D. JOVAŠEVIĆ, Osnovne karakteristike novog maloletničkog krivičnog prava Republike Srbije
Zb. Prav. fak. Sveuč. Rij. (1991) v. 27, br. 2, 1055-1087 (2006)
1055
OSNOVNE KARAKTERISTIKE NOVOG MALOLETNIČKOG
KRIVIČNOG PRAVA REPUBLIKE SRBIJE
Dr. sc. Dragan Jovašević, izvanredni profesor
UDK: 343.91-053.6(497.11)
Pravni fakultet Univerziteta u Nišu
Ur.: 13. lipnja 2006.
Republika Srbija
Pr.: 20. listopada 2006.
Stručni članak
Početkom 2006. godine u Republici Srbiji je stupilo na snagu novo
materijalno i izvršno krivično zakonodavstvo. Tako je posle skoro tri
decenije podeljene zakonodavne nadležnosti u oblasti krivičnog prava
između federacije, republike i pokrajine iz vremena SFR Jugoslavije,
Republika Srbija dobila jedinstveni Krivični zakonik koji je obuhvatio
sve materijalno pravne odredbe osim odredbi vezanih za krivičnopravni
položaj maloletnih lica. Naime, sistem krivičnih sankcija za maloletne
učinioce krivičnih dela, postupak izricanja i način, postupak i uslovi
izvršenja maloletničkih krivičnih sankcija su uređeni propisima posebnog
zakona – Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj
zaštiti maloletnih lica. Na taj način su u jednom zakonskom tekstu
obuhvaćene sve materijalne, procesne i izvršne krivičnopravne odredbe
o maloletnim licima čime je zapravo zaokružen sistem maloletničkog
krivičnog prava o čijim karakteristikama upravo govori i ovaj rad.
Ključne reči
: maloletnik, krivično delo, učinilac, zakon, sankcije,
vaspitne mere, sud.
1. Pojam, sistem i izvori maloletničkog krivičnog prava
Maloletničko krivično pravo je deo, segment krivičnog prava jedne zemlje
koje zbog obilja specifičnih rešenja u poslednje vreme u nizu evropskih zemalja
1
dobija karakter samostalne pravne (pozitivno pravne) ali i naučne discipline.
1
U Nemačkoj, Francuskoj, Hrvatskoj i sada Republici Srbiji je ova grana prava formalno
izdvojena iz krivičnog zakona (zakonika). Tako je u Nemačkoj u primeni Zakon o maloletničkom
krivičnom pravosuđu od 11. decembra 1974. godine (s izmenama od 30. juna 1990. godine)
1990. godine)
– Jugendgerichsgesetz, u Francuskoj je u primeni Ordonnance No. 45-174 du 2. fev. 1945. godine
dopunjen Zakonom broj 2002-1138 od 9. septembra 2002. godine, u Hrvatskoj je u primeni Zakon
o sudovima za mladež iz 1998. godine.
D. JOVAŠEVIĆ, Osnovne karakteristike novog maloletničkog krivičnog prava Republike Srbije
1056
Zb. Prav. fak. Sveuč. Rij. (1991) v. 27, br. 2, 1055-1087 (2006)
Radi se naime o posebnoj, zaokruženoj i autonomnoj celini koja sadrži niz
specifičnih rešenja u odnosu na punoletne učinioce krivičnih dela.
2
Neretko se
stoga u literaturi za ovu granu prava upotrebljava naziv para-krivično pravo ili
kvazi-krivično pravo
3
koje se odnosi na maloletna lica.
To je skup zakonskih propisa kojima se određuje krivičnopravni status
maloletnih lica (kao učinilaca krivičnih dela odnosno maloletnih lica kao žrtava
krivičnih dela). Ono propisuje poseban tretman prema maloletnim učiniocima
krivičnih dela.
4
Tako ovaj naziv koji se često u pravnoj teoriji određuje kao
kriminalno-politički postulat obuhvata granu prava sa krivičnopravim odredbama
koje se primenjuju na maloletne učinioce krivičnih dela i koje odslikavaju
poseban, specifičan karakter ove grane prava. To je pravo koje se zasniva na
ličnosti učinioca delikta (Taterstrafrecht), a ne na samom deliktu (Tatstraft-
recht).
