1
RADNA SKRIPTA IZ PREDMETA
OSNOVI MENADŽMENTA
Marija Runi
ć
Risti
ć
2
POJMOVNO ODRE
Đ
ENJE I DEFINISANJE MENADŽMENTA
U nekim jezicima, kao što su švedski, francuski, srpski i hrvatski, engleska re
č
management se
č
ak ne može doslovno prevesti. Nema jedinstvenog pojma koji bi
odgovarao zna
č
enju pojma manage, kao korenu re
č
i management. U ovim jezicima
manage ima zna
č
enje upravljati, rukovoditi, voditi, raspolagati sa ne
č
im, kako isti
č
e
Isak Adižes, naše gore list, koji je ro
đ
en u Skoplju a osnovnu školu završio u
Beogradu, danas istaknuti konsultant organizacija i menadžmenta u svetskim
okvirima.
U SAD se re
č
management ne odnosi samo na proces, ve
ć
i na ljude koji ga obavljaju,
kako isti
č
e prof. dr Mom
č
ilo Milisavljevi
ć
, naš eminentni autor i doajen marketinga I
menadžmenta na ovim prostorima1. Upravo iz navedenih razloga i kod nas dominira
koriš
ć
enje termina management, tj. menadžment, koja uklju
č
uje i upravljanje, tj.
proces, ali i menadžment timove, tj. ljude koji obavljaju taj upravlja
č
ki proces:
planiranja, organizovanja, vo
đ
enja i kontrolisanja.
Neke od definicija menadžmenta
1.
Menadžment zna
č
i: planirati, organizovati, komandovati, koordinirati,
kontrolisati (H. Fayol, 1916.); pritom je potrebno ista
ć
i da je sve
organizacione operacije Fajol delio na slede
ć
e funkcije: tehni
č
ku,
komercijalnu, finansijsku, bezbednosnu, ra
č
unovodstvenu i menadžersku;
2.
Menadžment je proces planiranja, organizovanja, vo
đ
enja i kontrole napora
svih
č
lanova organizacije i koriš
ć
enje svih organizacionih resursa kako bi se
ostvarili postavljeni organizacioni ciljevi (J. Stoner, E. Freeman, D. Gilbert,
1997.);
3.
Menadžment zna
č
i koordinisanje aktivnosti vezanih za posao, tako da se one
obave efikasno i efektivno – s ljudima i uz pomo
ć
drugih ljudi (S. Robbins i
M. Coulter, 2006.);
4.
Menadžment je proces ostvarenja organizacionih ciljeva putem planiranja,
organizovanja, vo
đ
enja i kontrolisanja, ljudskih, fizi
č
kih, finansijskih i
informacionih resursa organizacije na efektivan i efikasan na
č
in (Bovee, C.L.,
Thill, J.V., Wood, M.B., Dovel, G.P., 1993.);
5.
Menadžment je nova tehnologija (pre nego bilo kakva nauka ili otkri
ć
e). (Peter
F. Drucker)
6.
Menadžment predstavlja pružanje znanja u cilju otkrivanja kako postoje
ć
e
znanjemože da se najbolje primeni da bi se proizveli rezultati (P. F. Drucker,
1995.);
Šta su zajedni
č
ki elementi u napred navedenim definicijama menadžmenta?
o
Danas je opšteprihva
ć
eno da menadžment predstavlja kontinuirani
proces obavljanja poslovnih aktivnosti koji se odvija putem slede
ć
ih
menadžerskih funkcija: planiranja, organizovanja, vo
đ
enja i
kontrolisanja organizacionih resursa;
o
Menadžment je delotvorno znanje koje poseduju i primenjuju
menadžeri na zaposlene (koji imaju svoja znanja) u cilju otkrivanja
kako postoje
ć
e znanje može najbolje da se primeni da bi se dobili
rezultati i ostvarili organizacioni ciljevi;
o
U svim menadžerskim funkcijama menadžeri donose odluke i
sprovode te odluke posredstvom drugih ljudi;
4
1.
Menadžment kao proces,
2.
Menadžment kao skup ljudi (menadžera i menadžerskih timova),
3.
Menadžment kao nauka i/ili umetnost,
4.
Menadžment kao profesija.
