OSNOVI MAKROEKONOMIJE

~ skripta po pitanjima koje je diktirala prof. Praščević 2012. godine ~

poželjno je ne nositi skriptu profesorima i ne pokazivati je asistentima.
Čisto zarad našeg i boljitka budućih generacija, jer je već bilo sličnih
pehova i nisu lepo završili po studente.

Unapred hvala i uživajte :)

Nekoliko saveta za polaganje ovog predmeta:
1)

kada objašnjavate grafikon, pravite se da objašnjavate nekim levim ljudima, ne ekonomistima. Napišite šta
svaka tačka znači, svaka strelica, sve. Nemojte ići na “podrazumeva se”, jer se kod profesora na ispitu ništa ne
podrazumeva. :)

Pišite i van onoga što sam ja napisao pod pitanjem, ako znate. Ali nemojte se raspisati van svog pitanja! Na
primer, ako dobijete pitanje “Kejnsovi radovi”, možete pisati malo i o Kejnsovom životu, filozofiji, svemu. Ali
akcenat stavite na radove, ovo je ostalo samo usputno!

Kada dobijete pitanje o nekom modelu, možete napisati i mali uvod. Na primer, dobijete pitanje “neravnoteža u
IS-LM modelu”, možete napisati malo i o tome ko ga je formirao, na kojim tržištima je to ravnoteža, itd.
Nemojte naširoko van pitanja naravno, ali možete malo ubaciti.

Kao što ćete videti na više mesta sam stavljao puna imena ekonomista, a ne kao što je u knjizi samo prezime
napisano. Profesori vole kad to vide, jer izgleda kao da ste radili “izvan gradiva”. :D

I na kraju,

srećno

. ~

Alan - Osnovi makroekonomije -skripta-

Makroekonomija kao ekonomska disciplina

Makroekonomija predstavlja ekonomsku disciplinu koja proučava pojave na nivou ekonomije

kao celine, a bavi se inflacijom, nezaposlenošću i privrednim rastom.

Glavni problem savremene makroekonomije jeste kriza nedostajuće vizije. Kriza u

makroekonomiji proističe iz neuspeha ekonomista da u svoje teorije integrišu stepen dostignutog
znanja.

Poslednji put, u svetskoj makroekonomiji postojao je koncenzus za vreme kejnzijanizma, do

70ih godina prošlog veka. Danas, glavne struje ekonomskih misli na svetskoj ekonomskoj sceni čine

kejnzijanci

monetaristi

. Razlike između njih su:

Po monetaristima pojedinci poseduju sve raspoložive informacije – znanje, a po
kejnzijancima pojedinci ne raspolažu dovoljnom količinom informacija.

Po monetaristima, ishod je izvestan, a kejnzijanci smatraju da je ishod neizvestan.

Za monetariste racionalnost u uslovima savršenog znanja vodi izvesnosti, a kod
kejnzijanaca iracionalnost u uslovima nesavršenog znanja vodi neizvesnosti.

Kejnzijanci smatraju da su pojedinci pametni, a tržište glupo. (pojedinci- 1, tržište- 0)
Monetaristi smatraju obrnuto, pojedinci su glupi, tržište pametno. (pojedinci- 0, tržište- 1)

Džon Nevil Kejns, otac Džona Majnarda Kejnsa, izdvojio je tri osnovna ekonomska toka:
1)

Pozitivna ekonomija –

ekonomska realnost kakva jeste

Normativna ekonomija –

realnost kakva bi trebala da bude

Veština ekonomije –

veština koja miri realnost i željene ciljeve.

