1
Увод
Основни појмови, историјат и класификација бетона
Под бетоном се у општем случају подразумева вештачки камени материјал
добијен очвршћавањем мешавине неког везивног материјала и агрегата
(гранулата). За разлику од малтера, код којих се користи искључиво ситан
агрегат, у случа ју бетона не постоје никаква ограничења у односу на горњу
границу крупноће зрна агрегата.
За справљање бетона користе се разни везивни материјали, као што су гипс,
креч, цемент, асфалт, епокси смоле и друго. У зависности од тога це говори о
гипс-бетону, креч-бетону, цемент-бетону, асфалт-бетону, епокси-бетону итд.
Што се тиче агрегата за справљање бетона употребљавају се агрегати врло
различитог порекла - природни или вештачки. То су природни шљунак,
песак, дробљен камен, разне врсте згура, експандирана глина, струготина од
дрвета и др.
Мада, као што се види, постоје врло различите врсте бетона, у даљем ћемо се
ограничити само на изучавање бетона код којих се као везиво јавља цемент.
Формално посматрано овакве бетоне би требало звати цемент - бетонима, ме-
ђутим у пракси је уобичајено да се бетони на бази цементног везива зову
само бетонима, па ћемо се и ми у даљем придржавати тог става.
С обзиром да ће предмет наредних разматрања бити само бетони који се до-
бијају на бази цемента, као неопходна компонента сваке мешавине
материјала за бетон јавиће се и вода. Међутим, поред већ поменутих
2
основних компонената сваког бетона - агрегата, цемента и воде - у мешавини
о којој је реч може да буде присутна и још једна компонента - различити
адитиви. Овде се напомиње да се мешавина компоненталних материјала за
добијање бетона, све док она не очврсне, назива свежим бетоном или
бетонском смешом.
Основна подела бетона најчешће се врши на бази критеријума који се зас-
нива на вредностима запреминских маса бетона у очврслом стању. У
зависности од овога, бетони се деле на
лаке
- са запреминским масама
мањим од 1900 кг/м³,
обичне
- са запреминским масама између 1900 и 2500
кг/м³ и
тешке
- са запреминским масама већим од 2500 кг/м³. Наредна
излагање углавном ће се односити на лаке бетоне.
4
Лаки бетони са запреминским масама до 800 кг/м³ најчешће се користе
самокао изолациони материјали, док бетони са запреминским масама већим
од 800 кг/м³ имају већ такве чврстоће које их квалификују за примену у
одређеним типовима носивих елемената и конструкција.
Према врсти примењених агрегата и према начину израде лаки бетони се
могу сврстати у следеће основне групе:
лакоагрегатни бетони,
једнозрни - каверозни бетони
ћелијасти бетони.
ИСТОРИЈА ПРИМЕНЕ ЛАКИХ БЕТОНА
Примена бетона од лаких агрегата је веома старог датума. Писани
извори указују да се још у И веку н.е. примењивао материјал који данас
називамо "туфбетоном".
Развој модерног грађевинарства у 20. веку омогућио је нагли развој и све
ширу примену лакоагрегатних бетона.
5
Изолационо-конструктивни и конструктивни лаки бетони појављују се код
нас у значајнијем обиму тек почетком 60-тих година XX века. Тада почиње и
прва производња ћелијастих лаких бетона са кварцним песком под
фабричким називом „сипорекс“. Поред производње „сипорекса“ све више се
развија и индустрија разних блокова за зидање са топионичком згуром,
летећим пепелом и, у мањој мери, котловском згуром.
У развијеним индустријским земљама производња и примена лаких бетона
добија све већи значај. При томе се поред ћелијастих бетона нарочито много
раде лаки бетони са тзв. лаким агрегатима (лакоагрегатни бетони), који се
најчешће добијају индустријским путем. Ту спадају у првом реду
експандирани природни или отпадни индустријски материјали.
Генерално гледано предности лаког бетона су знатне у односу на нормални
бетон нарочито у погледу:
мање запреминске тежине, што омогућава лакшу манипулацију
велике могућности у монтажној градњи, што омогућава практично
непрекидну грађевинску сезону.
повољни економски ефекти који се одражавају на цену коштања преко
смањене укупне тежине, смањеног утрошка додатног термоизолационог
материјала итд.
висока отопорност према деловању мраза и пожара.
бетони ове врсте у општем случају имају добра термоизолациона и
звукоизолациона својства (они су добра заштита од тзв. ваздушног звука, док
су знатно слабији са гледишта заштите од звука произведеног ударом).
7
У зависности од запреминске масе лакоагрегатни бетони се могу поделити на
следеће групе:
термоизолационе, са запреминском масом до 800 кг/м³,
конструкцијско - термоизолационе, са запреминском масом од 800 до 1300
кг/м³ (за израду спољашњих зидова, кровних покривача и сл.),
конструкцијске, са запреминском масом величине 1300-1900 кг/м³.
Од лаких агрегата органског порекла за справљање лакоагрегатних бетона
најчешће се користе дрвена вуна, струготина од дрвета, дрвена влакна,
ситнеж од плуте и др. Сви ови материјали морају се пре употребе биолошки
стабилизовати поступцима тзв. хемијске минерализације, како би се спречило
њихово бубрење и труљење услед упијања воде из атмосфере. Бетони који се
израђују на бази јаких агрегата органског порекла имају често посебне,
фабричке називе. У даљем ћемо дати карактеристике неколико материјала
ове врсте.
Зависност изолационих својстава и чврстоћа лаких бетона од запреминске масе
