1.EKONOMIJA KAO NAUKA
Ekonomija jeste nauka o ponasanju ljudi u onim slucajevima u kojima su
zadovoljeni sledeci uslovi:
1) ogranicenost resursa kojim se zadovoljavaju ljudske potrebe
– Postoje izuzeci kao
sto su npr voda i vazduh, koji nisu ograniceni, ali vecina resursa je ograniceno, pa i
kljucni resurs, odnosno radna snaga i vreme kojim raspolazemo
2) neogranicenost ljudskih potreba, tako da se ljudi suocavaju sa izborom
–
Suocavaju se sa izborom iz najmanje dva razloga. Prvi razlog jeste sama ogranicenost
resursa, ne mogu se zadovoljiti sve ljudske potrebe pa se mora napraviti izbor izmedju
potrebe, rangirace se po hitnosti zadovoljenja. Drugi razlog jeste to sto resursi mogu
alternativno zadovoljavati razlicite ljudske potrebe.
3) racionalno ponasanje ljudi tako da se moze svesti na maksimizaciju i
minimizaciju vrednosti
– Najpoznatije ovakvo ponasanje jeste ponasanje kojim ljudi
maksimizuju korisnost koju uzivaju tj sopstveno blagostanje.Ukoliko se ljudi ne ponasaju
racionalno, onda je to predmet neke druge nauke, a ne ekonomske.
Primer kako ekonomska nauka istrazuje racionalni izbor ljudi jeste analiza kriminala.
Polazi od toga da svaki pojedinac moze alternativno da upotrebi resurse kojim raspolaze.
Shodno tome na njemu je izbor. On svoje resurse moze uloziti u delatnosti koje su u
skladu sa zakonom ili u one koje to nisu.
Metodologija ekonomske nauke
Ekonomska nauka je deduktivna. Polazi od odredjenih
polaznih premisa
odnosno
tvrdnji koje se prihvataju bez potrebe da se dokazuju. Na osnovu njih donose se teorijske
tvrdnje. Neophodno u ovom postupku jeste
unosenje dodatnih radnih pretpostavki
koje sluze da olaksaju razumevanje sveta koji nas okruzuje.
Cesto se ekonomskom analizom dolazi do nalaza koji se prikazuju kao
modeli
-u njima su
otklonjeni svi elementi nebitni za odredjeno ljudsko ponasanje. Mogu biti algebarski,
graficki i verbalni.
Postavlja se pitanje da li su ti nalazi relevantni, jer se tvrdi da pretpostavke nisu
realisticne tj da odstupaju od stvarnosti pa samim tim ni nalazi.
Zato se nalazi trebaju
testirati
. Nauke se medjusobno razlikuju po metodima koje koriste
za empirijsko testiranje, uglavnom prirodne nauke koriste eksperiment, ali posto je
eksperimentalna ekonomija tek u zacetku, ekonomija se koristi realnim zivotom.Ukoliko
empirijsko testiranje pokaze da nalazi nisu u skladu sa stvarnoscu otvaraju se dve opcije.
Prva je da se testirana teorija odbaci ukoliko postoji alternativna koja bolje objasnjava
stvarnost. Druga je da se testirana teorija reformulise. A ukoliko se teorije epirijski
potvrde tu opet nije kraj verifikaciji. Ona se nastavlja novim postupicima, jer je sustina
naucne metodologije da nikada nijedna teorija nije zasvagda dokazana.
Ekonomska nauka i ekonomska politika
-Svi nalazi ekonomske nauke su
pozitivni tj vrednosno neutralni iskazi.
Tipican
takav iskaz je npr: Ukoliko dodje do pada cena neke robe, povecace se kolicina trazenja
1
te robe. Dakle, ovi iskazi ne govore da li je to pozeljno ili ne, vec samo pruzaju
informacije na koji nacin se odredjena stanja mogu dostici.
