OSNOVI GRAFIČKE PROIZVODNJE

1. CILJ I PRINCIPI SAVREMENE GRAFIČKE PROIZVODNJE

Zahtevi

za izradu grafičkog proizvoda:

Vernost reprodukcije

Standardizacija proizvodnje

Atraktivnost i upotrebna vrednost proizvoda

Cena grafičkog proizvoda

Kratki rokovi izrade

Stabilnost tiraža

Visok stepen automatizacije

Digitalni radni proces.

2. OSNOVNE FAZE IZRADE GRAFIČKOG PROIZVODA

Osnovne faze proizvodnog procesa:

1) priprema za štampu,
2) štampa,
3) grafička dorada.

Sama proizvodnja krece od prijema digitalnog zapisa koji definiše izgled grafičkog proizvoda.

Priprema za štampu

– vrši se montaža tabaka i izrada potrebnih štamparskih formi. Izrada i kontrola

kvaliteta štamparskih formi zavisi od tehnike kojoj se namenjuje.

Štampa

- naručuje se potrebna količina i vrsta materijala za štampu i po prijemu štamparskih formi,

pristupa se pripremi štamparske mašine za izradu tiraža. Na početku radnog dana vrši se kontrola
sklopova i sistema . Priprema mašine podrazumeva sledeće:

pripremanje uredjaja za ulaganje

podešavanje štamparskih jedinica

podešavanje uredjaja za vodjenje materijala kroz mašinu

priprema uredjaja za izlaganje

izrada probnih otisaka

početak izrade tiraža.

Grafička dorada

– vrši se prijem odštampanog materijala i priprema onih mašina i uredjaja koje će se

koristiti za formiranje konačnog oblika grafičkog proizvoda.

Osnovna podela grafičkih mašina:

1) konvencionalne tehnologije – pritisak je taj koji omogućava ostvarivanje otiska,
2) bezkontaktne tehnologije (NIP) – umesto pritiska, primenjuju se druge veličine kao što je

naelektrisanje, namagnetisanje, toplota i sl.

3. PRIPREMA ZA ŠTAMPU

Priprema za štampu se može definisati kao skup procesa i operacija koje imaju za cilj prilagođavanje
dizajnerskog resenja buduceg proizvoda tehnologiji štampe, vrsti i formatu podloge za štampu i sl.
Kod klasičnih tehnika (visoka, duboka, ravna i sito štampa) pod pripremom se podrazumeva izrada
štamparske forme (tj. Površine koja će ostvariti otisak). Oblik i vrsta štamparske forme zavisi od
tehnike u kojoj se štampa.
Danas se

izrada štamparske forme ostvaruje pomoću dve tehnologije:

1) analogne – zasnovane na fotomehaničkim procesima (konvencionalna, klasična priprema),

predstavlja sve tehnološke procese i operacije u kojima se više zasebnih filmova koji nose lik,
kombinuje u cilju dobijanja konačnog izgleda strane ili proizvoda putem klasičnih, mehaničkih
ili ručnih procesa za montažu.
Analogna priprema za štampu je podeljena u tri oblasti:

izrada sloga,

reprodukcija slika i grafike

montaža i izrada štamparskih formi.

2) digitalne – zasnovane na fotoelektronskim procesima (elektronska priprema),

tekst i slika sa originala se digitalizuju ili preuzimaju sa nekog uredjajaj u kome se već nalazi u
digitalnom zapisu, zatim se digitalni zapis sa likom dalje elektronski obradjuju.

Raster image procesor

–

predstavlja proces ili uređaj u digitalnoj pripremi za štampu u kome se

gotova slika – kompenzacija strane obrađuje tačku po tačku tj. Piksel po piksel i prelazi u rasterski
oblik. Istovremeno se vrši separacija boja tako da se dobijaju četri fajla u četri osnovne boje kojima se
najčešće vrši kolorna štampa (CMYK – Cyan, Magenta, Yellow i Korekturna). Korekturna crna boja
omogućava štampanje prave crne boje, u slučajevima kada ona crna boja koja se dobija
preklapanjem tri osnovne štamparske boje – CMY nije zadovoljavajuća.

