POJAM EKONOMIJE

Pojam ekonomije ima anticko poreklo,i sastoji se od dve grcke reci

oikos-

gazdinstvo i

nomos-

pravilo (pravila vodjenja domacinstva)

Politicka ekonomija kao nauka nastaje znatno kasnije,i danas ona oznacava naucnu disciplinu
koja istrazuje drustvene zakonitosti materijalnog zivota ljudi.

Robins

je jedan od ekonomista koji su pokusali da odgovore na pitanje sta je ekonomija,i on je

rekao da je to nauka koja proucava ljudsko ponasanje kao odnos izmedju ishoda i ogranicenih
sredstava koja mogu imati razlicite upotrebe.

Lipsi

je pisao da se savremena ekonomija bavi alokacijom drus.resursa na alternativne

upotrebe I raspodelom drustvenog bogatstva na grupe I pojedince, promenama proizvodjnje I
raspodele tokom vremena I efikasnoscu odnsno neefikasnoscu ekonomskih sistema.

Marsal

je zakljucio da je ekonomija proucavanje covekovih akcija u poslovom zivotu I da ona

istrazuje kako covek dolazi do dohodka I kako da ga upotrebljava.

PREDMET EKONOMIJE

Ekonomija kao nauka poistice iz ekonomskih procesa i odnosa koje ljudi obavljaju i
uspostavljaju,s namerom da obezbede spostvenu egzistenciju i socijalnu reprodukciju.Ona kao
pozitivisticka i normativisticka nauka treba da odgovori na 4 pitanja:

1.STA PROIZVODITI?

Ovim pitanjem se bave mnoge ekonomske,bioloske i tehnoloske

nauke koje treba da rese brojne problem i odnose izmedju proizvodnje i potrosnje,od
identifikovanja obima i strukture potreba,do nacina njihovog najefikasnijeg zadovoljavanja.

2.KAKO PROIZVODITI?

(racionalno kombinovanje raspolozivih faktora proizvodnje) Ovo

pitanje ima dve strane,tehnicko-tehnolosku,i organizaciono-ekonomsku.Potrebno je da se resi
pitanje koliko je sredstava neophodno uloziti u proizvodnju,kako bi se zadovoljili standardi i
osnovni ekonomski principi: produktivnost,ekonomicnost i rentabilnost.

3.ZA KOGA PROIZVODITI?

Slozenost ovog pitanja proistice iz slozenosti mehanizma i

zakonitosti   raspodele   drustvenog   bogatsva   na   ekonomske   delatnosti,socijalne   grupe   i
pojedince.Vazan   deo   ovog   pitanja   se   odnosi   i   na   stepen   koriscenja   raspolozivih   prirodnih  i
stvorenih   proizdvodnih   resursa,nezaposlenost   i   inflacije,kao   i   na   specificne   ekonomske
fenomene.

4.KAKO OBEZBEDITI KONTINUITET PROCESA?

Ekonomija kao nauka se nalazi pred

problemom izbora izmedju dva osnovna mehanizma,koji se medjusobno preplicu i dopunjavaju
u obezbedjivanju osnovnih ekonomskih funkcija.To su mehanizam trzista i makroekonomsko
upravljanje ekonomijom.

Ekonomija se sastoji iz dva osnovna nivoa:

mikroekonomskog i

makroekonomskog

.Omogucava razumevanje i resavanje problema koje imaju

pojedinci,domacinstva,firme i drzava,odnosno subjekti upravljanja u ekonomskim
procesima.Ljudima se omogucava da racionalno i efikasno koriste ogranicene proizvodne
resurse.

MERKANTILIZAM

Izraz je nastao od latinske reci

mercatura

-trgovina,i to je ekonomska filozofija trgovaca i

drzavnih sluzbenika u 16. i 17.veku. Smatra se da je trgovina jedini izvor narodnog bogatstva i
blagostanja. Bogatstvo se izrazava u kolicini plemenitih metala,koje ce steci kao visak
pribavljenog zlata od prodaje svojih proizvoda u inostranstvu.Drzava uvodi jedinstvenu
monetu,opsti porez,protekcionisticke mere i posebno knjigovodstvo.Merkantilizam je postavio
temelje drzavnoj intervenciji u privredi.Najpoznatiji merkantilisti su

Monkretjen,Sera

Mur

FIZIOKRATIZAM

Izraz je nastao od grcke reci

fizis

-priroda,i

kratos

-moc,snaga,i to je teorija suprotna

merkantilizmu.Javila se u Francuskoj,sredinom 18.veka.Najistaknutiji predstavnici su

Kene

Tirgo

.Oni isticu materijalnu proizvodnju kao najvazniji privrednu delatnost,i ona je iskljucivo

poljoprivreda.Njihov poredak je zasnovan na nepromenljivosti prirodnih zakona,i smatraju da je
priroda jedini izvor i osnov stvaranja ekonomskih vrednosti.Oni objasnjavaju i odnose koji se
uspostavljaju u odredjenom drustvu,koje sacinjavaju tri klase: proizvodjacka (seljaci i
radnici),sterilna (trgovci,zanatlije),i klasa zemljovlasnika.