-Nasuprot ovim iskazima postoje
vrednosni ili normativni iskazi
koji sadrze
tvrdnju sta je pozeljno a sta ne. Npr.’’Vlada treba da poveca iznos minimalne plate’’
Ovakvi iskazi ne spadaju u ekonomsku nauku vec u ekonomsku politiku.
2.OSNOVNI EKONOMSKI POJMOVI
Ekonomija
je pojam koji ima dva znacenja: U prvom znacenju oznacava nauku o kojoj
je bilo reci u prethodnom pitanju, u drugom smislu predstavlja sinonim za privredu.
Privredni subjekti
su oni subjekti koji donose ekonomske odluke. Postoji nekoliko
grupa privrednih subjekata, to mogu biti najcesce fizicka lica, a mogu biti i razlicita
pravna lica koja se pojavljuju kao proizvodjaci. To moze biti i drzava koja se javlja i na
strani proizvodnje i potrosnje. Pored toga ona regulise i pravila igre ekonomskog zivota.
Trziste
se moze definisati na vise nacina. Ono predstavlja skup prodavaca i kupaca
odredjenog proizvoda, a takodje moze predstavljati uredjen prostor unutar kog se obavlja
razmena
Resursi
predstavljaju sredstva kojima se mogu zadovoljiti odredjene ljudske potrebe.
Njihova upotreba omogucava stvaranje vrednosti sto ih razlikuje od sirovina koje koje
prenose svoju vrednost.
Kapital
je vrednost koja stvara prinose i moze se uvecati .Najcesci je oblik fizickog i
finansijskog kapitala. Fizicki predstavlja osnovna sredstva, tj stalnu imovinu kojom se
obavlja proizvodnja (zgrade, opreme, masine).Novcani ili finansijski se plasira u razlicite
vrste fizickog kapitala.
Radna snaga
je proizvodni faktor koji obuhvata sve ljudske sposobnosti kako prirodne
obdarenosti (inteligencija, talenat) tako i one koje su posledica obrazovanja. Ona nije
zadat proizvodni faktor vec se investiranjem moze uvecati.
Preduzetnistvo
jeste posebni proizvodni faktor koji nije obuhvacen radnom
snagom.Preduzetnici zapravo spadaju u posebnu vrstu radne snage koja se od ostale
radne snage razlikuje jer se krece putevma koje do tad niko nije presao, takodje postoji i
sposobnost da se podnosi rizik.
Zemljiste
jeste tradicionalni proizvodni faktor koji se vezuje pre svega za poljoprivredu.
Nekada se smatralo da jedino zemljiste moze da stvori vrednost, a danas delatnosti
vezane za zemljiste cine jako mali deo proizvodnje.
2
3. Kako raspodeliti proizvodna dobra i usluge?
Raspodela proizvoda se vrsi na trzistu robe i to razmenom. Vazi osnovno nacelo
das to je veci neciji dohodak veci je i iznos robe koju moze da prisvoji pa se postavlja
pitanje na koji nacin se raspodeljuje dohodak.
Osnovu za raspodelu dohodka cine faktorski prihodi. Svaki pojedinac raspolaze
odredjenim faktorima i za njih naplacuje naknadu, tj faktoske prihode. Za angazovanje
radne snage placa mu se nadnica, za angazovanje necijeg zemljista placa se renta itd.
Svim pitanjima koji se ticu raspodele dohotka bavi se
teorija raspodele
.
4.Koliko je drustvo efikasno u proizvodnji i potrosnji?
Ovim pitanjem bavi se
ekonomika blagostanja
. I njeno osnovno pitanje jeste
kako definisati kriterijum ekonomske efikasnosti. Jedan od prihvacenih kriterijuma jeste
da povecanje efikasnosti u proizvodnji podrazumeva da se reorganizacijom proizvodnje
uveca proivodnja jednog proizvoda za maker jednu jedinicu, a da se pritom ne smanji
nijedna jedinica proizvodnje nekog drugog proizvoda. Ovaj kriterijum nosi naziv po
Vilfredu Paretu tj. poboljsanje u smislu Pareta.