3.1.

Izrada štamparske forme za VISOKU ŠTAMPU

Štamparska forma za visoku štampu je kruta metalna ploča, dok za njenu podvrstu

flekso štampu

štamparska forma je meka i savitljiva, izradjena od fotopolimera ili gume,  koje mogu biti naneti na
tanak metalni sloj (nosač). Kod visoke štampe i flekso štampe, štampajući elementi su izdignuti iznad
neštampajućih i boja se sa njih direktno prenosi na podlogu, stoga savitljivost omogućava dobro
prijanjanje štamparske forme na podlogu, pa nije potrebna velika sila za prenošenje boje.
Tvrdoća i debljina štamparske forme za flekso štampu moraju biti usklađeni sa podlogom na kojoj se
štampa i potrebnim rasterom koji treba da se postigne u štampi. Materijal za flekso štampu bira se u
skladu   sa   štamparskom   bojom,   a   štamparska   boja   mora   biti   izabrana   tako   da   ne   dodje   do
nabreknuca, razaranja i sl.

Fotopolimerna štamparska forma za flekso štampu se priprema

tako što se specijalni fotoosetljivi

materijal   na   bazi   fotopolimera   izlaže   UV   svetlosi,   što   inicira   polimerizaciju   (umrežavanje
fotopolimera) i  stvaranje izdignutih (štampajućih) površina. Neosvetljene (neštampajuće) površine se
rastvaraju i uklanjaju. Za izradu forme za flekso štampu se koristi danas tehnika COMPUTER TO PLATE
(CtP), kod koje se forma izradjuje ili samo hemijskim putem ili čisto mehanički.

Čitački deo ulaznu informaciju obradi tačku po tačku i prevede u strujni impuls odedjene jačine, koji
se dalje prenosi na računarski, a zatim na gravirni deo. Gravirni deo daje krajnji proizvod
helioklišografa – pripremljenu štamparsku formu ugraviranu u bakarni cilindar. Strujni impuls, poslat
iz čitačkog dela i rastriran u računarskom delu, pokreće gravirni deo (dijamantsku iglu čiji je vrg u
obliku piramide). U zavisnosti od sturjnog impulsa, dolazi do plićeg ili dubljeg ulaženja igle u bakarni
sloj, čime se stvaraju jamice različitih dubina i različitih površina.

3.3.Izrada štamparske forme za RAVNU OFSET ŠTAMPU

Ofset   štampa   predstavlja   indirektan   (posredan)   oblik   štampe,   to   znači   da   se   boja   naneta   na
štamparsku formu prvo prenosi na jednu gumenu pokrivku (postavljenu na tzv.ofset cilindar), pa tek
onda sa gume na podlogu za štampanje.
Kod ove štampe razlika izmedju štampajućih i neštampajućih elemenata se postiže fizičko-hemijskim
karakteristikama. Naime, štamparska forma je tako obradjena da su štampajće površine prijemčljive
za boju, dok vodu odbijaju (liofilne, odnosno hidrofobne), dok neštampajuće površine primaju vodu
(hidrofilne), a posle vlaženjja odbijaju boju (liofobne su). Selektovanost kvasenja bojom je osnovni
princip na kome se zasniva prenošenje sa forme na podlogu u ovoj vrsti štampe.
Ploče koje se koriste kao štamparske forme su tanki metalni limovi (obično debljine 0,3mm) i lako se
postavljaju na cilindar forme.   Ploče su uglavnom monometalne, uglavnom aluminijum, jer ima i
tvrdocu i zilavost. Specijalnom obradom vrši se hrapavljenje površine aluminijuam. Na taj način
nastaju   kristali   aluminijumovoh   oksida.   Ovaj   oksid   aluminijuma   je   vrlo   hidrofilan   pa   predstavlja
idealnu   površinu   za   neštampajuće   delove   na   ofset   ploči.   Debljina   ove   nahrapavljene   strukture
aluminijuma je oko 100µm.
Svi postupci izrade štamparske forme za ravnu štampu svrstavaju se u dve osnovne grupe:

direktnim postupkom (digitalna tehnologija),

indirektnim postupkom (analogna tehnologija)