Najvazniji concept njihovog sistema bilo je verovanje u prirodi poredak, koji je iskljuvivao
prirodne zakone otelotvorene u pravu na slobodu sledjenja sopstevnih interesa. Oni nastoje da
sve ekonomske fenomene I drustvene odnose proizvodnje objasne kao prirodne pojave,
odnosno na osnovu upotrebne vrednosti robe.

KLASICNA (BRITANSKA) POLITICKA EKONOMIJA

Uglavnom se bavila rastom,razvojem i istrazivanjem prirode i uzroka bogatstva
naroda,raspodele nacionalnog proizvoda izmedju faktora proizvodnje u uslovima rastuceg
stanovnistva,ogranicenih resursa i slobodne konkurencije u ekonomiji u kojoj dominiraju private
kompanije.Predstavnici su: Peti,Smit,Rikardo,Sej i Mil.

Adam Smit

je postavio celovit sistem ekonomske teorije.Njegovo kapitalno delo je

“Istrazivanje

o prirodi i uzrocima bogatstva naroda”.

Odbacuje sve zastitne carine i ogranicenja,dokazuje

potrebu potpunog napustanja drzavnog intervencionizma,zalaze se za slobodnu konkurenciju i
teorijski utemeljuje ekonomski liberalizam.

David Rikardo

ima najvisi domet klasicne ekonomske misli.Njegovo glavno delo je

“Principi

politicke ekonomije i oporezivanja”.

On zivi u uslovima kada su principi ekonomskog liberalizma

postali stvarnost.

Skola klasicne ekonomije oznacila je veliki iskorak u razvoju politicke ekonomije,prvenstveno u
razvoju i primeni naucnog metoda apstrakcije,sto je omogucilo da se privreda sagleda
celovito.Utemeljila je teoriju radne vrednosti,utvrdila da proizvodni rad predstavlja pravi izvor
drustvenog bogatstva,i zasnovala teoriju slobodne konkurencije.

NEOKLASICNA EKONOMIJA

A) KEMBRIDZSKA MARSALIJANSKA SKOLA

Alfred Marsal

se smatra osnivacem neoklasicne skole ekonomske misli i najznacajnijim

predstavnikom mikroekonomije.On je povezao teoriju subjektivne vrednosti sa klasicnom
teorijom objektivne vrednosti. Napravio je sintezu faktora koji zajednicki odredjuju vrednost
robe,i na strani traznje i na strani ponude.Istrazujuci koji od dva faktora- korisnosti/traznje ili
troskova/ponude- imaju veci uticaj na formiranje cena,on je to vezao za treci faktor- vreme.

B) TEORIJA NESAVRSENE KONKURENCIJE

Ova teorija ukazuje na fenomene savrsenog kapitalizma,u cijoj trzisnoj strukturi dominiraju
monopoli,gde trzisnu cenu proizvoda ne odredjuju spontane trzisne snage,vec jedan ili samo
nekoliko prodavaca.Ukazuje i na poremecaje u raspolaganju resursima koji nastaju kao izraz
delovanja monopolisticke konkurencije.

C) TEORIJA EKONOMIJE BLAGOSTANJA

To je izraz normativnog aspekta ekonomije.Osnovna ideja ove teorije je da se obezbede uslovi
drustvene racionalnosti ljudskih aktivnosti,pri cemu se kao kriterijum uzima maksimiranje
drustvenog dohotka.Savremeno drustvo treba da tezi modelu “drzave blagostanja”,u kojoj ce se
sputavati procesi ekonomske i socijalne podele i podstaci stvaranje drustvene harmonije.

KEJNZIJANIZAM-

(EKONOMIKA TRAZNJE)

Kejns je osporio Sejov “zakon trzista”.Uocava se negativna uloga prekomerne stednje,i otkriva
nevoljna nezaposlenost i neracionalno koriscenje kapaciteta kao posledica nedovoljne efektivne
traznje.

Neokenzijanci

,sledbenici Kejnsa,nastavljaju tradiciju i prihvataju najbitnije Kejnsove stavove

zastupajuci stanoviste da se savremena drzava mora brinuti ne samo o resavanju problema
nezaposlenosti,nego i o obuzdavanju inflacije,a narocito stagflacije.

MONETARIZAM/CIKASKA SKOLA EKONOMIJE-

(EKONOMIKA PONUDE)

Ovaj pravac se suprotstavlja ekonomskom intervencionizmu drzave i zahteva da se ekonomska
politika pridrzava cvrstih pravila dugorocnog rasta novcane mase u skladu sa potrebama
privrede.Zalaze se za podsticaje na strani ponude oslobadjanjem proizvodjaca od viskih poreza
i drugih dazbina.

Fridman

negira argumente o neophodnosti drzavnog intervencionizma u cilju postizanja pune

zaposlenosti i zeljene stope privrednog rasta.

