja bilo kog materijalnog dobra zahteva odredjene ekonomske resurse,a to su:
predmeti rada (SIROVINE I POLUPROIZVODI), ljudski rad (RADNICI ODREĐENIH
KVALIFIKACIJA)
i
sredstva
za
rad
(MAŠINE,ALATI,OPREMA).
Rad kao faktor proizvodnje oznacava se kao kategorija-radna snaga. Predmeti rada svode se
na prirodne izvore sirovina i energije i poluprlizvode, a sredstva za rad mogu se naci i pod
imenom kapitalna ili investiciona dobra. Predmeti rada i sredstva za rad se jednim imenom
nazivaju
sredstvima za proizvodnju.
-
Druga epoha nastaje kada se iz krila najstarije delatnosti poljoprivrede, kucna radinost
razvila u zanatstvo.
-
Treca velika epoha javlja se u vreme nastanka robovlasnistva, zanatlije prenose funkciju
njihove medjusobne razmene na pojedince i tada dolazi do izdvajanja trgovine kao posebne
delatnosti
DRUSTVENO STVORENE LJUDSKE POTREBE
One su rezultat drustveno-ekonomskog razvoja svakog drustva, odnosno rezultat materijalne i
kulturne evolucije ljudi. To su
materijalne i duhovne potrebe
(za obrazovanjem, putovanjima
itd).Naglo nastajanje novih potreba,umnozavanje i rasclanjavanje drustveno stvorenih poptreba
pocinje jos krajem 18.i pocetkom 19.veka kada je u zapadnoj Evropi sa industrijskom
revolucijom zapocelo uvodjenje masinskog,odn.industrijskog sistema u proizvodnju. Sve to
doprinosi stvaranju novih ekonomskih potreba ljudi, koje postaju sastavni deo njegovog nacina
zivota.
OSNOVNI OBLICI PRIVREDE I EKON.AKTIVNOSTI
Proizvodnja
je osnovni oblik ekonomske aktivnosti. To je odnos izmedju coveka i
prirode,proces kojim ljudi svojim radoim i orudjima za rad deo prirode prilagodjavaju svojim
potrebama.Rezultat proizvodnje je neko materijalno dobro..Ekonomska aktivnost se moze
definisati kao deo ukupne ljudske aktivnosti cija je svrha zadovoljavanje materijalnih i duhovnih
potreba.Ekonomska aktivnost se moze organizovati ili kao
naturalna privreda
-
ako postoje
samo tri oblika ekonomske aktivnosti:proizvodnja,raspodela i potrosnja,ili kao
robna privreda
-
ako postoje cetiri oblika:proizvodnja,raspodela,razmena i potrosnja.
POTROSNJA
Potrosnja
je krajnji cilj proizvodnje upravo to je oblik ekonomske aktivnosti u kojem se fizicki
zadovoljavaju potrebe ljudi. Potrosnja moze biti
naturalna i robna,
u zavisnosti da li se u odvija
proces trzisne razmene.
Po obliku moze biti
neproizvodna
(cine licna i javna potrosnja)
i
proizvodna
(je neposredno u
funkciji proizvodnje kao ekonomske aktivnosti).
RAZMENA
Razmena
je drustveno-ekonomski proces,u kome se podsredstvom uspostavlja veza izmedju
proizvodnje i potrosnje ekonomskih dobara.U procesu razmene ekonomskih dobara na
trzistu,odvijaju se fundamentalni procesi ekonomije, suceljavanje dve nuzno suprotstavljene
strane: prodavaca i kupaca.
U procesu trzisne razmene formiraju se cene ekonomskih dobara,kao novcani izraz njihove
vrednosti. Cene se formiraju u suceljavanju objektivnog vrednovanja nekog dobra od strane
proizvodjaca i subjektivnog vrednovanja tog dobra od strane kupca.
RASPODELA
Raspodela
je proces u kome se ukupan dohodak ostvaren na trzistu prodajom robe ili usluga
rasporedjuje na dve osnovne celine:
- deo koji pripada vlasnicima faktora proizvodnje
- deo koji pripada neproizvodnom delu stanovnistva.