Digitalna tehnologija

– direktni postupak izrade štamparske forme za tehniku ofset štampe. Ova

tehnologija podrazumeva lasersko osvetljavanje forme dirigovano iz račinara. Osnovni princip
dobijanja forme digitalnim putem potpuno digitalizovani radni tok u pripremi. Apsolutna ditalnost
tokom primene tehnologije COMPUTER TO PLATE, neophodna je jer se u sistemu za osvetljavanje
osvetljava kompletna ploča, tačku po tačku.

Analogna tehnologija

- indirektni postupak izrade štamparske forme za tehniku ofset štampe. Danas

se   za   ofset   štampu   korisite   oslojene   fabričke   aluminijumske   ploče   kod   kojih   je   fotooseljivi   sloj
fotopolimer   na   bazi   diazo   jedinjena.   Prenos   lika   kod   ovih   ploča   zasniva   se   na   različitim   fizičko
hemijskim   karakterisitikama   površine   ovih   ploča   koja   nastaje   nakon   osvetljavanja   (ekspozicije)   i
razvijanja. U zavisnosti od karakteristika kopirnog sloja. Tj njegovog ponašanja pri osveljavanju i
razvijanju ploče, za dobijanje štampajućih i neštampajućih površina može se koristiti jedan od dva
osnovna postupka:



Negativski postupak

– ukolikoj je kopirni sloj na ofset plpči takve prirode da očvršćava pod

dejstvom svetlosti. Ove kopirne slojeve uglavnom predstavljaju fotopolimeri. Kod
negativskog postupka kopirni predložak za osvetljavanje ploče je negativ film kod koga su
buduće štampajuće površine prozračne pa samo kroz njih pri osveljavanju prolazi svetlost.
Ova svetlost prodire u kopirni sloj i izaziva reakciju polimerizacija(očvršćavanja) fotopolimera.
Na mestima dejstva svetlosti i očvršćavanja fotopolimera nastaju štampajuće (oleofilne)
površine.



Pozitivski postupak

– kod ovog postupka koriste se ploče kod kojih je kopirni sloj (obično na

bazi diazo jedinjenja) takve prirode da se pod dejstvom svetlosti razlaže, te na tim
površinama nastaju neštampajuće površine. Pri tome orginalni kopirni sloj ostaje očuvan
nakon osvetljavanja, a kopirni sloj se pod dejstvom svetlosti na neštampajućim površinama
razgradjuje i oslobadja neštampajuće površine koje su hidrofilne. Kod positivskog postupka
se kao kopirni predlozak za osvetljavanje koristi pozitivni film kod koga us buduće
štampajuce površine zacnjene, pa kroz njih ne prolazi svetlos. Sa druge strane, svetlost
prolazi kroz prozračne (neštampajuće) povšrine, izazivajući reakciju razlaganja kopirnog sloja.

3.4.

Izrada štamparske forme za SITO ŠTAMPU

Štamparska forma za sito štampu predstavlja posebno obradjenu tkaninu ili svilu, razapetu i
zategnutu na pravougoanom ili kružnom ramu. Gustina prepletaja svile može biti različite finoće. Ova
forma je izradjena u obliku šablona ili mrežice (sita). Forma u obliku sita izradjena je od niti koje su
medjusovno isprepletane (pamuk, svila – serigrafija).
Za izradu štamparske forme za tehniku sito štampe primenjuju se: manuelni (ručni) ili fotomehanički
postupci. I jedan i drugi mogu da budu direkni (sadržaj štamparske forme se izradjuje direktno na situ
koje je oslojeno kopirnim slojem) l indirektni (izradjuje se na specijalnom filmu, a kasnije se kopirni
slo sa filma prenosi na sito).
Priprema štamparske forme za sito štampu indirektnim postupkom sastoji se od tri faze:

1) nanošenje fotoosetljivog sloja (emulzije), nepropusne za boju
2) kopiranje dijapozitiva na fotoosetljivi sloj
3) razvijanje slike.

