Основни чиниоци обликовања језичке културе детета
Увод
Развој говора подразумева међусобну усклађеност фонетско - фонолошког аспекта,
лексичког, семантичког, синтаксичког... То је веома сложен процес. Наш фонолошки
систем чине 30 фонема.
Деца се читав живот уче говору. Плач је први глас који дете производи при рођењу
(новорођенче). Он је индивидуалан и карактеристичан за свако новорођенче и он одражава
његово физиолошко стање. Током првих месеци живота јављају се први гласови и то
вокали, али то нису речи, нити спадају у говор. Након вокализације јавља се фаза брбљања
која није последица имитације. Први гласови немају социјалну функцију, и глуве бебе
производе гласове. Да би дете стекло фонетску, фонолошку способност, мора да уочава
разлику међу фонемама, вокаланост, консонантност (урадио - градио), праскавост,
струјност (водити - возити), постојање фонеме и Ǿ фонеме (брат - Ǿрат), звучност,
безвучност (пас - бас) и сл. Постепено, дете уочава прозодијске (акценатске) и дикцијске
елементе гласова. Да би овладало правилним изговором, треба да зна како се поједини
гласови артикулишу (образују). Процес развоја артикулације траје од рођења до 8. год.
Усвајање говора тече учењем и подражавањем оних гласова које деца чују од одраслих.
Кад почну да разликују људски глас од других дражи, можемо рећи да почињу да уче језик
средине.
Говор се дефинише као језик у акцији, као реализација вербалног и симболичког
састава. Језик и говор се не могу поистовећивати, искључивати и вештачки одвајати, јер
дијалектички зависе једни од друге. Говор се формира и развија као потреба за
реализацијом језичког састава, док језик настаје и развија се као предмет говора.
Развој говора, језика и комуникације изузетно је сложен процес који започиње од
тренутка рођења, поједини тврде да овај процес започиње већ за време трудноће. За уредно
усвајање говора и језика су услов развијено сензорни органи, пре свега слушни апарати,
уредно функционисање средњег нервног система и уредно развијена грађа и функција
говорних органа.
Развој говора и способност комуникације има велико значење за психичко
сазревање детета, он доприноси развоју детета као социјалног, интелектуалног и
емоционалног бића. Развојем говора све се јасније изражавају дечије емоције и његов
интелектуални напредак. Комуникација је сложен и трајан процес који поред вербалних
2
Основни чиниоци обликовања језичке културе детета
Према томе, правилан развитак говора биће услов за нормално школовање и образовање
детета, за његово васпитање и ргавилно укључивање у друштво.
Говор представља једну од најзначајнијих људских особина. Развијеи говор
несумњиво и највише разликује човека од осталих врста у животињском низу.
Захваљујући говору човек може да изрази, формулише своје потребе, осећања и мисли; да
их саопшти другима и да путем усменог предања или записане речи преда потомству своје
замисли, жеље, схватања, надања и искуства. Говор, дакле, омогућава човеку да општи са
људима, да одржава и негује друштвене додире, да пренесе, сачува своја искуства. Врло
вероватно, да захваљујући. говору можемо оно што је језички изражено дуже и да
памтимо. Значај говора за човеков друштвени живот и његов лични живот једва да се може
преценити.
Развој говора код деце је један од главних задатака васпитача у предшколској
установи. Васпитач не може научити дете свему, али је јако битан фактор који утиче на
дететов говор. Управо због тога, а у договору са ментором, одабрали смо управо тему -
Основни чиниоци обликовања језичке културе детета
за дипломски рад. Желимо да прво
теоријски испитамо који су све то чиниоци који утичу на обликовање језичке културе деце
предшколског узраста, а затим да то испитамо и у предшколским установама.
4
Основни чиниоци обликовања језичке културе детета
1. Дечији говор - развојни процес
Као што смо већ напоменули, говор је средство помоћу којег деца успостављају
социјалне контакте. Савремене лингвистичке теорије потенцирају тврдњу по којој људски
мозак поседује урођени механизам, који се активира када дете достигне одређени ступањ
развоја. Тада оно почиње да усваја матерњи језик.
