друштвене   неједнакости.  Важно   је   разликовати   друштвену   диференцијацију   од
друштвене   стратификације.   Друштвена   диференцијација   је   облик   неједнакости   који
настаје спонтано те произлази из различитих улога чланова друштва који обављају
различите   делатности,   док   је   друштвена   стратификација   посебан,   структуриран,
стабилан   и   трајан   облик   неједнакости.   Друштвена   стратификација   настаје   ради
различитог нивоа доступности друштвеним ресурсима као што су новац, углед и моћ
па је уочљива присутношћу друштвених група које су рангиране једна изнад друге, на
темељу количине моћи, угледа и богатства које поседују.

Богатство

се односи на материјалну имовину која је дефинисана као друштвено

вредна.

Моћ

је ступањ до којега појединци или групе могу наметнути своју вољу

другима, са или без пристанка тих других.

Углед

се односи на количину поштовања

или части повезаних с друштвеним положајем, особинама појединца и начином
живота.

У данашње време демократије више не постоји ропство, касте и сталежи, али су

зато   присутне   класе   које   се   препознају   по   сличним   економским   ресурсима,
заједничким интересима и сличним начином живота. Међутим, друштвена неједнакост
може   постојати   и   без   друштвених   слојева.   Чак   и   у   друштву   без   формалних   класа
постоји непрекинут континуитет статуса по занимању, одређен различитим ступњем
угледа   и   економског   награђивања.   Тиме   је   хијерархија   појединаца   заменила
хијерархију друштвених скупина. „Међу члановима свакога слоја постоји тенденција
да   развијају   властиту   супкултуру,   тј.   одређене   норме,   ставове   и   вредности   који   су
својствени  за њих као друштвену  групу. Супкултуре слојева показују тенденцију да
буду   веома   различите   кад   су   могућности   за   кретање   из   једног   слоја   у   други   врло
мале".

Друштвена покретљивост може бити усмерена према горе, као на пример

прелаз из радничке у средњу класу или обратно.

У затвореним системима који нуде мале могућности за друштвену

покретљивост, положај појединца је обично приписан, условним рођењем и појединац
не може учинити готово ништа да га измени. За разлику од тога, сматра се да систем
стратификације   у   капиталистичком   друштву   може   послужити   као   пример   високе
друштвене покретљивости или отвореног система. Али и то је врло упитно, поготово
кад   је   реч   о   образовању.   Статусна   позиција   требала   би   бити   стечена   властитим
одликама   и   способностима,   међутим   проблем   представља   могућност   остварења
способности   особе.   Стратификација   у   сваком   погледу   често   потиче   неповерење   и

Haralambos M., Robin H., ,,

Uvod u sociologiju

“, University Press, Оxford, 1994, стр. 37-38.