MENADŽMENT KAO PROCES
Kao što smo ve
ć
istakli, na menadžment se naj
č
eš
ć
e gleda kao na kontinuirani proces
obavljanja poslovnih aktivnosti. Skup aktivnosti koje obavlja menadžment naziva se
funkcija(e). Danas je uobi
č
ajeno da se menadžerski proces posmatra putem
č
etiri
osnovne i vrlo važne funkcije:
1.
Planiranja,
2.
Organizovanja,
3.
Vo
đ
enja,
4.
Kontrolisanja.
Menadžment kao proces može se pregledno videti na slede
ć
oj slici (slika 1)
Slika 1
Kao što se vidi na slici 1, na menadžment se gleda kao na kontinuirani proces
obavljanja poslovnih aktivnosti – funkcija (od planiranja organizacionih resursa i
strategijskog fokusiranja organizacije preko organizovanja, vo
đ
enja i kontrolisanja) da
bi se ostvarili organizacioni ciljevi i performanse. Organizacije su otvoreni sistemi. Iz
svog eksternog okruženja uzimaju input - resurse i vrše njihovo transformisanje u
5
autpute (eng. output) - rezultate koje opet daju na tržište. Glavna svrha bilo koje
organizacije je stvaranje kupca, ili još ta
č
nije, zadovoljnih korisnika (kupaca i
potroša
č
a, klijenata). Efektivnost se odnosi na odnos organizacije i njenog okruženja i
tim problemima se bavi strategijski menadžment, a efikasnost se odnosi na efikasno
pretvaranje inputa (ulaznih resursa) u autpute (izlazne performanse: proizvode,
usluge, ciljeve), a tim problemima se bavi proizvodni ili operativni menadžment.
Planiranjem
se na osnovu analize i predvi
đ
anja internih i eksternih faktora
organizacionog okruženja formulišu planske odluke vezane za: viziju promena,
misiju, ciljeve, strategiju i planove. Funkcijom planiranja menadžeri strategijski
fokusiraju i usmeravaju organizaciju (vizija, misija, strategijski ciljevi), formulišu
strategiju kako da ostvare odluke kojim se organizacija strategijski fokusira, i
razvijaju više planova kojim se postiže integracija i koordinacija aktivnosti na
sprovo
đ
enju strategije u organizacioni život. S pravom neki autori na planiranje
gledaju, metafori
č
no, kao na lokomotivu koja sa sobom vu
č
e voz aktivnosti
organizovanja, vo
đ
enja i kontrole. Isto tako, planiranje se posmatra kao glavna žila
korena predivnog hrasta, iz koje se granaju organizovanje, vo
đ
enje i kontrola.
Planiranje je u naj
č
vrš
ć
oj vezi sa funkcijom kontrolisanja.
Č
esto se kaže metafori
č
no
da su planiranje i kontrola kao sijamski blizanci. Planske odluke (pre svega ciljevi)
služe kao standardi za kontrolisanje poslovnih aktivnosti.
Organizovanje
obi
č
no sledi planiranje i obuhvata vrlo složen proces oblikovanja
adekvatne organizacione strukture kako bi bila u funkciji ostvarenja glavnih planskih
odluka (vizija, misija, ciljevi, strategija i planovi). Prilikom oblikovanja i dizajniranja
organizacione strukture menadžeri odre
đ
uju koje aktivnosti i zadaci treba da se obave,
ko treba da ih obavi, kako da se aktivnosti i zadaci grupišu, ko kome podnosi izveštaj
i gde se odluke donose. Dakle, funkcija organizovanja obuhvata više pitanja kao što
su: utvr
đ
ivanje i podela posla, pitanje departmentalizacije (grupisanje poslova),
delegiranje autoriteta, uspostavljanje lanca komandovanja i raspona kontrole, kao I
pitanja menadžmenta ljudskih resursa.
Funkcija vo
đ
enja
ili, kako je neki autori ozna
č
avaju, „menadžment u užem smislu“,
ozna
č
ava sposobnost ili veštinu da se poslovi obave uspešno sa i/ili posredstvom
drugih ljudi. Slede
ć
a pitanja
č
ine suštinu sadržaja funkcije vo
đ
enja (leadings):
o
Kako motivisati podre
đ
ene ili saradnike, što je izraz koji se u novije vreme
koristi, da bi se ostvarili organizacioni ciljevi?
o
Kao izabrati najefikasniji sistem komuniciranja?
o
Kako podsta
ć
i i raditi sa pojedincima ili timovima? i
o
Kako rešavati pitanja ponašanja zaposlenih (konflikti, organizaciona kultura I
sl.)?