Ukoliko ne moze da se postigne poboljsanje, alokacija resursa je optimalna u smislu
Pareta, tj postignuta je maksimalna ekonomska efikasnost.
5.Da li se menja kapacitet drustva za proizvodnju dobara i usluga?
Ukoliko drustvo dostigne optimalnost u smislu Pareta ne znaci da je za sva
vremena dostignut maksimalni iznos blagostanja. Pre sto godina kapicitet drustva u
mnogim zemljama je bio mnogo nizi nego sada. To je posledica rasta kapaciteta jednog
drustva. Zato je kljucno pitanje kako se dolazi do tog rasta kapaciteta? Zbog cega u
nekim zemljama kapacitet brzo raste, a u nekim sporije? Odgovore na ovim pitanjima
daje
teorija privrednog rasta
. One sve vise razmatra institucionalni aspect privrednog
rasta, odnosno koje su to institucije koje pospesuju privredni rast, a koje ga usporavaju.
Zato su u jednoj zemlji nastale jedne, a u drugoj sasvim druge institucije.
4.KORISNOST I PREFERENCIJE POTROSACA
Ljudske potrebe su neogranicene i one predstavljaju motiv za potrosnju.
Proces zadovoljenja ljudskih potreba naziva se
potrosnja.
Korisnost
jeste subjektivna kategorija kojom potrosaci ocenjuju stepen zadovoljenja
svojih potreba.
Nivo potrosnje zavisi od nivoa korisnosti
– tj promena nivoa potrosnje dovodi do
promena nivoa korisnosti, i pritom se izdvajaju dve velicine:
1-ukupna korisnost
, do koje dolazi sa potrosnjom
2-granicna korisnost
, prirast ukupne korisnosti, ostvarene konzumiranjem dodatne
jedinice proizvoda.
Povecanje potrosnje dovodi do opadanja granicne korisnosti, sto se naziva
zakon
opadanja granicne korisnosti.
Delovanje ovog zakona ce granicnu korisnost dovesti do
0. Upravo za taj nivo ce se odluciti potrosac jer on dovodi do maksimizacije ukupne
korisnosti.
4
Pri potrosnji potrosac odlucuje izmedju velikog broja proizvoda, a njegov odnos
prema korisnosti potrosnje al ii prema razlicitim proizvodima jesu
preferencije
. Njihov
karakter:
1. Potrosaci su uvek sposobni da iskazu svoje preferencije
– tako sto npr lice radije
bira jednu korpu dobara u odnosu na drugu. Mada, postoji slucaj i kada mu je svejedno.
2. Preferencije su tranzitivne
– Ako radije bira korpu A a ne B, a radije B a ne C,
samim tim bira A umesto C.
3. Vise je
bolje
– Potrosac radije bira korpu koja sadrzi vise dobara.
5.KRIVA INDIFERENCIJE
Kriva indiferencije
predstavlja skup svih kombinacija potrosnje dva dobra koje
potrosacu pruzaju jednaku korist.
Njene karakteristike
1- Kriva indiferencije
ima negativan nagib
, sto znaci da sa smanjenjem potrosnje jednog
dobra mora da poraste potrosnja drugog kako bi nivo korisnosti ostao isti.
2- Krive indiferencije su
konveksne (ispupcene
) ka koordinatnom pocetku, sto je
posledica opadanja granicne korisnosti. Sto je veca potrosnja jednog dobra, to je manja
korisnost dodatne jedinice tog dobra.
3- Krive indiferencije
ne mogu da se seku
, jer svaka opisuje poseban nivo korisnosti.
4-
Oblik i polozaj krivih indiferencija se
razlikuje jer razliciti potrosaci imaju razlicite
preferencije.
6.LINIJA BUDZETSKOG OGRANICENJA
Budzetsko ogranicenje
jeste cinjenica da potrosac ne moze potrositi vise od
dohotka kojim raspolaze.
Da bi se opisalo budzetsko ogranicenje neophodno je obezbediti informacije o cenama
dobara za koje se odluci.
