VISOKA ZDRAVSTVENO SANITARNA SKOLA “VISAN”
Zemun
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA OSNOVI HIGIJENE ISHRANE
Teški metali u hrani
Student:
Mentor:
Bojana Milova Radić
Prof.dr.Zdenka.B.Makuc
Broj indeksa: 13-IV / 2013
Zemun, (novembar) 2013.
TEŠKI METALI U HRANI
SADRŽAJ RADA:
1. Uvod......................................................................................................................2
2. Cilj rada................................................................................................................2
3. Metodologija rada................................................................................................3
4. Teški metali u hrani.............................................................................................3
4.1. Zagađivanje hrane teškim metalima.................................................14
4.2. Bolesti izazivaju teški metali...............................................................14
5. Zaključak............................................................................................................17
6. Literatura...........................................................................................................18
1
TEŠKI METALI U HRANI
3. Metodologija rada
Zadatak osnovnih metoda saznanja i mišljenja su da ukažu na značaj saznanja i ulogu
teških metala u hrani. Od opšte naučnih metoda u ovom radu biće primenjene deskriptivna,
komparativna metoda i statistička metoda.
Deskripcija će se koristiti kako bi se predstavili svi relevantni pojmovi i podaci vezani za
problematiku teških metala u hrani. Komparativna metoda će biti primenjena prilikom
komparacije ključnih elemenata teme teških metala u hrani kao celine, tako i na nivou pojedinih
specifičnih teških metala. Takođe komparacija će biti primenjena i prilikom analize koncepcije
razvoja posledica koje teški metali u hrani uzrokuju. Statistička metoda će biti primenjena
prilikom određivanja stepena uticaja i zastupljenosti teških metala u hrani.
Što se tiče primene metode prikupljanja podataka biće primenjene metode ispitivanja,
metode posmatranja i metode studije slučaja. Ovakvom primenom metoda za sakupljanje
podataka, doći će se do kvalitetne povezanosti i međuzavisnosti tematike koja se obrađuje u
radu.
4. Teški metali u hrani
Teški metali su dobili naziv zbog toga što imaju gustinu veću od 5 g/cm3. U hrani mogu
se naći najčešću u sastavu korišćenih kontaminanta. Teški metali kojima je hrana najčešće
kontaminirana su:
olovo (Pb),
živa (Hg),
kadmij (Cd) i
arsen (As).
3
TEŠKI METALI U HRANI
Uticaj ovih metala je raznovrstan po posledice čovekovog zdravlja.
Olovo se skladišti u kostima i manjim delom u jetri, bubrezima i mekim tkivima.
Trovanje olovom utiče na funkciju mozga i nervnog sistema, smanjuje stepen inteligencije, moć
zapažanja i memoriranja. Najteži oblici izazivaju smrt. U prirodi se javlja u zemljinoj kori i
najviše je zastupljen od svih teških metala i to uglavnom kao PbS, skoro isključivo u formi
neorganskih jedinjenja.Godišnja svetska proizvodnja iznosi oko 5 miliona tona. Još su stari Grci
bili svesni opasnosti koje olovo predstavlja za rudare i radnike koji obranuju metal
Putevi izloženosti čoveka:
Izvori industrijskog porekla,
metalna industrija,
industrijski otpad,
Benzin,
tetraetil-olovo kao detonator,
Molerske boje na bazi olova u starim zgradama (početak 20. veka).
Hrana je najvažniji izvor kontaminacije za opštu populaciju, zatim grnčarija nedovoljno
pečena ili glazirana ili bojena olovnim bojama, konzerve koje sadrže olovo, olovna sačma, niski
pH namirnica u ovakvom posunu dovode do rastvaranja olova iz ambalaže. Prosečnom dnevnom
ishranom se unese 100-500 mg za odrasle osobe u opštoj populaciji (poslednjih godina unos
olova opada).
Slučajevi trovanja olovom:
U 18. veku slučaj epidemije “Devonširskog endemskog kolitisa”; uzrok je korišćenje
olovnih cevi u proizvodnji alkoholnih pića,
I danas ilegalne radionice za proizvodnju alkohla u SAD, Irskoj, koriste olovne delove,
Zabeležena su letalna trovanja usled čuvanja namirnica u grnčarskom posunu koje nije
bilo dovoljno dobro obraneno (jabukov sok sadržao 1300 mg/L olova nakon samo 3 dana
čuvanja).
4