Deset zajedničkih elemenata makroekonomije

Sve komponente agregatne tražnje

obrnuto su proporcionalne kamati

Agregatna tražnja

utiče na ekonomske aktivnosti na kratak rok, u dugom roku tržište se

vraća u stanje ravnoteže

Dugoročna stopa rasta

određena je udelom investicija u BDP-u, i stepenom kojim država

podstiče širenje slobodnih tržišta i tehnološki razvoj

Centralna banka

određuje nominalnu kamatnu stopu, realna zavisi od stope inflacije

Privredni subjekti

imaju očekivanja okrenuta unapred, koja nisu savršena, ali subjekti

neprestano uče i ispravljaju svoje greške

Monetarna politika

u kratkom periodu može da utiče na realne i nominalne agregate

(cene i količine), a u dugom periodu samo na nominalne (cene). Ne postoji dugoročna
nagodba između nezaposlenosti i inflacije

Kratkoročni uticaj monetarne politike

ne može se predvideti precizno, jer na novac

utiče niz nepredvidivih faktora

Nadnice

u kratkom roku reaguju sa kašnjenjem, a u dugom roku se izjednačavaju sa

marginalnom produktivnošću rada

Budžetski deficit

može biti finansiran iz novca i obveznica. Finansiranje iz novca dovodi

do inflacije, a iz obveznica do efekta istiskivanja. Rast deficita smanjuje dugoročnu stopu
privrednog rasta

10.

Tržište

je samouravnotežujući sistem, pojedinci maksimiziraju svoju korisnost u uslovima

rigidnosti, ograničene likvidnosti i netačnih očekivanja.

Kejnsovi radovi

Džon Majnard Kejns rođen je 05.06.1883. godine u Velikoj Britaniji. Jedan je od najvećih

mislilaca i ekonomista 20. veka, a smatra se ocem i utemeljivačem makroekonomije kao ekonomske
discipline.

Na kraju prvog svetskog rata, na pariskoj mirovnoj konferenciji, bezuspešno se zalagao za

smanjenje reparacija Nemačkoj. Nakon neuspeha, podnosi ostavku i piše knjigu

Ekonomske

posledice mira

(1919). Knjiga je postala međunarodni bestseler, a Kejns postaje slavan. Kejns je

predvideo tok događaja i činjenicu da će neko iskoristiti Veliku Depresiju. (što su uradili nacisti).

Jedan od važnih događaja u Kejnsovom životu jeste i kritika na Čerčilovu ideju o povratku na

zlatni standard. Svoju kritiku izložio je u radu

Ekonomske posledice gospodina Čerčila

(1925).

Ukazao je da će precenjivanje funte dovesti do pada izvoza, pa će potreba održanja konkurentnosti

Alan - Osnovi makroekonomije -skripta-

Bitan doprinos je i Kejnsova

velika jeres

koja kaže da dohodak i proizvodnja ne mora uvek odgovarati

punoj zaposlenosti, već da je neravnoteža verovatnija, jer ne postoji samouravnotežujuć mehanizam
tržišta.

Kejnsova ekonomska politika – odnos kejnzijanaca i predkejnzijanaca

Razlike između kejnzijaca i njegovih prethodnika su u sledećem:
1)

Zavisnost između investicija i štednje:

predkejnzijanci: Investicije zavise od štenje. Promene u nivou kamatne stope
osiguravaju da se svaka štednja može investirati, a funkcija investicija nije
samostalna.

kejnzijanci: Prednost se daje investicionim odlukama. Investicije određuju obim
proizvodnje, a obim proizvodnje određuje nivo štednje

Novac:

predkejnzijanci: Novac jedino utiče na apsolutni nivo cena, a ne na relativne cene
roba i usluga. Novac se traži samo zbog transakcija, a povećanje ponude novca utiče
samo na nivo cena. Teorija novca i teorija vrednosti su odvojene.

kejnzijanci: Novac se traži kao imovina, a kamata je određena ponudom i tražnjom za
novcem zbog spekulativnih motiva. Uticaj novca na cene zavisi od toga kako kamate
utiču na potrošnju i proizvodnju. Teorija novca i teorija vrednosti su odvojene.