Linija budzetskog ogranicenja
jeste skup tacaka koje opisuju kombinacije
kolicine dva proizvoda koja se mogu kupiti potpunim iskoriscavanjem raspolozivog
dohotka.
Karakteristike:
1-Presek te linije sa osama predstavlja maksimalnu kolicinu potrosnje jednog dobra
2- Ishodi na liniji budzetskog ogranicenja su dostupne kombinacije potrosnje, dok su
iznad nedostupne.
3- Nagib linije budzetskog ogranicenja zavisi od relativnih cena.
1) Pri
promeni raspolozivog dohotka
linija se pomera na gore ili na dole, ali nagib
ostaje isti, jer se on menja samo cenom.
2) Ukoliko dodje do
promene cene
proizvoda, doci ce i do promene nagiba. Ukoliko se
npr menja cena samo jednog proizvoda, linija budzetskog ogranicenja pomerace se
5
tom slucaju postoji
maksimalna razlika
izmedju vredosti unistenog dobra i ukupne
nacinjene stete.
2) Druga situacija postoji kada je granicna stopa supstitucije jednaka jedinici – dva dobra
imedju kojis se potrosac odlucuje su savrseni supstituti. Tada steta od umanjenja
potrosnje jednog dobra dovodi do prilagodjavanja potrosaca, tako sto se uvecava
potrosnja drugog dobra. Shodno tome, unistavanje odredjene kolicine jednog dobra
dovodi do
stete koja je jednaka iskljucivo vrednosti unistenog dobra
, pa
ne postoji
razlika
izmedju vrednosti unistenog dobra i ukupne nacinjene stete.
9. KORISTI OD RAZMENE, NOVAC I RAZMENA
Razmena spontano dovodi do
uvecanja korisnosti
, tj do opimalnosti u smislu Pareta.
Za prikaz razmene dva pojedinca koristi se
Edzvortov dijagram
. Posmatraju se dva
dobra X i Y.
Pretpostavlja se da potrosnja jednog proizvoda od strane jednog potrosaca dovodi do
umanjenja potrosnje tog istog dobra od strane drugog potrosaca.
Efikasno resenje opisuju
krive indiferencije koje se dodiruju, a ne seku
. Takvo resenje
je optimalno u smislu Pareta.
-
Analiza korisnosti od razmene
pocinje pretpostavkom o pocetnoj potrosnji dva
potrosaca, koja ce biti obelezena sa A. Ta tacka nalazi se na Jevremovoj krivoj
indiferencije sto znaci da je on indiferentan izmedju potrosnje opisane tackom A i tackom
C.
-Ukoliko Jevremova potrosnja postane C, uvecava se blagostanje drugog potrosaca,
Koste.
-To pomeranje iz A u C podrazumeva razmenu. Do pomeranja dolazi tako sto Jevrem i
Kosta razmenjuju dobra koja poseduju. Jevrem umanjuje potrosnju jednog dobra, i deo
tog dobra prepusta Kosti, a Kosta mu za uzvrat daje drugo dobro.
Ukoliko postoje dva dobra njihova razmena obavlja se
trampom
, ali u stvarnosti postoji
mnogo mnogo proizvoda koji se trebaju razmenjivati. Ukoliko se svi oni razmenjuju
trampom to ce stvarati ogromne troskove. Zato se postavlja pitanje kako prevazici
troskove razmene putem trampe?
To nam omogucava
novac
, jer on predstavlja
sredstvo razmene
. Preko njega se
proizvodi ramenjuju indirektno, a ne direktno kao trampom. Prodavac za novac prodaje
odredjeno dobro i ostvaruje prihod, kupac novcem kupuje odredjeno dobro i ostvaruje
korisnost.
Novac je takodje i
mera vrednosti
, pa tako na primer svaki proizvod ima svoju cenu.
Novac je i
sredstvo za cuvanje vrednosti
- vrsta imovine koja moze da se upotrebi za
prenos kupovne moci iz sadasnjosti u buducnost, sto se cini putem stednje.
7
