OSNOVI TEORIJE I

TEHNOLOGIJE BETONA

Sadr

■

1. Uvodna razmatranja

■

2. Svojstva sve

eg betona

■

3. Struktura o

vrslog betona

■

4. Fizi

–

mehani

ka svojstva betona

■

5. Reolo

ka svojstva o

vrslog betona

■

6. Trajnost betona i betonskih konstrukcija

■

7. Ispitivanja betona metodama bez razaranja

■

Odre

ivanje sastava betona

Odre

ivanje sastava betona

■

9. Spravljanje betona

■

(10. Armira

ki radovi)

OSNOVI TEORIJE I

TEHNOLOGIJE BETONA

Sadr

aj (nastavak)

■

11. Oplate

■

12. Transport sve

eg betona

■

13.

Ugra

ivanje betona

Ugra

ivanje betona

■

14.

Postupci izvo

enja nekih uobi

Postupci izvo

enja nekih uobi

ajenih tipova konstrukcija

■

15.

Nega ugra

enog betona i demonta

Nega ugra

enog betona i demonta

a oplate

■

16. Specijalni postupci betoniranja i neke specifi

ne tehnologije

ugra

ivanja betona pri proizvodnji prefabrikata

ugra

ivanja betona pri proizvodnji prefabrikata

■

17. Ubrzano o

avanje betona

■

(18. Posebne vrste betona)

■

19.

Izvo

enje betonskih radova u ekstremnim klimatskim uslovima

Izvo

enje betonskih radova u ekstremnim klimatskim uslovima

■

20. Kontrola kvaliteta betona

■

21. Projekat betona

BETON

Materijali

a i

radu

betona

■

Agregat (70

–

80% u betonskoj masi)

■

Cement (1

’ –

20% u betonskoj masi)

■

Voda (5

–

10% u betonskoj masi)

■

Aditivi (neobavezni, ali se u novije vreme vrlo

esto koriste)

UVODNA RAZMATRANJA

omponente

betona

AGEGAT KAO KOMPONENTA BETONA

■

estvuje sa 70

–

80 % u masi betona

■

Ravnopravno se koriste

–

Prirodni (re

ni)

ljunak i pesak (jeftiniji, povoljniji oblik zrna

–

ugradljivost i

obradljivost)

–

Drobljeni krupan i sitan agregat (bolje povezivanje zrna

–

troivi

nost, ve

athezija sa cementnim kamenom)

■

tetni sastojci u agregatu:

kriljci, lapori, serpentini,

liskun

, ugalj

–

Liskuna sme da ima najvi

e: 1%, odnosno 2% , za beton koji

e biti stalno u

vodi

■

Reaktivni, alkalno

–

silikatni sastojci (amorfna silicija):

–

U krupnom agregatu < 5%

–

U sitnom agregatu

< 0,5%

■

Do alkalno

–

silikatne

reakcije

e do

i ukoliko je:

–

Sadr

aj alkalija u cementu (Na

O+0,658 K

O < 0,6% po masi)

UVODNA RAZMATRANJA

omponente

betona

AGEGAT KAO KOMPONENTA BETONA

UVODNA RAZMATRANJA

omponente

betona

AGEGAT KAO KOMPONENTA BETONA

UVODNA RAZMATRANJA

omponente

betona

AGEGAT KAO KOMPONENTA BETONA

UVODNA RAZMATRANJA

omponente

betona

AGEGAT KAO KOMPONENTA BETONA

=0,8

–

1,0 (E

=0,9)



max

≤

0,9 R

≤

1,4 za re

ni agregat

≤

1,2 za drobljeni agregat



max

≤

1,4

max

≤

1,2

)

UVODNA RAZMATRANJA

omponente

betona

AGEGAT KAO KOMPONENTA BETONA

Vla

nost

DJUHJDWDLQMHQRRGUHÿLYDQMH

■

S obzirom na zna

aj vodocementnog faktora u proizvodnji betona, vla

nost

agregata mora biti uzeta u obzir prilikom doziranja. Kako uobi

ajeni

SRVWXSDNRGUHÿLYDQMDYOD

nosti

–

putem su

enja do konstantne mase dugo

traje, potrebno je primeniti mnogo br

i postupak

–

putem sifonskog suda.