Zaposlenost:

predkejnzijanci: Tržište rada je kao svako drugo tržište, ponuda i tražnja za radom su
u ravnoteži usled promene cene rada (realne nadnice). Postoji

voljna nezaposlenost

usled odbijanja radnika da prihvate manju cenu rada.

kejnzijanci: Uvođenje

nevoljne nezaposlenosti

Raspodela profita:

predkejnzijanci: Raspodela profita je određena mehanizmom koji osigurava da svaki
faktor proizvodnje dobija nadoknadu jednaku svojoj marginalnoj produktivnosti.

kejnzijanci: Profit zavisi od investicionih odluka firmi i od sklonosti štednji.

Kejnsova ekonomska politika

Središte kejnzijanske teorije i politike predstavlja funkcionisanje agregatne ekonomije, tj.

makroekonomije. Kao izvor svojih ideja, kejnzijanci koriste radove Dž. M. Kejnsa, a posebno njegovu
knjigu

Opšta teorija kamate, zaposlenosti i novca

iz 1936. godine, kao i radove Kejnsovi

naslednika – R. Haroda, R. Kana, Dž. Robinson i M. Kaleckog, koji su proširili Kejnsovu analizu i na
privredu u razvoju.

Makroekonomija nije postojala pre Kejnsa. Dominantna ekonomska politika i teorija svodila se

na  shvatanje  da  se  ekonomski  sistem  uvek  približava  ravnoteži  na  nivou  pune  zaposlenosti,
zahvaljujući  uravnotežujućem  mehanizmu  cena.  Raspodela  dobitka  uvek  je  zavisila  od  marginalne
produktivnosti pojedinih faktora proizvodnje.

Kejns je smatrao da tržište nije samouravnotežujuć sistem, već sistem sklon greškama, i da

se zato država treba umešati u tržišni mehanizam. Zagovarao je državni intervencionizam.

Revolucionarnost Kejnsove teorije

Revolucija koju je poveo Kejns protiv neoklasične ekonomske teorije, tiče se pre svega

mogućnosti ravnoteže na tržištu. Neoklasičari su smatrali da postoji automatsko čišćenje tržišta,
prihvatali su Sejov zakon tržišta i odbacili mogućnost hiperprodukcije, i smatrali su da je stanje pune
zaposlenosti osigurano. Međutim usled događaja koji su se odigrali 1929. godine, u toku

Velike

Depresije

, pretpostavke neoklasičara su pobijene.

Stvorena je povoljna klima za dolazak nove ekonomske teorije i filozofije, što je pogodovalo

usponu kejnzijanizma. Kejns je doveo do revolucije svojim stavovima o tržištu, o njegovoj
nesavršenosti, rigidnosti cena i maloj ulozi novca. Međutim, i revolucionarnost Kejnsove ekonomske
teorije se takođe osporava, i to:

ekonomska teorija:

nobelovac F. Modiljani izneo je 1944. godine argumente da

Kejnsova teorija, uprkos njegovim nastojanjima i ličnom ubeđenju, nije opšta, već
posebna u odnosu na neoklasiku.

Alan - Osnovi makroekonomije -skripta-

ekonomska politika:

do osporavanja kejnzijanske ekonomske politike došlo je zbog

rasta inflacije i nezaposlenosti u istom trenutku, što se dogodilo kao odgovor na
uvećanje državne intervencije i moći sindikata.

Revolucionarnost Kejnsa u teoriji i politici je stavljanje tržišta rada u funkciju agregatnog nivoa

proizvodnje. Njegov revolucionarni doprinos je stavljanje zaposlenosti u funkciju proizvodnje, što
dovodi do vezivanja investicija i cena za dohodak.

10.

Određivanje nadnica i kamata – kejnzijanci i monetaristi

AD-

agregatna tražnja;

Y-

dohodak;

N-

zaposlenost,

W-

nadnica

Levo, kod

kejnzijanaca

, polazi se od pretpostavke da je zaposlenost određena u skladu sa željenom

efektivnom tražnjom. Efektivna tražnja zavisi od dohotka. Nadnica je fiksirana, i zato se smatra da postoji „fix
price“ sistem.