Ili drugim rečima to je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se određuje
sistem krivičnih sankcija za maloletne učinioce krivičnih dela, a pod određenim
uslovima i za punoletne učinioce te postupak za izricanje i izvršenje ovih sankcija
od strane nadležnih državnih organa. Stoga se može reći da maloletničko krivično
pravo prelazi okvire krivičnog prava jer obuhvata ne samo krivičnopravne
odredbe materijalno pravne sadržine već i odredbe procesnog i izvršnog
krivičnog prava, u meri i u obimu, koji se odnosi na maloletne učinioce krivičnih
dela.
Maloletničko krivično pravo tako predstavlja skup (sistem) zakonskih
propisa kojima je regulisan položaj (prava i obaveze) maloletnika u krivičnom
pravu u celosti. Ove odredbe se prvo odnose na pojam i vrste maloletnika kao
subjekata krivičnog prava
(aktivni i pasivni subjekt), na vrste, uslove i način
propisivanja i izricanja krivičnih sankcija prema maloletnim učiniocima krivičnih
dela, postupak za izricanje krivičnih sankcija za maloletnike (koji predstavlja
posebnu, specifičnu vrstu krivičnog postupka – specifičnog po organima za
pokretanje i vođenje krivičnog postupka i za izricanje i izvršenje krivičnih
sankcija, arhitektonici i toku postupka i učešću posebnih vansudskih – posebno
van krivičnosudskih organa u postupku izricanja i izvršenja krivičnih sankcija) i
na kraju postupak izvršenja izrečenih krivičnih sankcija. Ono se nizom svojih
odredbi sadržinski, a i po formi izdvaja od krivičnog prava koje se primenjuje
prema punoletnim učiniocima krivičnih dela. Pod određenim zakonom
predviđenim uslovima izuzetno se primenjuje i prema punoletnim učiniocima
krivičnih dela.
5
Iz pojmovnog određivanja maloletničkog krivičnog prava proizilazi da se u
okviru njega razlikuje više delova koji svaki za sebe predstavlja samostalnu i
autonomnu granu prava, ali koji sadržinski, po formi i cilju koji treba da ostvare
2
Z. Stojanović, Krivično pravo, Opšti deo, Pravna knjiga, �eograd, 2005. godine, str. 344.
Z. Stojanović, Krivično pravo, Opšti deo, Pravna knjiga, �eograd, 2005. godine, str. 344.
3
Z. Stojanović, ibid, str. 344.
.
4
G. Marjanović, Makedonsko krivično pravo, Opšt del, Skoplje, 1998. godine, str. 361.
.
5
D. Jovašević, Leksikon krivičnog prava, Službeni list, �eograd, 2002. godine, str. 270.
Službeni list, �eograd, 2002. godine, str. 270.
D. JOVAŠEVIĆ, Osnovne karakteristike novog maloletničkog krivičnog prava Republike Srbije
1058
Zb. Prav. fak. Sveuč. Rij. (1991) v. 27, br. 2, 1055-1087 (2006)
U Republici Crnoj Gori maloletničko krivično pravo nije formalno izdvojeno
iz krivičnog prava u poseban zakonski tekst već su krivičnopravne odredbe
materijalnog karaktera sadržane u Krivičnom zakoniku Republike Crne Gore,
8
a
procesne odredbe u Zakoniku o krivičnom postupku, odnosno odredbe izvršnog
karaktera, u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija. No, i ove su odredbe u velikoj
meri specifične prirode, karaktera, sadržine i cilja koje imaju primat u primeni
prema maloletnim učiniocima krivičnih dela.
2. Karakteristike maloletničkog krivičnog prava
U našem krivičnom pravu, Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog
zakonika FNRJ iz 1959. godine,
9
izdvojene su odredbe o kažnjavanju maloletnih
učinilaca krivičnih dela u posebno poglavlje. Takođe u Zakoniku o krivičnom
postupku
10
su bile predviđene posebne odredbe o postupku prema maloletnicima
(čl. 464-504. ZKP u Republici Srbiji u važnosti do donošenja posebnog zakona
2005. godine odnosno čl. 466-506. ZKP u Republici Crnoj Gori) dok republički
zakoni o izvršenju krivičnih sankcija (u Republici Srbiji samo do 1. januara
2006. godine) predviđaju postupak, način i uslove izvršenja izrečenih
maloletničkih krivičnih sankcija. Tako je stvoreno maloletničko krivično pravo
sa sledećim karakteristikama:
11
a) Krivičnopravne odredbe se ne odnose na lice koje u vreme izvršenja
krivičnog dela nije navršilo 14 godina (član 2. ZOMUKD). Takva lica
se nazivaju deca i ona nisu aktivni subjekt krivičnog prava. Prema njima
je u potpunosti isključena primena krivičnog prava, ali zato podležu
primeni odredbi nekih drugih grana prava (porodičnog prava, prava
socijalnog staranja, prekršajnog prava i sl.).
b) Štaviše strogo posmatrano, jezičkim i gramatičkim tumačenjem, pojam
"maloletnog učinioca krivičnog dela" nije moguć jer krivičnog dela nema
bez
postojanja krivice na strani njegovog učinioca (prema objektivnom
shvatanju pojma krivičnog dela iz člana 14. KZ RS), a pojam krivice je
nespojiv (inkopatibilan) s pojmom deteta pa čak i s pojmom maloletnika.