■

Postupak podrazumeva odre

vanje mase vla

nog agregata M

vagom, a zatim njegove zapremine
V

pomo

u sifonskog suda i men-

zure (v. sliku).

(



je prethodno odre

eno za

itavu isporuku agregata).

UVODNA RAZMATRANJA

omponente

betona

CEMENT

KAO KOMPONENTA BETONA

■

estvuje

u betonu

svega

–

po masi, ali ima vrlo

veliki uticaj na svojstva betona.

■

Izbor cementa treba vr

iti na osnovu njegovih slede

svojstava:

–

vrsto

a i brzina rasta

vrsto

e (klasa cementa)

–

Toplota hidratacije

–

Hemijska otpornost

■

Cemente sa dodatkom pucolana ili sa me

anim dodatkom

koristiti samo za konstrukcije u vla

noj sredini

UVODNA RAZMATRANJA

omponente

betona

Cement kao komponenta betona

UVODNA RAZMATRANJA

omponente

betona

Cement kao komponenta betona

UVODNA RAZMATRANJA

omponente

betona

Voda kao komponenta betona

■

Voda kao komponenta u

estvuje u betonu sa 5

–

10 % po masi.

■

Voda za spravljanje betona ne sme da sadr

–

Sastojke koji uti

u na proces hidratacije cementa

–

Sastojke uzro

nike korozije armature u armiranobetonskim

konstrukcijama

■

Ovi sastojci mogu da budu:

–

Rastvoreni u vodi

–

U vidu

vrstih, suspendovanih primesa (muljevite, blatne,

glinene, drvene, ugljene

estice i dr.)

UVODNA RAZMATRANJA

omponente

betona

Voda kao komponenta betona

■

Voda je podobna za izradu betona ako je:

–

Vodonikov pokazatelj (pH) 4,5

–

9,5

–

Sulfatnih jona manje od 2700 mg/l

–

Hloridnih jona manje od 300 mg/l

–

Indeks organskih sastojaka manji od 200 mg/l

–

Ukupno rastvorenih soli manje od 5000 mg/l (ne odnosi se na

morsku vodu)

■

Obi

na voda za pi

e: bez posebnih dokaza o podobnosti

■

Morska voda: Mo

e se upotrebiti za spravljanje betona za

nearmirane konstrukcije (izuzev kod primene AC)

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Uvod

■

Sve

beton je specifi

an, vi

ekomponentni polidisperzan sistem, koji

se dobija homogenizacijom me

avine komponentnih materijala o

kojima je bilo re

i u prethodnom poglavlju.

■

U ovom sistemu prisutne su finodisperzne

estice

–

cement, vrlo

sitne

estice agregata i eventualno neki pra

kasti mineralni dodaci,

zatim znatno krupnija zrna sitnog i krupnog agregata, voda, adit

ivi

(eventualno) i mehuri

i vazduha (namerno uvu

enog putem aditiva

aeranta ili zarobljeni u sve

em betonu tokom me

anja).

■

Usled prisustva unutra

njih sila me

udejstva

njih sila me

udejstva

estica

vrste i te

faze (m

umolekularne sile

, sile viskoznog trenja, kapilarne sile),

sve

EHWRQSRVHGXMHRGUHÿHQVWHSHQNRKH]LYQRVWL

(strukturnu

vrsto

u), ali se odlikuje i svojstvima koja su karakteristi

na za

viskozne te

nosti.

■

Njegova svojstva su na sredini izme

“

pravih

”

viskoznih te

nosti i

vrstih tela, pri emu on poseduje svojstva tzv.

“

strukturirane

viskozne te

nosti.

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Uvod

■

Od pravih te

nosti razlikuje se posedovanjem strukturne

vrsto

e, a

vrstih tela srazmerno malom elasti

u i sposobno

podno

enja zna

ajnih plasti

nih deformacija,

ak i pri vrlo malim

optere

enjima.

■

Svojstva sve

eg betona zavise od velikog broja uticajnih parametara

ali se celokupan kompleks ovih parametara generalno mo

e svesti

na dva osnovna faktora: Karakteristike komponenata i Strukturu
me

avine

■

Jedno od najzna

ajnijih svojstava ovog sistema ogleda se u sposob-

nosti da pod uticajem razli

itih mehani

kih dejstava menja svoja

svojstva. Re

je o

“

tiksotropiji

”

, tj, o pojavi promenljivosti parameta-

ra viskoznosti u funkciji mirovanja, odnosno kretanja

estica.

