UVOD
Emisiona banka je, kao “banka svih banaka”, od izuzetnog značaja za sprovođenje
monetarne i kreditne politike, stabilnost nacionalnog novca i kretanje deviznog kursa, a
samim tim i za delovanje celokupnog ekonomskog sistema. Ekonomska suverenost jedne
zemlje, određena je, između ostalog, i monetarnom suverenošću koja obuhvata monetarni,
valutni i devizni sistem. Upravo je Srbiji, tek oslobođenoj od viševekovne turske vladavine,
nedostajala takva institucija. Zbog svega navedenog osnivanje Narodne banke je za Srbiju u
drugoj polovini 19. veka imalo i poseban nacionalni, socijalni i kulturni smisao, definitivnog
oslobađanja od turskog uticaja. U takvim uslovima, “novčanična” banka je bila mnogo više
od emisione ustanove. Ako posmatramo iz današnje perspektive, možemo reći da je njeno
osnivanje imalo istorijsku dimenziju u jačanju privrede i nacionalne svesti srpskog naroda.
Za izbor navedene teme, odlučio sam se jer smatram da Narodna banka u današnjim
vremenima ima izuzetan uticaj na funkcionisanje čitavog privrednog sistema Srbije i da
upoznavanjem njenog funkcionisanja i problema sa kojima se tokom burne istorije susretala,
možemo doći do dragocenih iskustava. Neka od tadašnjih iskustava su neprolazna i mogu i
danas biti poučna, naročito ako se dobro upoznaju.
Cilj rada je spoznati uslove pod kojima je nastala Narodna banka Srbije, upoznati njen
delokrug rada i uslove pod kojima je poslovala, kao i doneti važne zaključke u njenom
razvoju, koji se pritom mogu iskoristiti i u savremenim uslovima. Kao što je cilj Srbije ulazak
u Evropsku uniju, i Narodna banka mora slediti taj put i svojim poslovanjem doprinositi da se
taj cilj ostvari uz što manje negativnih posledica po celokupni privredni sistem.
Struktura samog rada se sastoji iz dva dela. U prvom delu je obrađeno osnivanje
Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije, stanje i funkcionisanje, kao i problemi sa
kojima se susretala. Kao najveće iskušenje, posebno će akcenat biti na njeno uspešno
poslovanje tokom Prvog svetskog rata, kao i kratak osvrt na dug period tokom kojeg je
Narodna banka poslovala pod različitim nazivima. U drugom delu izloženo je stanje
savremene Narodne banke Srbije, zakonska rešenja na kojima počiva i nove funkcije koje
obavlja, kao i perspektive u budućem periodu i težnju Srbije za priključenje Evropskoj uniji,
pa kasnije i Evropskoj monetarnoj uniji.
1
I Deo:
OSNIVANJE I OSNOVNE KARAKTERISTIKE NARODNE
BANKE SRBIJE
2
osnovati najmanje jedna Narodna banka koja bi se bavila kreditiranjem i izdavanjem papirnih
novčanica sa metalnim pokrićem. Nakon toga, i trgovački odbor je dao mišljenje da je “ne
samo dobro, no i preka nužda, da se kod nas, i to što skorije, jedna zemaljska banka osnuje”.
Ipak u maju 1858. godine, imajući u vidu mišljenje trgovačkog odbora, ministar
finansija obratio se Sovetu da se odustane od osnivanja državne emisione banke, jer u
državnoj kasi više nije bilo metalnog pokrića. Jedina preporuka je bila da se narodna banka
osnuje privatnim kapitalom, ali uz veliku državnu kontrolu.
Učvršćenjem Srbije kao države i početna nastojanja da se kulturno i naročito
ekonomsku oslobodi otomanske carevine, zainteresovali su inostrani kapital za plasiranje na
njenom tržištu. Tako je sledeći predlog za osnivanje Francusko-srpske banke sa kapitalom od
4-5 miliona franaka, koja bi između ostalog imala privilegiju izdavanja „bančinih bileta”
(„des billets de Banque"), podneo ministru finansija u ime Komercijalne Francuske banke
(Baque de Commerce de France”), Konstantin de Vo. Stav ministra finansija kao i
Trgovačkog odbora, ali i samog kneza Mihaila bio je negativan. Zaključeno je da Narodnu
banku treba osnovati domaćim kapitalom.