Tj. u zavisnosti od promene efektivne agregatne tražnje, dolazi do promene dohotka. Dohodak se

preslikava na drugi grafikon (

grafikon proizvodne funkcije

), i određuje zaposlenost.

Desno, kod

monetarista

, nadnica i zaposlenost se određuju nezavisno. Na tržištu rada, gde se određuje

nadnica, deluju tržišni mehanizmi, i nadnica se određuje u preseku ponude i tražnje za radom. U tački preseka
biće određena ravnotežna nadnica i ravnotežna zaposlenost za tu nadnicu.

Zaposlenost preslikavamo na drugi grafikon, koji je takođe grafikon proizvodne funkcije. U zavisnosti od

zaposlenosti, dohodak se prilagođava. Kod monetarista postoji „flex price“ sistem, jer nadnica nije fiksirana, već
se menja u zavisnosti od ponude i tražnje za radom.

11.

Efektivna tražnja

Po Kejnsu, tri su ključna psihološka zakona na kojima počiva model agregatne tražnje:
1)

Sklonost potrošnji

(udeo potrošnje u dohotku)

Preferencija likvidnosti

(novac je najlikvidniji oblik aktive, a kamata je nagrada za

odricanje novca. Što je kamata veća, to se pojedinci lakše odriču novca. Sa povećanjem
kamate, preferencija likvidnosti opada.)

Alan - Osnovi makroekonomije -skripta-

14.

Piguov i Kejnsov efekat

Kod

Piguovog efekta

, imamo sledeću sekvencu:

Rast nezaposlenosti



Pad nadnica



Pad tražnje i cena



Rast realne ponude

novca



Rast potrošnje i dohotka

Kod Piguovog efekta krajnji rezultat je rast potrošnje i dohotka.

Kod

Kejnsovog efekta,

postoji sledeća sekvenca:

Rast nezaposlenosti



Pad nadnica i cena



Rast realne ponude novca



Pad

kamata



Rast investicija i dohotka

Sa druge strane, kod Kejnsovog efekta krajnji rezultat je rast investicija i dohotka. Investicije

rastu zbog prethodnog pada kamata.

Piguov i Kejnsov efekat pokazuju da je prilagođavanje isto, zaključno sa rastom realne ponude

novca. Posle toga, efekti se menjaju u zavisnosti od interpretacije istih od strane ekonomskih škola-
Predkejnzijanaca (Pigu) ili Kejnzijanaca (Kejns).

15.

Nominalne rigidnosti

Nominalne rigidnosti spadaju u jedne od rigidnosti (nominalne i realne) kojima novi kejnzijanci

objašnjavaju zakasnelo prilagođavanje cena.

nominalne rigidnosti

spadaju:

Fiksiranost radnih ugovora

Meni troškovi

Fiksiranost radnih ugovora-

radnici imaju utvrđene, tj. fiksirane nadnice određene njihovim

radnim ugovorima. Radni ugovori traju određeno vreme, i u okviru tog vremena nadnice retko padaju.
Upravo zbog toga, novi kejnzijanci smatraju da postoji rigidnost nadnica usled fiksiranosti radnih
ugovora. Veća fleksibilnost nadnica bi se mogla postići menjanjem radnih ugovora, koji bi odgovarali
promenama na tržištu rada, ali to se u praksi ne dešava, jer:

donošenje novog radnog ugovora košta, i ne isplati se menjati isti u kraćim vremenskim
periodima

firme ne spuštaju nadnice sa svakim padom prodaje, jer radne ugovore čine bar dva
elementa:

nadnica

(eksplicitno)

privrženost stalnosti zaposlenja

(implicitno)

Meni troškovi-

za poslodavce može biti skupo da stalno menjaju cene. Nekad, troškovi

menjanja cena mogu biti veći od same razlike između starih i novih cena. Zato cene ostaju iste, i
smatra se da su cene rigidne.

16.

Realne rigidnosti

Realne rigidnosti su druge od postojećih rigidnosti (realnih i nominalnih) kojima novi kejnzijanci