■

Drugo bitno svojstvo je stalna promenljivost parametara u funkciji
vremena (gubljenje fluidnosti, pove

anje viskoznosti i dr.),

to je

uslovljeno odvijanjem fizi

–

hemijskih procesa tokom hidratacije

cementa.

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Struktura sve

eg betona

■

Iz prilo

ene tablice se vidi da se osnovna koli

ina vode koju sadr

i sve

beton nalazi u cementnoj pasti

–

XSURVWRULPDL]PHÿX]UQDFHPHQWDL

drugih pra

kastih komponenata.

■

Ovi prostori su reda veli

ine 0,001

–

0,050 mm, ponekad i ne

to ve

to je

za nekoliko desetina, pa i stotina puta ve

e od slojeva vode apsorbovane

na povr

inama

estica (fizi

ko - hemijski vezana voda). Stoga ova voda,

tzv.

“

slobodna voda

”

, najvi

e uti

e na fluidnost paste, odn. sve

eg betona.

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Struktura sve

eg betona

■

Struktura I

●

Zrna agregata veoma udalje-

na (razmaknuta) zbog prisustva
velike koli

ine cementne paste,

tako da njihovo uzajamno
delovanje ne postoji.

●

Dobra fluidnost i dobra

kompaktibilnost me

avine.

■

Struktura II

●

Cementne paste manje

–

VDPR

LVSXQMDYDSURVWRUHL]PÿX]UQD

sa neznatnim razdvajanjem
susednih zrna slojem

“

maziva

”

debljine 1-3 pre

. zrna cementa.

●

Dopunski efekat trenja, usled

ega slabija ugradljiost i obradlji-

vost me

avina.

U zavisnosti od odnosa cem. paste i agreg.,
defini

u se 3 tipa strukture sve

eg betona:

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva

■

Sa pozicija reologije, sve

beton se mo

e razmatrati kao elasto - plasti

–

viskozno telo (sistem),

ije pona

anje ne zavisi samo od sastava, strukture i

svojstava komponenata, ve

WDNRÿHLRGYUHPHQDLLQWHQ]LWHWDVSROMD

njih

dejstava koja se primenjuju u procesu tehnolo

ke obrade.

■

Ovo pona

anje bi se, generalno posmatrano, moglo definisati op

tim

izrazom za naprezanje pri te

enju:

, gde je:

–

smi

e naprezanje,

- c

–

kohezija,

–

koeficijent viskoznosti ,

- d

/dt

–

brzina smicanja,

–

normalno naprezanje,

–

ugao unutra

njeg trenja

pri

emu celokupan izraz, sa

lanom

∙

i za me

avine sve

eg betona

kod kojih postoji zna

‚

ajno unutra

nje trenje (struktura III). Me

utim

kako je primena ovakvih me

avina srazmerno mala, za prakti

ne potrebe

se kao dovoljno ta

an mo

e usvojiti slede

i izraz:

, koji pred-

stavlja, ustvari, izraz reolo

kog pona

anja Bingamov

–

og tela (modela).

































SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva

■

U Bingamovom izrazu

se defini

e kao smi

e naprezanje na granici

enja (grani

no smi

e naprezanje

–

strukturna

vrsto

a, dok

pred-

stavvlja koeficijent plasti

ne viskoznosti (plasti

–

grani

na viskoznost).

■

Bingamov reolo

ki model sve

eg betona zasnovan je na pretpostavci da se

betonska sme

a mo

e tretirati kao jedinstveno fizi

ko telo i da pri delovanju

optere

enja to telo na po

etku ima elasti

ne deformacije, a da docnije, kada

se dostigne nivo optere

enja koji odgovara strukturnoj

vrsto

i, sme

inje da te

e kao svaka viskozna te

nost.

■

S obzirom na to, reolo

ki model mo

e da se defni

e kao na donjoj skici:

REOLO

KA SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva

Grafi

ki prikaz dobijene relacije dat je na skicama dole levo, odnosno dole

desno (na skici dole desno je

). Te

enje do koga dolazi tek kada se dos-

tigne grani

no smi

e naprezanje

, u najve

em broju slu

ajeva ne odgo-

vara pravoj, ve

isprekidanoj liniji sa slike dole levo. Tek pri ve

im vrednosti-

ma napona

ova linija se pribli

ava pravoj liniji.













