3
Предраг Крсмановић, дипл. инж.
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ВЕШТАЧКОГ ОСЕМЕЊАВАЊА НА ФАРМИ СВИЊА У ЖИТОРАЂИ
1.
УВОД
Вештачко осемењавање (ВО) домаћих животиња је инструментално уношење
сперме у женске полне органе ради оплођења, чиме се сперматозоиди доводе у узајамну
везу са јајним ћелијама и тиме се стварају услови за оплођење без полног акта (парења).
Поред вештачког постоји и природно осемењавање које настаје полним актом.
Осемењавање домаћих животиња је унутрашње осемењавање, јер се врши у
унутрашњости полних органа женки, за разлику од спољашњег осемењавања риба,
водоземаца и других водених животиња. Оплођење, за разлику од осемењавање,
представља спајање јајне ћелије и сперматозоида, при чему настаје зигот. Према томе,
може се рећи вештачко осемењавање или само осемењавање али никако вештачко
оплођење. И код природног и код вештачког осемењавања, оплођење је природно и
унутрашње. Оплођење може бити спољашње у
ин витро
условима, пример код
емриотрансфера. Наши произвођачи у свињарству су заинтересовани за вештачко
осемењивање. Услови за практиковање вештачког осемењивања крмача код нас су
неповољни и може се рећи да је тај вид оплодње у Србији недовољно развијен.
Најјефтиније, најпрактичније, и најефикасније је ако осемењивање својих крмача врши
сам одгајивач. Они најбоље познају своје крмаче, стало им је да се све операције
(откривање еструса, набавка семена, осемењивање) на најбољи начин обаве. Одгајивач
наручује семе од центра за В.О. крмача. Ако је близу, може сам да га преузме. У том
случају за њега су дозе јефтиније. За успех осемењавања је битно да се свака операција
од почетка до краја, на одговарајући, најбољи начин обави. Ако се све операције
правилно ураде, тада су резултати вештачког осемењивања крмача исти као код
природног парења. У производњи свиња се све више користи вештачко осемењивање.
Разлози повећаног коришћења вештачког осемењивања крмача су пре свега у
следећим предностима:
Економским,
Организационим,
Здравственим.
4
Предраг Крсмановић, дипл. инж.
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ВЕШТАЧКОГ ОСЕМЕЊАВАЊА НА ФАРМИ СВИЊА У ЖИТОРАЂИ
Економски разлози.
За исти број крмача потребно мање нерастова, потребан је
мањи простор, мање рада око неге и исхране нерастова, уштеда у храни и потрошњи
воде. Највећа економична корист од коришћења вештачког осемењивања крмача је у
томе што се користе најквалитетнији, најчешће испитани и у тесту најбољи
приплодњаци, који дају производе (прасад, товљенике, будућа грла за приплод) веће,
значајно веће продуктивности, (бржи раст, мањи утрошак хране, већа плодност, више
меса, боље цене производа...) што на крају доноси већи профит.
Организациони разлози.
У ситуацији када се у свињарству користи вештачко
осемењивање, намеће се потреба за бољом организацијом. Постојање центра за
вештачку оплодњу захтева да се одгајивачи боље и ефикасније организују , како би на
најбољи начин правилно користили нерастове.
Коришћењем В.О. остварују се бољи производни резултати, добија се више и
квалитетнијих производа које треба комерцијализовати, за шта је потребно више знања
и одговарајућа организација. Најбоље је ако је центар В.О. власништво удружених
одгајивача који се тако удружени договарају, организују, како би свако од корисника
имао што више економске користи. Нпр. одгајивачи се договоре када ће ко да залучи
своје крмаче како би се организовано, за тачно договорено време, припремило семе
нерастова, а по жељи и захтевима произвођача. Код нас за сад овакви центри у
власништву удружења не постоје али се надамо да ће са јачањем удружења доћи и до
формирања оваквих центара.
Здравствени разлози
су и највећи. Нормално је да се у центру за В.О. држе
само здрави, контролисани нерастови. Дакле, придржавањем овог правила није могуће
међу популацијом свиња корисника оваквог начина припуста, ширити заразна обољења,
за разлику од природног парења, којим се управо и највише преносе заразне болести.
Увођењем вештачког осемењивања крмача, елиминисали бисмо претеривање
приплодника из дворишта у двориште, као и одвођење крмача на припуст код нерастова
у комшилуку, чиме бисмо значајно ограничили ширење заразних болести у нашем
свињарству. Убеђени смо да је неопходно, и то одмах законом забранити
неконтролисано или било које претеривање, мешање свиња различитих произвођача.
Држава, или боље рећи локалне самоуправе би требало пре свега због користи за
одгајиваче, као и општег интереса да подрже отварање центра за В.О. крмача.
6
Предраг Крсмановић, дипл. инж.
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ВЕШТАЧКОГ ОСЕМЕЊАВАЊА НА ФАРМИ СВИЊА У ЖИТОРАЂИ
1300 грама. Користи се углавном за укрштање са ландрасом због добрих мајчинских
особина.
