3
Основица пореза
Увод
Порески систем је скуп пореских прописа, института и норми, везаних у јединствен
механизам а у сврху остварења одређене пореске политике. У порески систем је укључен
велики број пореских облика који се у сваком систему разликују. Овај систем представља
скуп института и инструмената који стоје на располагању пореској власти за остваривање
одређених фискалних, економских, социјалних и политичких циљева у оквиру економског
система.
Порески систем једне земље чини укупност свих облика пореза, односно јавних
прихода. У савременим привредним системима јавни приходи имају значајну фискалну,
економску и социјалну улогу, и јављају се у веома различитим облицима као што су: порези,
доприноси, таксе, накнаде и сл. Јавни приходи служе за подмиривање трошкова који имају
општи карактер. Структура јавних прихода, с обзиром на учешће појединих категорија
прихода у укупним јавним приходима, знатно се разликује од земље до земље. На ту
структуру утиче знатан број фактора, у првом реду економско-социјалног карактера.
Порези као део јавних прихода представљају најзначајнији инструмент прикупљања
прихода у државној економији и доживљавају развој тек у капитализму. Порез представља
најзначајнији облик јавних прихода у савременим државама. Он представља инструмент
јавних прихода којим држава, укључујући и ниже политичко-територијалне заједнице, од
субјеката под својом пореском влашћу принудно узима новчана средства, без непосредне
противуслуге, у сврху покривања својих финансијских потреба и постизања других,
првенствено економских и социјалних циљева.
Опште карактеристике пореза су да у његовој основи лежи принуда, да порез
представља давање без директне проивнакнаде; то је такав приход код којег није унапред
утврђена сврха за коју ће се употребити и наплаћује се искључиво у новцу (само изузетно у
натури).
Без обзира што је реч о систему и што би однос између елемената пореског система
требало да буде складан, у пракси углавном није тако; опорезивање се разликује од једне до
друге државе због примене различитих пореских инструмената. Порески прописи се
разликују како у погледу циљева, тако и у начину захватања економске снаге обвезника.
финансијских потреба и постизања других, првенствено економских и социјалних циљева.
Опште карактеристике пореза су да у његовој основи лежи принуда, да порез представља
давање без директне проивнакнаде; то је такав приход код којег није унапред утврђена сврха
за коју ће се употребити и наплаћује се искључиво у новцу (само изузетно у натури).
Најважније економско питање у једном привредном систему је, у суштини, како
утврдити економску снагу обвезника.
5
Основица пореза
Пореска основица представља квантитативно одређен износ предмета опорезивања.
Пореска основица се одређује за сваки порески облик. На пример, основица пореза на добит
предузећа је опорезива добит која се утврђује на начин прописан законом, затим, код
вршења услуга уз накнаду – основица пореза је накнада за извршену услугу и сл. Пореска
основица је један од најважнијих елемената опорезивања. Применом пореске стопе на
утврђену пореску основицу добија се износ пореза који је обвезник дужан да плати.
Пореска основица може бити: стварна и претпостављена.
Стварна пореска
основица
утврђује се на основу података који одражавају економску снагу пореског
обвезника.
Претпостављена пореска основица
се утврђује на основу претпоставке да је
порески обвезник остварио, односно могао остварити приход или доходак. Она се утврђује
од стране пореског органа у случају када порески обвезник није поднео пореску пријаву и у
случају паушалног опорезивања.
Висина пореске основице може се утврдити применом неке од следећих метода:
директне методе, индиректне методе, службене методе и парификације.
Директна метода
представља поступак којим се пореска основица утврђује на бази
података које је порески обвезник доставио пореском органу. Основица пореза се утврђује
на основу књиговодствене евиденције коју обвезник води и на основу које је саставио
пореску пријаву и порески биланс. У пореску пријаву, порески биланс и осталу документацију
за утврђивање пореске обавезе, обвезник је дужан да унесе све податке који су од значаја за
утврђивање пореза. Ова метода се примењује код утврђивања стварне пореске основице.
Овом методом се утврђује порез на добит предузећа, порез на доходак грађана на приходе
од самосталне делатности обвезника који воде пословне књиге.
Индиректна метода
се примењује приликом утврђивања пореске основице у случају
када надлежном пореском органу податке од значаја за утврђивање пореске обавезе
доставља треће лице, а не сам обвезник.
У случају утврђивања пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и
шумарства неопходне податке доставља орган надлежан за вођење катастарских књига;
постоји и обавеза банака да доставе податке о приходима обвезника на жиро рачуну, и сл.
Ова метода се може применити и код утврђивања стварне пореске основице (аконтациони
порези који се плаћају по одбитку) и за утврђивање претпостављене пореске основице
(аконтациони порез на приход од пољопривреде и шумарства).
Службена метода
се примењује у случајевима:
када порески обвезник није поднео пореску пријаву, иако је био дужан да то учини;
када је порески обвезник поднео пореску пријаву, али порески орган сматра да су
подаци неверодостојни, и
када ни порески обвезник, ни треће лице, нису били обавезни да доставе податке за
утврђивање пореске обавезе.
Метода парификације
се примењује у истим случајевима када и службена метода. Од
службене методе разликује се по томе што порески орган не утврђује пореску основицу на
основу података које је сам прикупио, већ пореску основицу утврђује на основу поређења са
другим обвезницима исте делатности који своју делатност обављају под приближно истим