)

(











REOLO

KA SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva

■

Bingamov izraz opisuje fizi

ka svojstva betonske sme

e tokom njenog

XJUDÿLYDQMD

, tj. tokom primene odre

enih postupaka

iji je cilj da se

ostvari zahtevana kompaktnost sve

eg, ugra

enog betona

(vibriranje, presovanje i sl.).

■

Viskozno pona

anje sve

eg betona pri delovanju spolja

njih sila

e se definisati i dijagramima prikazanim na donje dve slike, koje

daju zavisnost viskoznosti sve

eg betona od smi

eg napona (levo),

odnosno od brzine kretanja

estica

–

vibriranjem (desno).

REOLO

KA SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva

■

Iz dosada

njih izlaganja mo

e se zaklju

iti slede

–

Kada se na sve

beton deluje nekim mehani

kim uticajima

(stati

ke sile ili dinami

ka dejstva

–

npr. vibracije) njegova

viskoznost se smanjuje.

–

Drugim re

ima, kada se na odre

eni na

in struktura sistema u

potpunosti razori, tj. kada sistem izgubi svoju strukturnu

vrsto

u, viskozitet se svodi na minimalnu vrednost i nastupa

pojava te

enja; na ovaj na

in, a saglasno Bingamovoj relaciji,

dolazi se do upro

enog izraza:

koji odgovara te

enju tzv. Njutnovskih te

nosti.

–

Po zavr

etku delovanja spolja

njih uticaja, me

utim

, sistem se

vra

a u pre

nje stanje

–

uspostavlja se po

etna

vrsto

strukture i smanjuje pokretljivost (fluidnost) mase,

to zna

i da

viskoznost ponovo ima vrednost











REOLO

KA SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva

■

Sposobnost sve

eg betona, kao i svih strukturiranih sistema, da

pod uticajem mehani

kih dejstava menja svoja reolo

svostva i da se po prekidu ovih dejstava ponovo vrati u
pre

nje stanje u pogledu strukturne

vrsto

e i viskoznosti,

naziva se tiksotropija.

■

Ovo svojstvo sve

eg betona vrlo

iroko se koristi u njegovoj

tehnologiji, posebno u tehnologiji ugra

ivanja krutih

(suvih) i

slabo plasti

nih me

avina,gde se primenjuju postupci

vibriranja, presovanja, vibropresovanja i sl.

■

Betonske me

avine danas se naj

e ugra

uju postupkom

vibriranja, jer se na taj na

in sve

beton prevodi u stanje blisko

koj te

nosti

–

iz mase se istiskuju globule vazduha, beton

ispunjava sve prostore u oplati.

Slide 36

Dusan, 3/13/2007

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva: Viskozimetri

■

Za odre

ivanje reolo

kih svojstava sve

eg betona koriste se razli

iti

aparati tipa

viskizimetara

. Ovi

vikozimetri

mogu da budu:

- Viskozimetri na principu merenja vremena isticanja sve

eg betona

NUR]RWYRURGUHÿHQHYHOL

ine

–

sl. a) na slede

em slajdu (koristi se

samo za te

nije me

avine).

- Viskizimetri na principu merenja dubine prodiranja u masu konu-

sa ili nekog drugog tela

–

sl. b) na slede

em slajdu (uglavnom za

nije betone).

8UHÿDML

(stati

ki ili vibracioni) na principu merenja vremena ili

EU]LQHWRQMHQMDXEHWRQNXJOHRGUHÿHQRJSUH

nika i mase

–

sl. c) na

slede

em slajdu.

- Viskozimetri na principu merenja sile potrebne za izvla

enje iz mase

betona skupa plo

ica,

tapova ili cilindara

–

sl. d) na slede

em slajdu.

- Viskozimetri na principu merenja brzine rotacije koaksijalnih (koncen-

tri

nih) cilindara uronjenih u masu sve

eg betona.