Po prvi put je 3. marta 1875. godine Narodnoj Skupštini podnet “predlog statuta
Knjaževske srpske povlašćene banke” kojim je traženo da se koncesija za osnivanje Narodne
banke da “bilo kakvom društvu u zemlji ili van zemlje sastavljenom, bilo kakvom društvu u
kome bi zemaljski i strani kapitali učestvovali”. I ovaj predlog je odbijen, kao i ugovor koji su
1879. godine sklopili ministar finansija Vladimir Jovanović i belgijski bankar Bukio, uz
obrazloženje da se Narodna banka može osnovati samo domaćim kapitalom.
Uopšteno, najveći problem u svim dotadašnjim projektima za osnivanje Narodne banke
prestavljalo je nerazjašnjeno učešće stranog kapitala. Mišljenja su bila krajnje polarizovana,
po jednima takva institucija se može osnovati jedino domaćim kapitalom, dok su drugi
smatrali da jedino strani kapital može garantovati uspešnost takve institucije. Možda zbog
probuđene nacionalne svesti i jačanja imućnih trgovaca i preduzetnika, preovladalo je
mišljenje da bi utemeljenje Narodne banke stranim kapitalom predstavljalo veliki poraz mlade
srpske države.
Poslednji pokušaji da se Narodna banka osnuje stranim kapitalom su se desili 1881.
godine, kada su pred vladu došle tri ponude: engleska, ruska i francuska. Francuski predlog je
bio najozbiljniji ali je zbog nekadašnjih loših iskustava i bankrota i ovaj predlog odbijen. U
javnosti je kulminiralo mišljenje da je neophodno osnovati emisionu banku, pa je
Ministarstvo finansija u decembru 1882. godine podnelo Skupštini projekat Zakona o
Narodnoj banci. Zakon o Narodnoj banci je usvojen 20. decembra iste godine, a potvrđen 6.
januara 1883. godine. Po Zakonu, Banka je osnovana kao privilegovana institucija za
narednih 25 godina, u vidu akcionarskog društva, sa predviđenim početnim privatnim
kapitalom od 20 miliona dinara, za koji bi se izdalo 40.000 akcija po 500 dinara u zlatu svaka.
Usvojeni Zakon predstavljao je dokument od istorijskog značaja – kako za razvoj emisionog
bankarstva, tako i za jačanje finansijskog i privrednog sistema Srbije. Pored toga, ovaj pravni
4
akt je predstavljao okosnicu svih kasnijih zakona koji su se odnosili na Narodnu banku, sve
do početka Drugog svetskog rata.
2. Osnivanje Narodne Banke Srbije i početak rada
Uoči usvajanja Zakona o Narodnoj banci, pojavila su se pitanja od najveće važnosti:
1. Da li će Banka biti državna ili privatna ustanova?
2. Da li će se osnovati domaćim, stranim ili mešovitim kapitalom?
Preovladalo je mišljenje da Narodna banka bude osnovana privatnim kapitalom, ali je
ostalo nerazjašnjeno da li će on biti domaći ili strani. Pre početka poslova oko upisa akcija,
održana je od 20. do 24. maja 1883. godine tkz. “Majska konferencija”, na kojoj je pozvano
150 najuglednijih trgovaca i preduzetnika iz čitave Srbije. Konferencija je sazvana zbog
uznemirenosti koja je nastala u beogradskim trgovačkim krugovima izazvana vešću da je
ministar finansija zaključio sporazum sa jednim stranim društvom o osnivanju Narodne
banke
3
. Na pomenutoj konferenciji je donet tekst u kome se insistiralo da se Narodna banka
osnuje isključivo domaćim kapitalom, kao i da članovi Upravnog odbora moraju biti najmanje
sedam godina srpski državljani. Već tokom trajanja Majske konferencije, 128 delegata je
upisalo 6.431 akciju, a radi podsticanja građana da upišu što veći broj akcija, članovi Odbora
“Majske konferencije” su 8. oktobra 1883. godine uputili apel građanima za upis akcija. Kao
minimalni broj bilo je potrebno da se za početak rada izvrši upis polovine od ukupnog broja
akcija, tj. 20.000 komada po 500 dinara u iznosu od 10 miliona dinara, i to uz uplatu ¼ od
nominalne vrednosti akcija.