Stoga i sam zakon upotrebljava prilično nemuštu formulaciju "maloletnik
koji je izvršio protivpravno delo koje je u zakonu predviđeno kao krivično
8
Službeni list Republike Crne Gore broj 70/2003 i 13/2004.
.
9
O. Perić, Pokret nove društvene odbrane i krivičnopravni položaj maloletnika, Zbornik Matice
srpske, Novi Sad, broj 88/1990. godine, str. 125-131.
.
10
Zakonik o krivičnom postupku u primeni u Republici Srbiji, Službeni list SRJ broj: 70/2001
, Službeni list SRJ broj: 70/2001
i 68/2002 i Službeni glasnik Republike Srbije broj 58/2004, 85/2005 i 115/2005 i Zakonik o
krivičnom postupku u primeni u Republici Crnoj Gori, Službeni list Republike Crne Gore, broj
71/2003 i 7/2004.
11
Vidi: M. Singer, Lj. Miškaj Todorović, Delikvencija mladih, Zagreb, 1989. godine�� F. Hirjan,
ne�� F. Hirjan,
M. Singer, Maloljetnici u krivičnom pravu, Zagreb, 2001. godine.
D. JOVAŠEVIĆ, Osnovne karakteristike novog maloletničkog krivičnog prava Republike Srbije
Zb. Prav. fak. Sveuč. Rij. (1991) v. 27, br. 2, 1055-1087 (2006)
1059
delo. I dalje, isključeno je postojanje i utvrđivanje krivice maloletnih
učinilaca krivičnih dela.
12
v) Maloletničko krivično pravo kao zaokruženi sistem krivičnopravnih
propisa, koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela
je lišen brojnih pojmova i instituta koja inače poznaje krivično pravo koje
se primenjuje prema punoletnim licima kao što su: krivica, kazna, kazneni
i retributivni sistem, srazmernost kazne stepenu opasnosti učinioca i
težine učinjenog krivičnog dela, odmeravanje kazne za dela u sticaju. U
osnovi ovog sistema se nalaze određeni međunarodnopravni standardi
predviđeni u Minimalnim standardnim pravilima za maloletničko
krivično pravosuđe (tzv. Pekinška pravila) usvojena od strane OUN
1985. godine.
g) Sistem maloletničkog krivičnog prava treba da bude podređen kriminalno-
političkim ciljevima – a to je vaspitanje maloletnog učinioca krivičnog
dela i njegovo prevaspitanje. Na taj način je istaknut specijalno
preventivni karakter ove grane prava čime je napušten njegov dotadašnji
"terapeutski" karakter. U teoriji se stoga, ističe da su maloletničke
krivične sankcije u prvom redu mere pomoći, mere socijalizacije sa što
manje elemenata prinude, ograničenja prava i slobode i represije, a sve
više mere pomoći, brige, nadzora i otklanjanja i predupređivanja smetnji
i uslova za njihov normalan i nesmetan razvoj i sazrevanje. To u krajnjoj
liniji i odgovara tzv. Havanskim pravilima koje je OUN usvojila 1990.
godine, koja u odnosu na maloletne učinioce krivičnih dela zahteva
isključenje ili svođenje na minimum bilo kakvog oblika lišenja slobode
(član 11. tačka b.).
d) Među krivičnim sankcijama prema maloletnim učiniocima krivičnih dela
primat imaju vaspitne mere nad kaznom koja predstavlja izuzetak izražen
u primeni maloletničkog zatvora.
13
Zakon poznaje devet vaspitnih mera
sistematizovanih u tri grupe: 1) mere upozorenja i usmeravanja, (koje su
u Republici Srbiji zamenile ranije postojeće disciplinske mere), 2) mere
pojačanog nadzora i 3) zavodske mere. Maloletničkim zatvorom može
se kazniti samo izuzetno stariji maloletnik ako je izvršio teško krivično
delo za koje je predviđena kazna zatvora preko pet godina
14
. Dakle,
vaspitne mere su osnovni oblik reagovanja društva prema maloletnim
učiniocima krivičnih dela. Pri tome u primeni vaspitnih mera treba ići
postepeno, stepenasto. Naime, prioritet u primeni imaju blaže vaspitne
12
Više: A. Carić, Mlađe osobe u kaznenom pravu, Zagreb, 2002. godine.