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva: Viskozimetri

■

Kod svih navedenih ure

aja postoji u principu mogu

nost uspostavljanja

zavisnosti izme

u merene veli

ine i koeficijenta viskoznosti sve

eg betona

koji treba da se odredi. Na

SULPHU

, kod ure

aja sa kuglom koja tone u

masu - sl. c) bi

= K (



b,sv

)

(



b,sv

–

zapreminska masa materijala kugle, odnosno sve

eg betona; t

–

vreme uronjavanja kugle do odre

ene dubine

; K

–

NRQVWDQWDDSDUDWXUH

koja se odre

uje ba

darenjem pomo

u te

nosti poznatog koeficijenta

viskoznosti)

Slide 38

Dusan, 3/13/2007

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva

■

Vrednost

e se definisati i

direktno

–

opitom prema Sl. a/,po

se u datom slu

aju mo

e pretposta-

viti jednakost kohezije i grani

nog

smi

eg naprezanja (c

≈

■

Pri realizaciji ovakvih opita u

tem slu

aju dobijaju se

zavisnosti

∆

–

, saglasno Sl. b/,

pri

emu se vrednost

izra

unava

preko izraza

= P

max

■

Strukturnu

vrsto

je mogu-

e orijentaciono odrediti i na bazi

standardnog ispitivanja konzistenci-

je putem Abramsovog konua:

ili



















SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva

■

Kod re

avanja prakti

nih problema, viskoznost sve

eg betona mo

e se defini-

sati i funkcijom

+ a

(1/v), gde je a - koeficijent tiksotropije.

■

Ako se uvede promenljiva 1/v, kriva viskoznosti u intervalu v

–

, sa Sl.2.9 a/

e se sa dovoljnom ta

u predstaviti pravom linijom u sistemu 1/v

–

sa Sl. 2.9 b/.

■

Na taj na

in se, sa dovoljnom ta

u, mo

e odrediti viskozitet sve

eg betona

za proizvoljnu vrednost brzine v.

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva:

Faktori uticaja

■

Sa pove

anjem srednje veli

ine zrna

agregata (desno),

to je i razumljivo,

viskozitet se zna

ajno smanjuje

■

3RWSXQRMHMDVQR

, tako

, da sa

pove

anjem m

faktora, viskozitet

avina se zna

ajno sni

ava i da

■

Sa pove

anjem sadr

ja plastifikatora

(superplastifikatora) viskozitet opada.

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Reolo

ka svojstva:

Faktori uticaja

■

Kad je re

o uticaju vodocementnog faktora m

treba napomenuti

da njegovio pove

anjem preko odre

ene vrednosti mo

e izazvati

raslojavanje (segregaciju) betonske me

avine,

to bitno ugro

ava

njenu homogenost.

■

Reolo

ka svojstva sve

eg betona uvek se moraju posmatrati u

funkciji vremena,

to je logi

na posledica odvijanja procesa

hidratacije cementa, naime:

■

Tokom vremena pove

ava se kako viskozitet

, tako i grani

smi

e naprezanje betonske me

avine

. Promenljivost reolo

kih

svojstava o kojoj je ovde re

zavisi od:

- Vrste cementa,
- Vodocementnog faktora,
- Sastava betona,
- Temperature me

avine,

- Primene aditiva

i niza drugih faktora.

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

■

U op

tem slu

aju, sva reolo

ka svojstva sve

eg betona funkcija su

mehani

kih uticaja koji deluju na me

avinu,

to se mo

e ilustrovati i

funkcijom

- d



/dt, prikazanom na donjoj slici, koja pokazuje

promenljivost veli

ine

(od

) u funkciji smi

eg napona

■

S obzirom na ovo, kao najadekvatnija definicija ugradljivosti (kompak-
tibilnosti) mo

e da se usvoji ona po kojoj ovo svojstvo opredeljuje koli

ina

mehani

kog rada potrebnog za prevo

enje sve

eg betona u stanje fluida sa

strukturnom

vrsto



=0 i sa viskozno

■

Kada se ostvari

“

fluidizacija

”

sve

eg betona i kada on poprimi svojstva

“

ke te

èè

nosti

”

, u

SXQRMPHULVHREH]EHÿXMHPRJX

nost ispunjavanja

svih prostora unutar oplate (kalupa),
mogu

nost da sve

EHWRQ]DÿHXVYHSURVWR

“

pregra

ene

”

prisutnom armaturom i

istiskivanje mehuri

a vazduha uvu

enih u

masu tokom me

anja komponenti.

■

Sve ovo zajedno obezbe

uje optimalno

mogu

u zbijenost (kompaktnost)

ugra

enog betona

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

■

U praksi se tehnologi

nost sve

eg betona naj

e razmatra kao

funkcija k o n z i s t e n c i j e sve

eg betona.