„Захваљујући урођеном механизму дете у току прве године живота почиње
разумевати поједина правила свог језика, а са три године препознаје говорну структуру
средине у којој се налази, што омогућује да само пронађе граматику свог језика помоћу
којег касније врши формирање властитих исказа“.
(Маљковић, 2012.)
Комуникација са околином је основ развоја дечјег говора. Говорни развој започиње
од рођења детета. Говор има важну улогу и велики значај за целокупни живот и развој
дечје личности, а и човека уопште. Говор је веома сложен и осетљив процес који се одвија
под утицајем много различитих фактора: физиолошких, анатомских..., али пре свега говор
је социјални феномен.
Говор је социјална категорија која се учи у активној комуникацији и интеракцији са
другима. Дете има базичну потребу за контактом и комуникацијом са одраслима. „
Без
социјалног контакта дете не може да научи да говори. Да би стигло до првих речи, дете
мора да пређе дуг, али занимљив пут развоја комуникацијских способности
. “ (Игњатовић
и Савић, 2003: 77).
1.1. Основа развоја говорног језика
Комуникација са околином је основ развоја дечијег говора. Говорни развој
започиње од рођења детета. Говор је веома сложен процес који се одвија под утицајем
много различитих фактора. Без социјалног контакта дете не може да научи да говори.
Да би стигло до првих речи, дете мора да пређе дуг, али занимљив пут развоја
комуникацијских способности.
У основи развоја говорног језика две су способности:
1. Способност разумевања говора (рецептивни говор) и
2. Способност говорне продукције (експресивни говор)
5
Основни чиниоци обликовања језичке културе детета
Од 6. до 9. Месеца - фаза брбљања:
Фаза брбљања поклапа се са почетком заузимања седећег положаја. Све то пружа
нови поглед на свет. Беба брбља сама али много више када има саговорника. Може да
заплаче када јој се приближи недовољно позната особа. Прешла је са гукања и вокалне
игре на брбљање, приликом чега мења интонацију.
У брбљању се појављују многи гласови: самогласници – а, е, и, о, у, у комбинацији
са сугласницима: к, г, п, б, т, д, м, н. Гласови почињу да личе на гласове матерњег језика,
што се остварује уз помоћ аудитивнофонаторне спреге.
Од 9. до 15 - 24. месеца - појава првих речи:
У периоду између 10. и 12. месеца најчешће ће се јавити прва реч. На овом узрасту
беба изговара прву смислену реч - реч са значењем, као и:
Варијација у мелодији, ритму и тону гласа постају главна карактеристика дечјих
исказа (већина деце изговори прву реч од 10. до 12. месеца);
Усмерава пажњу на говор људи око себе;
Разуме речи које означавају имена људи или бића око себе (тзв. породични речник).
Постоје два степена разумевања: ситуационо и лингвистичко;
Опонаша неке активности (кашљање, кијање, смејање);
Овладава ономатопејом и јављају се прве речи. (Игњатовић и Савић, 2003: 77).
У трећој години деца обично изговарају све самогласнике и око десет сугласника.
Остале гласове изостављају (рука - ука) или их замењују другим постојећим гласовима
(рука – лука), или их изговарају умекшано. За дете је карактеристичан “дечји говор”
физиолошко раздобље развијања и формирања гласова. Након треће године гласови се
поступно “чисте” и у четвртој и петој години се изговарају чисто и исправно.
“Дечји говор” је нормална појава одрастања која се за изговор сложених гласова
толерише до четврте, некад и до пете године. Дете старо више од пет - шест година мора
знати исправно да изговара све гласове.
Параметри који су наведени за развој дечјег говора у одређеном узрасту, могу да
буду веома добар показатељ родитељима и васпитачима који треба да уоче недостатке у
дечјем говору, или при детектовању деце која имају изразит смисао за говор.
7