.
13
M. Obretković, Pravni status maloletnih prestupnika između pravde i socijalne zaštite,
Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, �eograd, 1993. godine, str. 77-92��
H. Sijerčić Čolić, Asocijalno ponašanje djece i maloljetnika – uzroci i oblici reakcije u sistemu
ci reakcije u sistemu
krivičnog pravosuđa u �iH na takvo ponašanje, Pravna misao, Sarajevo, broj 9-10/2001. godine,
str. 30-36.
14
Više: M. Singer, Kaznenopravna odgovornost mladeži, Zagreb, 1998. godine.
.
D. JOVAŠEVIĆ, Osnovne karakteristike novog maloletničkog krivičnog prava Republike Srbije
Zb. Prav. fak. Sveuč. Rij. (1991) v. 27, br. 2, 1055-1087 (2006)
1061
sudu. Sva lica koja postupaju u krivičnom postupku prema maloletnicima
moraju da imaju posebna, specijalna znanja iz oblasti o pravima deteta i
prestupništvu (delikvenciji) mladih. Veće za maloletnike u prvostepenom
sudu je sastavljeno od sudije za maloletnike i dvojice sudija porotnika
različitog spola (koji moraju biti iz reda nastavnika, učitelja, vaspitača
i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu s decom i mladima).
Nadležnost suda se utvrđuje prema mestu prebivališta odnosno boravišta
maloletnika. Pri tome posebnu i aktivnu ulogu u krivičnom postupku (pri
izricanju i izvršenju vaspitnih naloga odnosno vaspitnih mera) imaju i
organi vankrivičnog pravosuđa – organ starateljstva.
19
e) U krivičnom postupku prema maloletnicima organi krivičnog gonjenja i
suda imaju široka diskreciona ovlašćenja u pogledu pokretanja, vođenja
ili okončanja shodno načelu oportuniteta.
Prvo, javni tužilac za maloletnike, odnosno sudija za maloletnike mogu
odlučiti da izreknu u smislu člana 5. ZOMUKD, maloletniku jedan ili
više vaspitnih naloga (koji nisu krivične sankcije), umesto da pokrenu
krivični postupak ili pak da pokrenuti postupak obustave ako se radi
o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili
novčana kazna.
Drugo, prema članu 58. ZOMUKD, javni tužilac za maloletnike kada se
radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora do pet godina
ili novčana kazna može da odluči da ne zahteva pokretanje krivičnog
postupka ako smatra da ne bi bilo celishodno da se vodi krivični postupak
prema maloletniku s obzirom na prirodu krivičnog dela i okolnosti
pod kojima je delo učinjeno, raniji život maloletnika i njegova lična
svojstva.
Treće, kada je vaspitna mera ili kazna maloletničkog zatvora izrečena
maloletniku i u toku je njihovo izvršenje, javni tužilac za maloletnike
može da odluči da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka za drugo
krivično delo maloletnika, ako s obzirom na težinu učinjenog dela
i kaznu, odnosno vaspitnu meru koja se izvršava, ne bi imalo svrhe
vođenje krivičnog postupka i izricanje krivične sankcije za drugo delo.
U tom slučaju on obaveštava u roku od osam dana oštećenog koji može
od veća za maloletnike, neposredno višeg suda da zahteva, da odluči
pokretanje krivičnog postupka i u ovim slučajevima. Princip korisnosti
je primarniji od principa pravičnosti.
Diskreciona ovlašćenja suda sastoje se dalje ne samo u širokoj slobodi pri
izboru jednog ili više vaspitnih naloga odnosno vaspitnih mera, nego i u
mogućnosti da već izrečenu meru zameni drugom pogodnijom ili je pak
obustavi od daljeg izvršenja ako to zahteva konkretna situacija.
20
19
Vidi: O. Perić, Krivično pravni položaj maloletnika, �eograd, 1975. godine�� O. Perić,
Komentar krivično pravnih propisa o maloletnicima, �eograd, 1995. godine.
20
Lj. Jovanović, D. Jovašević, Krivično pravo, Opšti deo, �eograd, 2003. godine, str. 311-312.
311-312.