Funkcija kontrole
je nužna u menadžment praksi. Ukoliko je organizacija strategijski
dobro usmerena, valjano oblikovana, ljudi dobro raspore
đ
eni, obu
č
eni i motivisani,
menadžeri moraju da kontinuirano prate da li sve funkcioniše kako je planirano.
Menadžeri mere ostvarenje performansi u odnosu na planirane i druge standarde,
kompariraju i preduzimaju korektivne mere, ukoliko je to potrebno.
Postavlja se logi
č
no pitanje: da li menadžeri uvek planiraju, organizuju, vode
poslovne aktivnosti, a potom kontrolišu poslovanje? U stvarnosti, ono što menadžeri
rade vrlo
č
esto se ne odvija tim redosledom, me
đ
utim, to ne umanjuje zna
č
aj procesa
menadžerskih funkcija.
Č
injenica je da dok menadžeri upravljaju, istovremeno
planiraju, organizuju, rukovode i kontrolišu.
7
Mogli bismo ista
ć
i da su organizacije nastale iz potrebe ljudi da zadovolje potrebe i
ostvare ciljeve. Organizacije imaju najmanje slede
ć
ih pet elemenata:
o
Usmerene su ka ciljevima.
o
Organizacije su pažljivo i promišljeno struktuirane u vidu odre
đ
enih struktura
da bi se procesi i poslovi efikasno obavljali.
o
Organizacije su socijalni entiteti, što zna
č
i da
č
ine dve ili više osoba. Ljudi su
najvažniji element svake organizacije.
o
Resursi koje
ć
e
č
lanovi organizacije koristiti (materijal, fizi
č
ki, tehnološki,
informacioni, ljudski, nov
č
ani).
o
Menadžment koji usmerava sve ostale elemente (ljude, resurse, procese) ka
ostvarenju svrhe i ciljeva.
Koncept organizacije se vremenom u datom kontekstualnom okruženju menja. Robins
i Kolter (Robbins, Coulter) daju,
č
ini nam se, vrlo uspešno razliku izme
đ
u
tradicionalne i nove organizacije.
Tradicionalna organizacija
Nova organizacija
•
Stabilna
•
Nefleksibilna
•
Usredsrenjena na posao
•
Posao je definisan pozicijom radnog
mesta
•
Orjentisanost prema pojedincu
•
Stalni poslovi
•
Orjentisanost na komanovanje
•
Menadžeri koji donose odluke
•
Orjentisanost ka pravilima
•
Relativno homogenizovana radna
snaga
•
Radno vreme od 9h do 17h
•
Hijerarhijski odnosi
•
Rad na organizacionom objektu za
vreme specifi
č
nih sati
•
Dinami
č
na
•
Fleksibilna
•
Usredsre
đ
ena na veštinu
•
Rad je definisan u smislu
obaveza koje treba izvršiti
•
Timska orjentisanost
•
Privremeni poslovi
•
Orjentisanost ka u
č
eš
ć
u
•
Zaposleni u
č
estvuju u donošenju
odluka
•
Orjentisanost ka klijentima
•
Raznovrsna radna snaga
•
Radni dani nemaju vremenska
ograni
č
enja
•
Lateralni i umreženi odnosi
•
Rad bilo gde, bilo kada
Organizacije predstavljaju otvorene stohasti
č
ke sisteme i njih treba posmatrati kao
podsisteme šireg okruženja. Organizaciono okruženje obi
č
no se deli na:
o
Interno okruženje, koje
č
ine unutrašnja konfiguracija organizacije i
vlasnici i upravni odbor, menadžeri, zaposleni, i sindikat ukoliko je to
propisom dozvoljeno.
o
Eksterno okruženje koje se obi
č
no deli na operativno ili konkurentsko
i opšte okruženje. Operativno (konkurentsko ili okruženje zadataka)
č
ine Porterovih pet sila faktora koji se odnose na kupce, dobavlja
č
e,
konkurenciju, opasnost od supstituta i ulazne barijere. Opšte okruženje
č
ine faktori tzv. PEST ili PESTEL analize. PEST analiza predstavlja
akronim enegleskih re
č
i: political-legal (politi
č
ko pravni okvir),
economics (ekonomski), social (društveni), technology (tehnološki), a
sa pravom se dodaje i global (globalni okvir i faktori). PESTEL
