Pitanja za I kolokvijum iz osnova ekonomije
1. Koji su temeljni ekonomski problemi?
Temeljni ekonomski problemi su šta, kako i za koga proizvoditi. Ti problemi su prisutni u
svakom društvu, nezavisno od njegovog političkog, ekonomskog i intelektualnog razvoja.
Njihovo rešavanje po Polu Samjuelsonu istovremeno predstavlja srž same ekonomske
nauke. U različitim društvima ti problemi se rešavaju na različite načine. Prinicipi na
osnovu kojih se rešavaju ključni ekonomski problemi u različitim društvenim sistemima
su instinkt, tradicija, komanda i tržište.
2. Čime se bavi makroekonomija?
Makroekonomija je jedan od dva osnovna dela ekonomije, koja se bavi izučavanjem
ponašanja privrede kao celine. Njena preokupacija je istraživanje načina na koji deluje
ljudsko ponašanje na ishode funkcionisanja visoko agregiranih tržišta kao što su tržište
rada, tržište kapitala ili tržište potrošnih dobara. Makroekonomija proučava
funkionisanje i razvoj privrede kao celine.
3. Čime se bavi mikroekonomija?
Mikroekonomija je jedan od dva osnovna dela ekonomije i ona proučava ekonomske
aktivnosti domaćinstava I preduzeća u korišćenju resursa I upotrebi dohodaka. Njen
predmet izučavanja je raspodela faktora proizvodnje I proces stvaranja i korišćenja
profita individualnih privredih subjekata u sistemu tržićne ekonomije. Mikroekonomija
izučava ponašanje potrošača i preduzeća, kao osnovnih privrednih subjekata.
4. Koji su glavni predstavnici klasične ekonomije?
Glavni predstavnici klasične škole su Adam Smit i David Rikardo.
5. Gde se primenjuje koncept marginalista, u kojim teorijama se primenjuje?
Koncepcije marginalista široko su primenjene u savremenim teorijama tražnje, tržišne
ravnoteže, cena dobara, optimizacije tržišnog ponašanja proizvođača i potrošača.
6. Koja najznačajnija tržišta izdvaja klasična škola?
Kao tri najzačajnija tržišta ova škola izdvaja tržište robe, tržište rada i tržište kapitala. Na
svakom od tih tržišta ključni instrument uspostavljanja ravnoteže je nivo cena, realna
zarada i kamatna stopa.
7. Od kog stava polaze pripadnici kejnsijanske škole?
Pripadnici kejnsijanske škole polaze od stava po kome privreda nije uvek u ravnoteži,
zbog čega država mora imati aktivnu ulogu u procesu uspostavljanja ravnoteže.
8. Šta izučava pozitivna ekonomija?
Pozitivna ekonomija izučava stanje ekonomije, tj. izučava ono što je (what is). Pozitivna
ekonomija je ekonomska nauka koja se bavi proučavanjem realnih ekonomskih odnosa
analiziranjem činjenica i podataka o pojavama i stvarima kakve one jesu, a ne kakve one
treba da budu.
9. Šta izučava normativna ekonomija?
Normativna ekonomija izučava ono što treba da bude, tj. ono što se želi (what ought to
be). Normativna ekonomija izučava vrednosne sudove o stanju privrede koji ujedno
predstavljaju ciljeve koji se žele postići.
10. Koje su najznačajnije ekonomske institucije?
Najzačajnije ekonomske institucije su svojina i tržište.
11. Kako definišemo tržište?
Tržište je mehanizam za povezivanje proizvodnje I potrošnje u ekonomskom sistemu koji
se bazira na decentralizovanom sistemu donošenja odluka.
12. Koje su najvažnije funkcije tržišta?
Tradicionalna ekonomska nauka kao najvažnije funkcije tržišta navodi regulativnu
funkciju, koordinirajuću funkciju, alokativnu I informativnu funkciju, distributivnu
funkciju.
13. Šta predstavlja makroekonomska politika?
Makroekonomska politika predstavlja skup aktivnosti države usmerenih na realizaciju
najvažnijih privrednih ciljeva. Odgovarajućim instrumentima I merama
makroekonomske politike, država nastoji da aktivnosti privrednih učesnika usmeri u
željenom smeru, čime se realizuju kratkoročni i dugoročni društvenoekonomski ciljevi.
14. Koji su osnovni atributi makroekonomske politike?
Osnovni atributi makroekonomske politike su nosioci, ciljevi, instrumenti, mere.
15. 5 faktora koji determinišu fenomen efikasnosti makroekonomske politike
5 faktora koji determinišu fenomen efikasnosti makroekonomske politike su: 1. realnost
ciljeva, 2. usklađenost ciljeva i instrumenata,3. koordiniranost samih instrumenata,
odnosno usaglašenost mera makroekonomske politike, 4. selekcija najefikasnijih mera
makroekonomske politike i 5. pravovremenost u preduzimanju mera i izboru
instrumenata.
16. Koje su to najpoznatiji i najčešće korišćeni agregatni vrednosni pokazatelji?
Najpoznatiji i najčešće korišćeni agregatni vrednosni pokazatelji po metodologiji
društvenih računa Ujedinjenih Nacija (SNA) su bruto domaći proizvod (gross domestic
product - GDP), bruto nacionalni proizvod (gross national product - GNP), neto domaći
proizvod (net domestic product - NDP), neto nacionalni proizvod (net national product -
NNP) i nacionalni dohodak (National Income - NI).
17. Šta je to bruto domaći proizvod?
Bruto domaći proizvod (GDP) izračunava se tako što se saberu sve tržišne vrednosti
finalnih roba i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom vremenskom intervalu,
po pravilu dužine od jedne godine. Bruto domaći proizvod izražava tržišnu vrednost
proizvedenih dobara u vremenskom intervalu trajanja godine dana.
18. Na kojih 5 komponenti se deli nacionalni dohodak?
Nacionalni dohodak se deli na 1. zarade, odnosno najamnine i premije koje dobijaju
zaposleni, 2. dohoci po osnovu vlasništva: dohoci nekorporativnih preduzeća, kao što su
mala porodična preduzeća, male trgovinske radnje, 3. rente: profit koji dobijaju vlasnici
nepokretnosti, 4. profit korporacija: profit koji ostaje za raspodelu nakon plaćanja
zarada zaposlenim i kamata kreditorima, 5. neto kamata: vrednost kamata koje plaćaju
preduzeća date zemlje umanjena za sumu dobijene kamate korigovana za vrednost
kamatnih plaćanja agenata drugih zemalja.
19. Modeli makroekonomske ravnoteže
