1. NASTANAK I RAZVOJ EKONOMSKE NAUKE
Nacini proizvodnje
1. Prvobitna zajednica - oruzja i orudja su vrlo primitivna, proizvodnja je bila slabo razvijena,
podatke o tome kako su ljudi ziveli nalazimo u raznim pecinama, po crtezima i na arheoloskim nalazistima.
2. Robovlasnistvo - Postoje dve klase, robovlasnik i rob.
Proizvodnja je za njih bila izuzetno vazna i to je moglo da se prepozna u filozofskim raspravama,
u zakonima i u umetnickim delima.
Bilo je najupecatljivije u:
- Antickom Rimu
- Antickoj Grckoj (filozofske rasprave)
- Egiptu (Irigacioni sistem navodnjavanja)
- Mesopotamiji
3. Feudalizam - Postoje dva sloja, feudalac i kmet.
Za feudalizam postoje pisani tragovi o vaznosti proizvodnje u delima svestenika Toma Akvinskog,
javljaju se razlike izmedju umnog i fizickog rada i otvaraju se prve dve skole ekonomske misli.
4. Kapitalizam - Postoje dva sloja, kapitalisti i radnici .
Formirao se u prvoj polovini 19 veka, ekonomska misao je vrlo razvijena i postoji veliki broj ekonomista
koji se bave proizvodnjom sa razlicitih aspekata.
Ekonomija kao drustvena nauka
Naziv ekonomija potice od dve reci,
lat.
oikos i nomos
, sto znaci pravila kucnog gazdovanja.
Ekonomija je osnovna (bazna, fundamentalna) drustvena nauka koja proucava zakone i principe koji
vladaju u drustvenoj proizvodnji.
Zakoni:
▪ Zakon ponude i traznje
▪ Zakon vrednosti
▪ Zakon srazmerne raspodele drustvenog fonda rada
Ekonomske discipline
▪ Ekonomska industrija
▪ Ekonomika poljoprivrede
▪ Ekonomika turizma
▪ Ekonomska istorija (Proucava razvoj ekonomskih snaga)
▪ Ekonomska geografija ( Proucava raspodelu prirodnih resursa)
▪ Ekonomska statistika ( Odredjenim metodama, sredstvima i analizama dolazi do podataka na osnovu kojih mi
mozemo da zakljucimo o kom stepenu privrednog razvoja se radi.
▪ Ekonomska politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se obezbedjuje privredni rast i razvoj.
Do 1930 godine zemlje nisu vodile ekonomsku politiku i to je dovodilo do inflacije i kriza.
Primenjena je makro-ekonomska disciplina i u okviru nje se nalaze spoljno-trgovinska politika,
devizna politika, fiskalna politika, monetarna politika..
Principi:
▪ Princip maksimuma
▪ Princip ekonomicnosti
▪ Princip rentabilnosti
▪ Princip produktivnosti
Skole ekonomske misli
Merkantilizam
je prva skola ekonomske misli, vezuje se za period 16-17 veka.
Naziv potice od latinske reci mercatus sto znaci trgovina.
Smatrali su da je cilj svakog drustva i svakog pojedinca sticanje i uvecanje bogatstva putem trgovine i
to bogatstvo izrazavalo se u zlatu i srebru.
Drzava se mesala u privredu ogranicavanjem uvoza putem carina (izvoz > uvoza)
Fiziokratizam
je druga skola ekonomske misli, nastala u 18 veku.
Naziv potice od reci fiziokratis sto znaci vladavina prirodnih zakona.
Smatralo se da je poljoprivreda izvor bogatstva drustva i to bogatstvo merilo se viskovima proizvoda.
Drzava se nije mesala u privredu zato sto je nemoguce uticati na prirodne faktore.
Medjutim oni nisu razvili ekonomiju kao nauku zato sto su bili usmereni samo na trgovinu i poljoprivredu a ne na
celokupan proces ekonomske aktivnosti.
U periodu prve industrijske revolucije (pronalazak parne masine) dolazi do razvoja ekonomije kao nauke,
tada nastaje kapitalizam i kao dominantna grana u privredi javlja se industrija i postoji veliki broj ekonomista koji se
bavi proizvodnjom sa razlicitih aspekata.
Klasicna skola
politicke ekonomije
nastala je u 18 veku.
Jedan od glavnih predstavnika ove skole bio je Adam Smit.
Njegovo delo "Bogatsvo naroda" iz 1776 godine smatra se prvim celovitim ekonomskim delom i njegov doprinos
je u tome sto je ukazano na znacaj konkurencije i slobodnog trzista kao uslova za efikasno poslovanje i definisanje
drustvene podele rada.
Dali su teoriju radne vrednosti - u procesu proizvodnje stvara se cena robe.