■

Pod pojmom konzistencije se podrazumeva skup svojstava sve

betona koja uti

u na postojanost, odnosno promenljivost njegovog

oblika pod uticajem razli

itih mehani

kih dejstava.

■

Ova definicija se prakti

no svodi na formulaciju po kojoj se pod

konzistencijom podrazumeva skup svih svojstava koja se iskazuju
pojmovima pokazatelja poktetljivosti i krutosti betonske me

avine.

■

U vezi sa ovako shva

enim pojmom konzistencije u praksi se

naj

e govori o krutoj, slabo plasti

noj, plasti

noj i te

noj

betonskoj me

avini, odnosno o krutoj, slabo plasti

noj, plasti

noj i

noj konzistenciji sve

eg betona.

■

Konzistencijom, me

utim

, nije mogu

e obuhvatiti sve parametre koji

opredeljuju svojstvo

tehnologi

nosti, usled

ega se, osim konzisten-

cije, primenjuju i postupci opisivanja pojedinih tehnolo

kih

svojstava sve

eg betona, kao

to je to navedeno na slede

em slajdu.

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

Ispitivanje konzistencije

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

Ispitivanje konzistencije

Metoda sleganja

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

Ispitivanje konzistencije

Metoda sleganja

Uzimanje uzorka sve

betona iz automiksera

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

Ispitivanje konzistencije

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

Ispitivanje konzistencije

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

Ispitivanje konzistencije

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Faktori uticaja na tehnologi

nost sve

eg betona

■

Tehnologi

nost sve

eg betona, pre svega ugradljivost i obradljivost, zavisi

od niza uticajnih faktora, ali odlu

uju

u ulogu ima koli

ina vode.

■

Za odabranu vrstu i granulometrijski sastav agregata, a pri odre

enoj

temperaturi me

avine, nezavisno od primenjene koli

ine cementa (u

uobi

a-jenim granicama 200

–

400 kg/m

), konzistencija betonske

avine zavisi

e samo od primenjene koli

ina vode. Ovaj stav je poznat

kao pravilo konstantnog sadr

aja vode.

■

Napred navedeni stav drugim re

ima zna

i da za utvr

enu konzistenciju

sve

eg betona i odabrani agregat koli

ina vode

e biti jednaka za sve

primenjene koli

ine cementa (200

–

400 kg/m

), tj. za sve vodocementne

faktore, odnosno za sve

“

marke betona

”

■

Na slede

em slajdu

ovaj stav je ilustrovan putem tablice potrebnih

koli

ina vode za razli

ite mere sleganja

h, za re

ni, odnosno drobljeni

agregat, sa tri razli

ite veli

ine najkkrupnijeg zrna D.

■

Na nekoliko slajdova koji potom slede dat je uticaj veli

ine D, temperature

avine T i vremena t proteklog od po

etka me

anja betona.

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

onzistencij

–

(

, D)

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

onzistencij

–

(Vrsta agregata, t)

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Tehnolo

ka svojstva

onzistencij

–

(T, t)

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Ostala svojstva:

Zapreminska masa

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Ostala svojstva:

vrsto

a mladih betona

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Ostala

svojstva

Sadr

aj zaostalog (uvu

enog) vazduha

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Vreme vezivanja (obradljivosti) betonskih sme

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Ostala

svojstva

Pritisak na oplatu

■

Vertikalni pritisak p

i horizontalni pritisak p

na oplatu, saglasno

prilo

enoj skici, mo

e se definisati izrazima:

=10

∙



b,sv

∙

max

(kN/m

)

(



b,sv

, h, v)

(kN/m

)

(



b,sv

–

zapr masa sve

eg betona;

–

ugao unutr. trenja sve

eg betona;

–

brzina betoniranja)

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Ostala

svojstva

: Pritisak na oplatu

■

Kao

to se sa prilo

ene skice vidi, horizontalni pritisci sve

eg betona na

oplatu sa nagnutim stranama (

≠

) dati su istim izrazima kao za pritiske

na vertikalnu oplatu (preth. slajd)

■

Vertikalni pritisci, saglasno donjoj skici: p

’

= p

; p

’

= p

; p

’

=10

∙



b,sv

∙

max

SVOJSTVA SVE

EG BETONA

Ostala

svojstva

: Temperatura sve

eg betona

■

Temperatura sve

eg betona menja se tokom vremena i zavisi od ve

broja uticajnih parametara:

●

etne temperature me

avine (na izlasku iz me

alice),

●

Temperature sredine,

●

Toplote hidratacije cementa,

●

Razmene toplote sa okolinom i dr.

