Увод
Стратегија развоја једне земље мора поћи од њених могућности, достигнутог нивоа
њене развијености од структуре њене привреде, јер се за успешан развој тражи нова
структура целокупне привреде и друштва, с обзиром на то да аутоматско регулисање
(друштвеног) развоја више не постоји.
1
Србија треба да гради отворену, флексибилну и динамичну привреду са правном
државом и развијеном мрежом социјалне сигурности, утемељеној на економској снази
појединаца. Привреда Србије укључена у светске привредне токове треба да је извозно
орјентисана и оспособљена за брзо усвајање нових технолошких решења и стварање
сопствених технолоских иновација.
Тема рада су основне концепције и стратегије развоја националне економије, а рад
се састоји из пет делова.
У првом делу говоримо о основним развојним факторима, где помињемо
географски положај и природне ресурсе, квалитативни и квантитативни аспект
становниства, као и основне производне фондове.
У другом делу акценат стављамо на нову стратегију развоја, и на стратегијске
основе развоја националне економије у наредном периоду.
У трећем делу разматрамо стратешке циљеве и правце развоја националне
економије.
Четврти део објашњава неопходност дефинисања нове конкурентске стратегије, док
ћу у петом делу обрадити развој националне економије у условима глобализације светске
привреде.
1
Ланг Р. :”Концепција и стратегија развоја”, Економски институте, Загреб,1986., стр. 45
2
Имамо и значајан природни енергетски потенцијал (примарни облици енергије) са
специфичном структуром коју карактерише доминантно учесшће лигните и значаја
хидропотенцијал. Геолошке резерве енергетских сировина износе око 5,1 милијарди тона
еквивалентног угља. Највећи део енергетских сировина чини угаљ, учешће око 85%, док
се мали део односи на сировину нафте и природни гас 5,3%, уљне скриљице 6,5% и руду
урана 3,2%. Србија има значајне могучности и за нове изворе енергије, као што су
биомаса, мале хидроелектране, енергија сунца и ветра. Геолошке резерве угља процењене
су на око 14,8 милијарди тона, од чега билансне резерве износе 35,4%. Од укупних
билансних резерви, експлоатационе чине 64%. У структури билансних резерви угља,
учешће лигните је 85%, каменог угља 0,5%, мрког угља 1,5% и микролигнита 11,9%.
Табела 1:Геолошке ресерве значајних руда
Србија има значајно рудно богатство обојених метала које претставља основу
производње и прераде обојених метала, сировинске базе за производњу неметала и
грађевинског материјала.
Такође, Србија има повољне услове за развој туризма и у перспективи може да
постане значајна туристичка земља према броју туриста и девизном приходу. Развој
туризма је заснован на изузетним условима у континенталном делу земље (бројни
4
рељефни облици, планинске и равничарске реке и језера, разноврсност вегетационих
декора, дуготрајни снежни прекривач, изграђени објекти физичке културе и побољшани
саобрачајни услови).
1.2 Квалитативни и квантитативни аспекти становништва
Развојне могућности националне економије доминантно одређује људски фактор.
Посматрање становништва као радног потенцијала Србије, може се извршити у три
правца:
1. интензитет раста становништва (природни прираштај);
2. проценат деграризације односно ,,преласка” пољопривредног становништва у
непољопривредно;
3. квалификациона и образовна структура радне снаге.
Анализа природног прираштаја становништва у Србији јасно указује на две
карактеристичне фазе:
Прва фаза од 1948. до 1991. године са релативно виском стопом становништва;
Друга фаза, од 1991. до 2005. године, када долази до значајног смањивања
годишње стопе прираштаја становништва.
Анализа периода до 1991. године можемо реци да је становништво непосредно
после другог светског рата расло по стопи од око 14 промила годишње. Шездесетих
година ова стопа је смањена на око 11 промила, почетком седамдесетих пада на испод 9
промила, а 1981. године износи 6,8 промила.
5
Табела 2: Структура становниства ( у промилима)
Забележена је дугорочна тенденција опадања пољопривредног у укупном
становништву: 1948. је износило 72,3%, 1971. је смањено на 43,5%, да би у 1981. пало на
23,9%, у 1991. а, у 2002. години је дошло до даљег пољопривредног становништва на
15,8% на 17,3%. У истом периоду се повећало учешће непољопривредног становништва:
са 27,8% у 1948., на 56,5% у 1971., 76,1% у 1981., на 82,7% у 1991. и на 74,2% у 2002.
години.
Деграризација становништва се огледа у апслутном и релативном смањењу
пољопривредног и повећању непољопривредног становништва. Због наглог одласка са
села највиталнијег становништва у пољопривреди је остало да ради претежно старије и
женско становништво са нижим нивоом образовања и стручним способностима, што
негативно утиче на развој пољопривреде. Исто времено се у непољопривредним
делатностима и градовима заострава проблем не запослености.
Квантитавно обележје становништва и радне снаге представљају свакако једну
значајну страну посматрања када је у питању анализа овог фактора производње. Анализом
становништва старом 15 и више година према школској спреми долазимо до података о
квалитативној страни становништва расположивог у Србији у 1991. години.
Из података последњег пописа сазнајемо да и у 1991. години 32,9% становништва
нема потпуну основну школу. Ситуација је значајно побољшана у 2002. години јер је тај
проценат становништва које нема потпуну основну школу опао на 21,9%. И даље је
доминантно учешће становништва са завршеном средњом школом од 41,1% у 2002.
години.
7