ПИЕТРЕН. Настао је у Белгији педесетих година двадесетог века. У стварању
ове расе учествовале су аутохтона белгијска свиња, велики јоркшир и беркшир. Данас
се узгаја широм Европе а највише у Белгији и Немачкој. Краћег је трупа, врло је
изражена ширина трупа са наглашеним шункама и лопатицама, изразито месната раса
са врло малим постотком међумишићне масти. Релативно кратких и танких костију на
које се веже јако изражена мускулатура, праси 8 - 10 прасади, ранозрела је раса,
прирасти су око 750 г, а троши 2,9 - 3,3 кг хране за кг прираста. Већином се користи за
укрштање са другим расама ( ландрас, јоркшир) ради побољшања меснатости.
ДУРОК. Једна од најстаријих раса, највише се узгаја у САД где је настала и
Канади. Настала је крајем 19. века, а у стварању су учествовале енглеска тамворт раса,
црвени беркшир и домаће америчке свиње. Има чврсте, крупне кости и чврсту
конституцију, боја јој је црвенкастосмеђа (светлија - тамнија). Месо има већи проценат
међумишићне масти па је тиме квалитетније за сушење и прераду. Користи се у
укрштањима при стварању хибридних свиња, крмаче прасе 9 - 12 прасади по леглу.
Мелези у тову дају добре резултате, добро искориштавају храну и имају добар прираст.
У укрштањима се користи као терминална раса. Код нас је мање присутан и већином се
користи за укрштање ради побољшања меснатости са ландрасом и јоркширом.
2.2. ФАЗЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Свака фаза производње је одвојена. Постоје посебне одаје за букариште,
чекалиште, прасилиште, одгајивалиште и товилиште у више категорија. Посебно су
смештена грла за приплод. Поред наведених делова на фарми, одељење за вештачко
осемењавање има јако битну улогу.
Букариште
је посебно одељење, које служи за осемењавање (оплодњу) крмача.
У њему се држе све оне крмаче (или назимице), које треба у што мањем броју наредних
дана (највише 7-10) осеменити. Наравно, ту су и нерастови, било да служе за природно
7
Предраг Крсмановић, дипл. инж.
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ВЕШТАЧКОГ ОСЕМЕЊАВАЊА НА ФАРМИ СВИЊА У ЖИТОРАЂИ
осемењавање, или пак само као нерастови за брже изазивање полног жара - еструса
("пробачи"). Нерастови су у боксевима, а крмаче у индивидуалним кавезима.
Чекалиште
је бокс који је намењен за смештај крмача после изласка из бокса
за прашење. Свака крмача добија свој индивидуални бокс са засебном хранилицом и
појилицом. Двадесет дана после осемењавања крмача, задњи делови бокса се подижу,
тако да се индивидуални боксови претарају у групни бокс у коме свака крмача има своје
хранидбено место. Оваква концепција бокса испуњава захтеве који су постављени
законом о добробити животиња. Ширина бокса по крмачи је 65 цм. Минимална дубина
бокса је 330 цм. Сам назив овог објекта или дела објекта говори о његовој намени. У
њему се налазе супрасне крмаче и назимице од дана утврђивања супрасности до 5 дана
пре прашења. У чекалишту се крмаче најчешће држе у групама по 5 крмача. Разврстане
су према телесној маси и датуму очекиваног прашења. У овој фази плоткиње су
осетљиве, те је потребно пажљиво поступати са њима. Боксеви су тако конципирани да
свака крмача има одвојени приступ храни. У задњој трећини супрасности фетус
почиње нагло да се развија, па је правилна исхрана веома битна. Исхрана свиња у
чекалишту се спроводи из валова, а појилице су постављене изнад решеткастог пода.
Слика 1. – Бокс у букаришту
9
Предраг Крсмановић, дипл. инж.
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ВЕШТАЧКОГ ОСЕМЕЊАВАЊА НА ФАРМИ СВИЊА У ЖИТОРАЂИ
Слика 2. – Прасилиште
Одгајивалиште
је део објекта у који се пребацују прасад из прасилишта након
одбијања од крмаче. Прасад је тада у узрасту од 21-28 дана и масе је око 6 кг.
Одгајивање се врши по кавезном систему. У кавезима је боље здравствено стање
прасади, бољи су и хигијенски услови, потребна је мања површина по прасету,
потребно је мање физичког рада, постижу се већи дневни прирасти, а мања је потрошња
хране за килограм прираста. Капацитет боксова је око 10 прасади. Димензије боксова
су: ширина 1,5 м, дужина 2,0 м. Висина је ограде око 70 цм, површина по прасету
износи око 0,3 м2, што условљава излазна маса прасади. За исхрану прасади уграђују се
хранилице са 4 хранидбена места. Хранилице су постављене уз ивицу бокса до ходника
да би биле приступачне за пуњење и контролу трошења хране. Појилица је постављена
уз пострани део бокса на висини од око 30 цм. Боксови се налазе изнад канала за
изђубравање, а постављени су на постоље висине око 60 цм. Главна особина подова у
кавезима јесте порозност, тј. могућност пропадања измета кроз под.