SKOLA RACIONALNIH OCEKIVANJA

Ona se bavi istrazivanjima nacina na koji privredni subjekti prilagodjavaju svoje ponasanje
buducim privrednim prilikama,pre svega ocekivanom kretanju cena robe,najamnina radnika i
profita preduzeca.

Znacajan doprinos je dala istrazivanju uslovljenosti problema nezaposlenosti i monetarnih
poremecaja.U osnovi su dve glavne pretpostavka.Prva je da privredni subjekti stvaraju
ocekivanja na osnovu svih pristupacnih informacija,a druga je da su sva trzista u ravnotezi,tj.da
su cene savrseno fleksibilne.

VELIKA EKONOMSKA SINTEZA

Savremena ekonomska nauka se razvijala u dva pravca.Jedan predstavljaju sledbenici Adama
Smita koji se zalazu za slobodno trziste uz minimalnu ulogu drzave u privredi-

neoklasicna

ekonomska nauka

.Drugi pravac cine

neokejnsijanci

,koji nastavljaju tradiciju Kejnsa i

njegovog ucenja o ulozi drzave u privredi.

Polovinom 20.veka nastaje tzv.

velika ekonomska sinteza

,ciji su glavni predstavnici

Semjuelson

Robinson,Sumpeter,Hansen,Solou,Galbrajt

Pol Semjuelson

smisao ekonomije vidi u pokusaju da odgovori na tri pitanja:sta,kako i za koga

proizvoditi.U razmatranje uvodi uvodi organizaciju proizvodnje i razmene,raspodelu nacionalnog
dohotka,ekonomske funkcije drzave,kao i medjunarodne ekonomske odnose. Doslo je do veceg
poverenja u rezultate ekonomske teorije,medjutim kasnije je sve ukazivalo na to da nedostatak
razumnjivih objasnjenja aktulenih problema i pokazatelja ekonomsku teoriju stavlja pred ozbiljni
izazov i preispitivanje.

DVA SUBSISTEMA

1.MIKROEKONOMIJA

-bavi se ponasanjem pojedinih ekonomskih subjekata i pojavama koje

odredjuju njihovo ponasanje.Vezuje se za marginalisticki pravac ekonomske misli.Osinvacem
se smatra A.Smit.On je smatrao da sve sto je vazno za pojedinacnog privrengog subjekta mora
biti prihvatljivo i dobro za celu drustvenu zajednicu(Smitov paradoks).Stavovi kojima se bavi
mikroekonomnija vezani za ponasanje privrednih subjekata,dali su podsticaj za sve pravce
ekonomskih nauka,posebno za neklasicnu ekonomsku teoriju koja je dala najznacajniji doprinos
razvoju mikroekonomije kao kao nauke.

Tradicionalna

mikroekonomija usmerena je na analizu delimicne ravnoteze,dok

moderna

mikroekonomija koristi aksiomatski pristup i znatno veci naglasak stavlja na analizu opste
ravnoteze.

Normativna

grana mikroekonomije poznata je kao ekonomija blagostanja.

2.MAKROEKONOMIJA-

je ekonomsko-teorijska disciplina koja se bavi istrazivanjem

makroekonomskih   aspekata   drustvene   reprodukcije.Ona   proucava   institucionalne   osnove
funkcionisanja   privrede   kao   celine,privredno-sistemske   i   ekonomsko-politicke   osnove
upravljanja privredom.Mikroekonomija treba da objasni zasto su neke nacionalne ekonomije
prospektivne,a neke stagniraju.Perspektive i uslovi razvoja privrede kao sustinskog predmeta
makroekonomije,sagledavaju se koriscenjem vise makroekonomskih pokazatelja i parametara
ukupne privredne  aktivnosti.  Makroekonomija sagledava uzajamne odnose i  medjuzavisnost
odredjenih pojava kojima se sagledava funkcionisanje privrede u celini.

OGRANICENOST EKONOMSKIH RESURSA

Proizvodnja bilo kog materijalnog dobra zahteva odredjene ekonomske resurse,a to su:

predmeti rada, ljudski rad i sredstva za rad.

Rad kao faktor proizvodnje oznacava se kao kategorija-radna snaga. Predmeti rada svode se
na prirodne izvore sirovina i energije i poluprlizvode, a sredstva za rad mogu se naci i pod
imenom kapitalna ili investiciona dobra. Predmeti rada i sredstva za rad se jednim imenom
nazivaju

sredstvima za proizvodnju.

RAD KAO EKONOMSKI RESURS

Ekonomski

posmatrano

rad

je svrsishodna, racionalna aktivnost ljudi usmerena ka stvaranju

materijalnog dobra. Obim proizvodnje ogranicen je kolicinom ulozenog rada i kavalifikacionom
strukturom radnika.Strukturu ukupnog fonda rada cini

zivi

(tekuci) rad i

minuli

(prosli) rad.Zivi rad

cini neposredno trosenje umne i fizicke energije radnika u procesu proizvodnje materijalnih
dobara.Minuli rad cini onaj rad koji je utrosen u ranijim procesima. Stepen trosenja umne i
fizicke energije radnika u jedinici radnog vremena naziva se

intenzivnost rada