različitih subjekata u međunarodnoj zajednici. Kada govorimo o međunarodnim
odnosima mi podrazumevamo da se radi o međunarodnim političkim odnosima
koji su osnova preko koje se uspostavljaju i sve ostale - kulturne, ekonomske,
sportske i druge - veze.

Najvažniji subjekti ovako definisanih međunarodnih političkih odnosa su

suverene države, ali se stalno pojavljuju i novi subjekti, kao što su međunarodne
organizacije.

Budući da se i ekonomske veze uspostavljaju preko međunarodnih odnosa

to znači da su i međunarodni ekonomski odnosi deo sveukupnih međunarodnih
odnosa,   podsistem   velikog   Sistema   međunarodne   politike.   Međunarodni
ekonomski   odnosi   obuhvataju   totalitet   svih   ekonomskih   odnosa   između
nacionalnih   privreda   u   svetu,   i   osim   trgovinske   saradnje   uključuju   i   razmenu
kapitala, obavljanje plaćanja i plasiranje kapitala, razmenu tehnologije i više oblike
privredne   saradnje   i   povezivanja.   Važno   je   istaći   da   su   nacionalne   privrede
subjekti međunarodnih ekonomskih odnosa a ne isključivo suverene države. Ta
razlika nastaje zato što u svetu danas postoje neke teritorije koje nemaju potpunu
političku   nezavisnost   ali   imaju   autonomiju   u   obavljanju   privredne   saradnje   sa
svetom,   i   to   u   prvom   redu   poseduju   autonomiju   u   kreiranju   i   realizaciji
spoljnotrgovinske politike. Primer takvih teritorija su Hong Kong, Makao, Tajvan,
Kurakao, Kajmanska ostrva i druge. U svetu trenutno postoji oko 193 suverene
države a čak 220 nacionalnih privreda.

Međunarodni ekonomski odnosi imaju dva toka, robni i finansijski, tako da

postoje dve glavne oblasti međunarodnih ekonomskih odnosa - međunarodni
trgovinski odnosi i međunarodni finansijski odnosi.

Međunarodne trgovinske odnose definišemo kao odnose koje jedna država

uspostavlja   sa   drugim   državama   u   oblasti   međunarodne   trgovine   robom,
uslugama   i   proizvodima   ljudskog   duha   (intelektualna   svojina).   Države   se   retko
pojavljuju   kao   poslovni   subjekti   u   međunarodnoj   trgovini   a   češće   zadržavaju
regulatornu funkciju u ekonomskim odnosima. One kroz jednostrane mere ali i
sporazume  sa   drugim   državama  nastoje  da  stvore  pravni  okvir  međunarodnog
poslovanja. U najranijem period nastanka svetske privrede preferencijalna trgovina
se   ugovarala   na   bilateralnom   nivou,   dok   su   danas   ključni   sporazumi   na
regionalnom   nivou.   Novi   vid   regulisanja   međunarodne   trgovine   nastao   posle
Drugog   svetskog   rata   je   međunarodno   regulisanje   trgovinske   saradnje   država
najpre u obliku Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT), dok kasnije dolazi
do njene institucionalizacije u obliku Svetske trgovinske organizacije (WTO). U
prošlosti   države   su   osnivale   i   kompanije   koje   su   imale   isključivi   monopol   u
obavljanju   spoljnotrgovinskih   poslova.   Danas   je   ovakva   praksa   zabranjena
pravilima Svetske trgovinske organizacije.

1.1 Međunarodna trgovina

Osim saradnje na međunarodnom planu gde su osnovni subjekti države

vremenom se uspostavljaju i odnosi između različitih subjekata u okviru pojedinih
država. To su odnosi koji se uspostavljaju preko granica država i često su van
ingerencija državnih organa. Ovakvu vrstu odnosa nazivamo transnacionalnim
odnosima. Nas upravo interesuju transnacionalni privredni odnosi koje
uspostavljaju razna preduzeća koja posluju u inostranstvu.

Paralelno sa međunarodnim političkim odnosima gde se kao glavni akteri

javljaju   države   postoji   i   živa   međunarodna   poslovna   saradnja   gde   su   glavni
subjekti preduzeća. Svako poslovanje preduzeća preko granica države u kojoj ima
sedište   smatra   se   međunarodnim   poslovanjem.   Najznačajnija   aktivnost   u
međunarodnom   poslovanju   je   trgovina   ali   nju   često   nadomešćuje   osnivanje
preduzeća   u   inostranstvu   plasiranjem   stranih   direktnih   investicija,   što   takođe
predstavlja međunarodno poslovanje.

Međunarodna trgovina je privredna aktivnost koja podrazumeva razmenu

robe, usluga i proizvoda ljudskog duha (intelektualne svojine) koja se obavlja
između preduzeća iz različitih država. To je aktivnost u svetskoj privredi sa
najvećim stopama rasta od 1945. godine do današnjih dana.

Ovaj dinamičan rast je uticao da ova aktivnost poveća svoje učešće u

svetskoj privredi i postane njen najznačajniji deo. Ako međunarodnu ekonomsku
aktivnost posmatramo sa aspekta jedne države, onda je relevantan termin spoljna
trgovina,   koja   podrazumeva   ”ukupan   promet   koji   jedna   zemlja   obavlja   s
inostranstvom u domenu robe i usluga”. Često se međunarodna trgovina i spoljna
trgovina koriste kao sinonimi. Međutim, međunarodna trgovina je širi pojam jer
obuhvata   međunarodnu   ekonomsku   aktivnost   i   drugih   subjekata.   Dok   pod
spoljnom trgovinom podrazumevamo trgovinu dva ili više preduzeća iz različitih
zemalja povodom izvoza/uvoza robe i usluga ili neke složenije spoljnotrgovinske
poslove,   međunarodna   trgovina   uključuje   i   poslovanje   berzi,   sajmova,   svetskih
trgovačkih centara, pa čak i plasman kapitala (kada se on javlja u obliku trgovačkih
kredita). Međunarodno poslovanje je širi pojam od pojma međunarodne trgovine i
osim nje obuhvata i međunarodno kretanje kapitala, kao na primer, poslovanje
filijala u inostranstvu. Značaj međunarodne trgovine za preduzeća je rastao tokom
vremena.   I   dok   su   države   u   prošlosti   bile   orijentisane   na   domaće   tržište
(autarkičan razvoj), dostizanje granica rasta u okviru nacionalnog tržišta je uslovilo
da   se   posluje   na   međunarodnom   tržištu.   Preduzeća   su   kao   ciljna   tržišta   prvo
posmatrala nacionalno tržište, kasnije međunarodno tržište, dok je sada to svetsko
(globalno) tržište.

Najznačajniji akteri u međunarodnoj trgovini su velike ekonomske sile - EU,

SAD i Japan. Ali svetsko tržište ima veći značaj za male države koje su potpuno
zavisne od međunarodne trgovine jer im mala teritorija, odnosno nedostatak
sirovina ograničava privredni razvoj. I zato dok je spoljna politika velikih zemalja
veoma značajna, u pogledu donošenja odluka u međunarodnim odnosima, male