Marksizam
nastaje u drugoj polovini 19 veka, predstavnici su Karl Marks i Fridrih Engels.
Oni su prihvatili teoriju radne vrednosti i dali su teoriju viska vrednosti - da se radniku ne placa
puna vrednost njegovog rada.
Neoklasicna politicka ekonomija
nastala je u 19 a postala dominantna u 20 veku.
Predstavnik je Alfred Marsal.
Razlika je to sto klasicna teorija u prvi plan stavlja proizvodnju a neoklasicna potrosnju i pojedinca.
Slicnost sa klasicnom skolom je sto se zalazu za slobodnu konkurenciju, sto smatraju da je kapitalizam vecan i to
sto smatraju da drzava ne treba da utice na privredu.
Dalji razvoj kapitalizma i velika ekonomska kriza (1929-1933) doveli su do pojave novih pitanja na koja
predstavnici prethodnih teorija nisu imali odgovor i zato u 20 veku dolazi do pojave novih teorija koje nastoje da
objasne savremene ekonomske fenomene.
Kejnzijanska teorija
za razliku od neoklasicizma smatra da se u privrednu aktivnost ukljucuje i drzava.
Predstavnik je Dzon Majnard Kejnz koji svoje ideje izlaze u delu "Opsta teorija zaposlenosti, kamate i novca" (1936)
Takodje, prvi je poceo da se zalaze za ekonomske fenomene poput zaposlenosti, investicija, stednje i slicnog na nivou
privrede i pocevsi od njega ekonomija se deli na mikro i makro ekonomiju.
Sedamdesetih godina 20 veka kroz neke nove teorije ozivljava neoklasicizam i tada on ustvari postaje dominantan.
Pojavljuje se
monetarizam
, predstavnik je Milton Fridman.
On je smatrao da drzavna intervencija ne resava problem i da je inflacija mnogo veci problem od nezaposlenosti.
Monetarizam je imao veliku primenu u SAD za vreme mandata predsednika Regana kao i u Velikoj Britaniji
za vreme Margaret Tacer.
2. POJAM PROIZVODNJE I OSNOVNI FAKTORI PROIZVODNJE
Proizvodnja predstavlja proces razmene izmedju coveka i prirode koji se odvija u odredjenom drustvenom obliku.
Svrsishodna je aktivnost, sto znaci da se obavlja sa unapred odredjenim ciljem a to je stvaranje materijalnih dobara i
usluga radi podmirivanja ljudskih potreba.
U uzem smislu to je materijalna proizvodnja.
U sirem smislu to je drustvena proizvodnja (privreda) koja obuhvata brojne medjusobne i medjuzavisne odnose izmedju
ljudi koji se uspostavljaju u okviru materijalne prozivodnje, razmene, raspodele i potrosnje.
1. Materijalna proizvodnja je proces proizvodnje materijalnih dobara.
2. Raspodela je faza drustvene proizvodnje izmedju proizvodnje i potrosnje koja predstavlja ucesce pojedinca,
preduzeca ili privrednih grana u prisvajanju rezultata proizvodnje.
3. Razmena je proces koji neposredno prethodi potrosnji i u kome se uspostavljaju odnosi izmedju privrednih
subjekata posredstvom trzista i roba tada prelazi iz ruku proizvodjaca u ruke potrosaca.
4. Potrosnja je proces zadovoljenja ljudskih potreba.
Osnovni faktori proizvodnje:
Radna snaga - Najvazniji je faktor proizvodnje, proizvodjaci trose radnu snagu koja obuhvata njihove umne i
fizicke sposobnosti, radne navike, strucnost i obrazovanje i njihovom primenom u proizvodnji
povecava se materijalno bogatstvo i razvija se drustvo.
Preduzetnistvo je posebna vrsta rada koju odlikuju poslovi upravljanja, organizovanja,
pokretanja proizvodnje radi ostvarivanja veceg obima proizvodnje i poslovnog rezultata,
savremeni teoreticari smatraju je posebnim faktorom.
Sredstva za rad - To su materijalna dobra kojima se oblikuju predmeti rada.
U uzem smislu to su orudja za rad (masine, alati, uredjaji)
a u sirem smislu obuhvataju i materijalna dobra
koja obezbedjuju opste uslove za rad (magacini, fabricke zgrade)
Predmeti rada - To su materije na koje ljudi deluju sredstvima za rad da bi ih prilagodili svojim potrebama.
To mogu biti prirodna dobra i ona se nalaze u samoj prirodi (drvo, kamen) i to mogu biti sirovine,
odnosno materijalna dobra koja su pretrpela odredjeni proces rada (brasno, koza)
Takodje, proizvodnja se moze posmatrati sa tehnicke i drustvene strane:
- Tehnicka strana proizvodnje je karakteristicna za svaku vrstu proizvodnje i predstavlja kombinovanje
faktora proizvodnje odredjene vrste i kvaliteta radi proizvodnje odredjene vrste proizvoda.