■

etna temperatura:

(1)

Ovde su S

, S

i S

–

Specifi

ni toplotni kapaciteti agregata, cementa i vode,

, T

i T

–

etne temperature agregata, cementa i vode,

, m

i m

–

mase agregata, cementa i vode, respektivno (kg/m

)

■

Kako je: S

≈

0,84 J/g

C, a S

= 4,2 J/g

C, izraz (1) postaje:

(2)

)

(





)

(

)

(

)

(





Želiš da pročitaš svih 77 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Osnovi teorije i tehnologije betona

Prijava dokumenta

Problemi sa sadržajem

Problemi sa kupovinom i pristupom

Tehnički problemi

Kršenje pravila

Ostalo

Želiš da pročitaš svih 77 strana?

Slični dokumenti

Gospodarstvo BiH

Sociologija skripta

Preduzetnicka ekonomija

uvod u pravo

Skripta sociologija za pravni fakultet

Nuklerana medicina

Erp sistemi

Društvo spektakla

Timski rad u projektnim aktivnostima na primeru kompanije Nordeus

Primena elemenata sportskih igara u mlađem školskom uzrastu

Rendgenska analiza proteina: kristalizacija i analiza strukture lizozima

Plan rada ASAP 2024

Bosna srednji vijek

Analiza osnovnih funkcija menadžmenta na primeru preduzeća Swisslion-Takovo d.o.o.

Makroekonomska ravnoteža

Rešeni zadaci iz mehanike: zakon o promeni kinetičke energije i količine kretanja

Zeoliti: struktura, osobine i primena

Istraživanje kao instrument odlučivanja

Projektni pristup obrade sadržaja iz upoznavanja okoline

Prva faza uvođenja AMI/MDM sistema u JP EPS

Forenzički značaj analize morfijuma

Analiza propisa u oblasti bezbednosti saobraćaja

SISTEMSKI SOFTVER- OPERATIVNI SISTEM

Organizacija ishrane u bolnici

HEMORAGIJSKE GROZNICE

Merenje telesne temperature

KARAKTERISTIKE STARENJA I SPECIFICNOSTI BOLESTI U STAROSTI

Sida: etiologija, epidemiologija, klinička slika, dijagnostika, lečenje i prevencija

NESTABILNA ANGINA PEKTORIS

Alkoholizam

Proces upravljanja ljudskih resursa

Procesi komercijalnog poslovanja 1 skripta

UPRAVNO PRAVO I

seminarski

Korelacija izmedju debljine intime i medije karotidnih arterija i aktivnosti bolesti u reumatoidnom artritisu

GUILLAIN-BARRE SINDROM

Tradicionalna primjena ljekovitih biljnih vrsta na podrucju opcine Tutin

Radioaktivnost

Policijski stres

Najvisja odlikovanja Republike Srbije

Najvisja odlikovanja Republike Srbije

KOMUNIKOLOGIJA

SIMULACIJA

Regresiona analiza: statistički metod modeliranja odnosa

Linearni trend: analiza i primena u statistici

Komunikologija

TEORIJA ODLUCIVANJA

Biznis plan – Prodavnica autodijelova

Turbine: konstrukcija, podela i primena u energetici

Diplomatsko i konzularno pravo

Finansijko izvjestavanje i poslovno odlucivanje

INTERSTERALEN PROSTOR I MEGJUZVEZDENA MATERIJA

Mikobakterije

Pojam, uloga, karakteristike i značaj tradicionalnih organizacionih struktura: primer kompanije “Siemens”

Znacaj upravljanja organizacionim promenama

Pojam i značaj logistike u špediciji

Razvoj komunikacionih veština dece sa oštećenjem sluha u predškolskim ustanovama

Subjekti za borbu protiv organizovanog kriminaliteta

Osnovne odlike menadžera i njegova uloga pri donošenju poslovnih odluka: primer kompanije „apple“

Aktivnosti u prirodi i njihov značaj u upoznavanju okoline

Tip dokumenta

Oblasti

Popularni predmeti

Institucije