4. TEHNOLOGIJA ŠTAMPE

Osnovni pojmovi i definicije

Štampa

– predstavlja proces u kojem se nanošenjem boje na podlogu za štampanje prenose

informacije, verno originalu, na ponovljiv način sa ili bez štamparske forme.

Nosač informacija

– koje treba da se odštampaju može biti štamparska forma kod klasičnih

štamparskih tehnika ili digitalni zapis kod digitalne štampe.

Štamparska forma

– je alat kojim se boja nanosi na materijal za štampu. Izradjena da verno nosi

informacije, da moze da se koristi potreban broj puta, štamparska forma se sastoji od štampajućih i
neštampajućih elemenata.

Štampajuća površina

– je onaj deo štamparske forme koji prima ili propušta i prenosi boju na

podlogu za štampanje u toku štamparskog proces.

Štamparska boja

– specijalno obojena materija koja se nanosi na podloge za štampu u toku

štamparskog procesa.

Štamparska podloga

je material na kojem se štampa. Najčešće je to hartija ali može biti I neki drugi

material.

Štamparska mašina

– omogućava realizaciju štamparskog procesa koji se sastoji od osnovnih I

pomoćnih operacija. Osnovne operacije štamparskog procesa su:

Obojavanje štampajućih površina na štamparskoj formi

Prenošenje sloja boja sa štamparske forme na material za štampu

Učvršćivanje boje na material za štampu.

pripreme za štampu

pripreme štamparske mašine.

Kvalitet štamparskih formi se kontroliše na dva načina:

prisustvo svih grafičkih elemenata (tekst, crtež I slika) kontroliše se preko probnog otiska
(

proof

), koji se radi nakon obrade fajla u RIP-U,

da li su rasterske tačke na ploči u skladu sa postavljenim zahtevima (proverava se tako što se
na uradjenoj ploči najčešće mere tonske vrednosti raster na posebno izvedenim kontrolnim
poljima)

Tokom podešavanja štamparske mašine za izradu tiraza izvode se brojne radnje od kojih su sa
stanovišta kvaliteta otiska najznačajnije sledeće:

podešavanje pritiska u kontaktnoj zoni izmedju materijala za štampu I štamparske forme

podešavanje nanosa boje na štamparsku formu po zonama,

podešavanje položaja otiska na material za štampu za svaku boju – paser.

7. TRENDOVI U SAVREMENOJ ŠTAMPI

(SAMO PROČITATI U KNJIZI ako stignes – strana 35)

8. GRAFIČKE MAŠINA

Osnovna podela grafičkih mašina:

1) mašine u pripremi,
2) mašine u štampi,
3) mašine u grafičkoj doradi.

8.1.Mašine u pripremi

Danas je računarska tehnika osnovna oprema u odeljenjima pripreme za štampu, zajedno sa
mašinama koje automatski izradjuju štamparske forme na osnovu podataka koje dobijaju iz računara
(CtP – computer to plate).Uredjaj CtP po svojoj konstrukciji zavise od štamparske tehnike za koju se
izradjuje štamparska forma. U zavisnosti od toga koju svetlost koriste za osvetljavanje dominiraju tri
vrste: termalni, UV I konvencionalni. Razvijanje se izvodi sa ili bez hemikalije.

8.2. Štamparske mašine

Podela štamparskih mašina
Prema

vrsti štampe

mašine se dele na mašine za:

1) visoku štampu,
2) duboku štampu,
3) ravnu štampu
4) sito štampu
5) NIP mašine (za bezkontaktnu štampu).

U zavisnosti od

načina ulaganja

mašine se dele na:

1) tabačne mašine (koristi se material u tabacima),
2) rotacione mašine (koristi se material u rolni).