- Drustvena strana proizvodnje ogleda se u drustvenom karakteru rada, ove odnose izmedju ljudi u procesu
drustvene proizvodnje istrazuje politicka ekonomija.
3. PROIZVODNE SNAGE I PROIZVODNI ODNOSI
Proizvodne snage
cine svi ljudi sa svim svojim znanjem i umenjem i sredstva za rad.
Nasledjuju se ali ih svaka generacija unapredjuje i one su pokretacka snaga razvoja drustva.
Prva industrijska revolucija - Parna masina
Druga industrijska revolucija - Motor sa unutrasnjim sagorevanjem
Treca industrijska revolucija - Mikrocip
Proizvodni odnosi
su odnosi u drustvenoj proizvodnji.
Obuhvataju:
▪ Svojinske odnose
▪ Odnose izmedju neposrednih proizvodjaca
▪ Osnose u procesu upravljanja
▪ Odnose izmedju subjekata u robnoj razmeni
▪ Odnose nastale u raspodeli
Karakteristike proizvodnih odnosa:
1. Javljaju se u drustvenoj proizvodnji.
2. Nasledjuju se, ne zavise od nase volje.
3. Proizvodni odnosi uticu na proizvodne snage i obrnuto, s tim sto proizvodni odnosi zavise od snaga.
4. Postoji diralektika, odnosno sklad i jedinstvo proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa.
5. Najvazniji su drustveni odnosi. Vazniji su od pravnih, moralnih, politickih - to se naziva drustvena nadgradnja.
Prvobitna zajednica, robovlasnistvo, feudalizam i kapitalizam su nacini proizvodnje i u njima vlada jedinstvo PS i PO,
dok u tranzicionim periodima covek narusava taj sklad.
Drustveno ekonomska formacija je sklad i jedinstvo nacina proizvodnje kao materijalne baze i drustvene nadgradnje.
U marksistickoj politickoj ekonomiji se razlikuje 5 drustveno ekonomskih formacija:
▪ Prvobitna zajednica
▪ Robovlasnistvo
▪ Feudalizam
▪ Kapitalizam
▪ Komunizam (buduce doba)
Tranzicioni periodi
Kapitalizam
Feudalizam
Robovlasnistvo
Prvobitna zajednica
nivoa razvijenosti tehnike i tehnologije i od drustvenih odnosa.
8. POTREBAN PROIZVOD I VISAK PROIZVODA
Potreban proizvod
predstavlja kolicinu materijalnih dobara koja se koristi za zadovoljavanje normalnih,
uobicajenih potreba neposrednog proizvodjaca.
Razvojem drustva rastu ljudske potrebe pa se i potreban proizvod povecava.
Potreban rad
predstavlja kolicinu rada koja je potrebna za stvaranje potrebnog proizvoda.
Menja se, zavisi od uslova proizvodnje i od velicine potrebnog proizvoda.
Potrebno radno vreme
predstavlja deo radnog dana u kome se stvara potreban proizvod,
takodje i ono zavisi od uslova proizvodnje i od velicine potrebnog proizvoda.
Visak proizvoda
je kolicina materijalnih dobara koju neposredni proizvodjaci proizvedu preko potrebnog proizvoda,
sluzi za zadovoljenje potreba neaktivnog stanovnistva (djaci, penzioneri) i potreba neproizvodnog stanovnistva
(vojska, policija, prosveta, zdravstvo) kao i za akumulaciju i drzavne rezerve koje se izdvajaju za slucaj prirodnih ili
drustvenih katastrofa (zemljotresi, poplave, krize, ratovi..)
Visak rada
je kolicina tekuceg rada koju neposredni proizvodjac utrosi za stvaranje viska proizvoda
9. DRUSTVENA REPRODUKCIJA I NJENI OBLICI
Drustvena reprodukcija je proces proizvodnje koji se odvija kontinuirano.
Individualna reprodukcija je reprodukcija na nivou preduzeca.
Postoje III oblika drustvene reprodukcije:
▪ Prosta - proces proizvodnje se iz godine u godinu ne menja.
▪ Umanjena - proces se iz godine u godinu smanjuje.
▪ Uvecana - proces se iz godine u godinu povecava, ovo je najpovoljniji oblik i dovodi do modernizacije
privrede, odnosno do pojave bolje tehnike i tehnologije, povecanja broja stanovnika i veceg zivotnog standarda.
Faze drustvene reprodukcije su:
▪ Proizvodnja
▪ Razmena
▪ Raspodela
▪ Potrosnja
T
T
T
Q
Q
Q
Umanjena
Prosta
Uvecana