Odziv za upis akcija je bio iznad svih očekivanja. Samo u Beogradu je upisano 26.990
akcija, odnosno 6.990 više nego što je predviđeno. Taj čin je shvaćen ne samo kao ekonomski
interes, već, prvenstveno, kao dokaz patriotizma, jer je osnivanje emisione banke
predstavljeno kao “nacionalno pitanje prvog reda”. Zanimljivo je da je Jovo Krsmanović,
poznati privrednik i član užeg odbora „Majske konferencije”, izuzetno zalagajući se da se
Narodna banka osnuje isključivo domaćim kapitalom, upisao najveći broj akcija i javno
obećao da će upisati sve koje ostanu neupisane. Prednjačio je i Jovo Antula, koji je važio za
najučenijeg beogradskog trgovca, i koji je u vezi sa ovim aktivnostima vršio snažnu
propagandu.
Osnivačka skupština je održana od 26. do 29. februara 1884. godine, uz prisustvo 1.371
akcionara sa 11.210 akcija. Predsedavao je ministar narodne privrede, uz pomoć Odbora
Majske konferencije.
Članovi prvog Upravnog odbora postali su: Jovo Krsmanović, Đorđe Vajfert, Nikola
Pašić, Mihailo Terzibašić, Jevta M. Pavlović, Jovan Antula, Marko Stojanović, Kosta
3
Dokumenata o ovome, kao i o radu „Majske konferencije“, nema, tako da je jedini izvor o tome spomenica
Narodne banke povodom 25-godišnjice rada, Narodna banka 1884-1909. god., Beograd 1909.
5
Poslovanje novo osnovane Narodne banke odmah je naišlo na probleme. Kako vremena
nije bilo na pretek, morala se potražiti pomoć od Belgijske narodne banke kako bi se ubrzalo
otvaranje šaltera. Belgijska narodna banka je na predlog Bošmana pomogla tako što je
ustupila svoju rezervnu novčanicu od 100 franaka, koja je postala prva srpska novčanica od
100 dinara u zlatu. Sami crteži na banknoti štampani su u Belgiji, na hartiji sa vodotiskom
koju je Srbija ranije pripremila za izradu novčanica 1876.godine.
Sve pripreme su bile završene i 2. jula 1884. godine, u
iznajmljenoj “Kumanudijevoj kući”
4
, u Knez Mihailovoj ulici
broj 38, na uglu Dubrovačke ulice (sada Kralja Petra),
Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije svečano je
otvorila šaltere i počela rad. Sve dok nije napravila svoju
zgradu u toj kući je i ostala. Da bi problem prostora bio rešen,
Glavni odbor je usvojio plan za gradnju zgrade za potrebe
Narodne banke 1887. godine, koji je napravio poznati arhitekta
tog vremena, Konstatin A. Jovanović
5
. Radovi su počeli aprila
1888. godine, a Narodna banke se u nove prostorije useljeva
15. marta 1890. godine. Za izuzetno arhitektonsko ostvarenje,
Konstantin A. Jovanović je dobio Orden Svetog Save III reda
6
.
3. Organizacija Narodne banke i delokrug rada
Sasvim je jasno da je srpska Narodna banka bila orginizovana po ugledu na Belgijsku
narodnu banku. Ona je sve do 1920. godine imala sledeće organe uprave: a)guvernera, b)vice-
guvernera, c)Glavni odbor, d)Upravni odbor, e)Nadzorni odbor, f)Zbor akcionara i g)Eskontni
odbor.
a) Guverner
je bio spona između interesa države, upravnih tela Banke i akcionara. On je
predseavao Zborom akcionara, Glavnim odborom i Upravnim odborom i izvršavao odluke
ovih tela. Starao se o primeni zakona i statuta, predstavljao Banku, potpisivao ugovore i
normativna akta i podnosio završni račun o poslovanju. Bio je postavljan Ukazom kralja, na
predlog ministra narodne privrede, a bio je biran između tri kandidata koje je predlagao
Upravni odbor. Svi kandidati su morali da budu članovi Upravnog odbora, srpski državljani,
stalno naseljeni u Beogradu i nisu mogli da budu u upravnom odboru nekog akcionarskog
društva.
b) Sve do 1920. godine u narodnoj banci je postojao samo jedan
vice-guverner
. On je
bio bančin službenik i birao ga je Upravni odbor po kriterijumima koji su važili za sve ostale
članove tog tela.
4
Jedan od braće Kumanudi – Janić, iz porodice vlasnika ove kuće, odigrao je značajnu ulogu u nastojanjima da
se osnuje Narodna banka
5
Narodna banka 1884-1909 – spomenica povodom 25 godina od početka rada Narodne banke Srbije
6
Sprske novine, 230/18.10.1890.
7
Zgrada Narodne banke
