2
САДРЖАЈ
1.
Увод................................................................................3
2.
Филм као средство масовне комуникације...............4
3.
Појам филма и кинематографије...............................5
4.
Однос између позоришта и филма............................5
5.
Особине филма.............................................................6
6.
Процес настанка филма..............................................8
7.
Процес реализације филма........................................9
8.
Филм данас..................................................................12
9.
Закључак......................................................................17
3
УВОД
Филм, као најмодернија уметност у великој мери зависи од науке и технологије.
Настаје и развија се у уској вези са развојем индустријске технологије, оптичке илузије и
тежњом за представљање покрета.
Праисторија филма је лавиринт открића, изума, парцијалних решења и многих
неуспеха. Нека од њих су били случајна, друга су дошла као резултат паралелних
истраживања у науци и технологији, али врло мало решења је стигло из наменских
истраживања у циљу представљања покретне слике.
Почеци филма се одвијају по закону еволуције, где сваки нови механизам или
откриће покреће нови талас покушаја и експеримената. У неким случајевима ради се о
рекреативној намери, а у другим су циљеви и намере чисто научне природе. Већина
истраживача и зачетника филма су посматрали покретну слику као научни инструмент,
који ће помоћи научницима да лакше схвате своја научна истраживања. Луј Лимијер је
једном изјавио: „Моје дело је увек било оријентисано према научним истраживањима.
Никада се нисам идентификовао са оним што се зове продукција“
(1)
Филм је дакле кинетичка слика или слика у покрету. За пионире филма, филм је у
почетку представљао средство које би могло омогућити знанствено истраживање живота
и природних појава. Касније се догодило нешто што се није очекивало - филм се окренуо
масовној забави, а нешто касније и уметности.
(1)
Parkisnon, David History of Film Edition: Thames and Hudson
5
ПОЈАМ ФИЛМ И КИНЕМАТОГРАФИЈА
Неопходно је и да се упознамо са значењем основних појмова - филм и
кинематографија. Сусрећемо их у свакодневној употреби, али најчешће у непотпуном и
погрешном значењу. Они се употребљавају у синонимском односу, иако имају различите
садржаје.
Кинематографија је појам вишег ранга, настао од грчке речи kinematos ( покрет ) и
grafos ( писати, записати ), који означава производњу, промет и приказивање покретних
звучних слика. Производња је грана кинематографије која се бави израдом филмова, а
промет или дистрибуција омогућава да појединачни производи дођу до биоскопа - места
потрошње. Приказивање означава делатност биоскопа, организација у којима се врши
непосредна потрошња кинематографских производа- филмова.
Филм је појам који може имати више значења, али се употребљавају првенствено два:
Да означи различите врсте сирове или обрађене траке у кинематографији и
фотографским делатностима
За појединачне кинематографске производе различитих врста као што су: играни,
документарни, цртани филм, итд.
Погрешно је изједначавати појам филм са појмом кинематографија, јер филм
представља само један његов део.
ОДНОС ИЗМЕЂУ ФИЛМОВА И ПОЗОРИШТА
Главна разлика између позоришта и филма, огледа се у томе што позориште има
пре свега уметничку и забавну функцију, а далеко мање информативну.
У првих 20-ак година постојања филма сматрало се да филмови, којима се
преноси неки догађај камером, односно играни филмови, нису ништа друго него
снимљено позориште, јер су тако и изгледали. Камера је с једног места снимала игру
глумаца, а трајање снимљеног догађаја је чешће одређивано дужином траке у камери,
него потребама драмске радње. Пошто се радило о немом филму глумци су своје мисли,
осећања и односе међу ликовима иражавали претераном гестикулацијом и врло
наглашеном мимиком. Филм је тада личио на карикирано позориште без речи.
Филм је донекле изменио функцију позоришта, која се огледала у саопштавању
актуелних, нарочито политичких идеја са сцене, јер филм то може да уради брже,
ефектније, и за много већи број гледалаца. Међутим, многи и данас сматрају да је жива,
сценска реч јача и убедљивија. Филмови се могу умножавати и приказивати у
6
неограниченим количинама, док приказивање неке представе захтева одговарајућу
зграду, сложену технику и присуство свих извођача и помоћног особља за сваку
представу. Таква представа може бити изведена само једном, или два пута дневно, и
само на једном месту ће бити истог квалитета. За приказивање филмова су довољне
изузетно једноставне потребе, што ће у односу на позориште увек остати изузетна
предност.
ОСОБИНЕ ФИЛМА
У техничком смислу филм је заснован на три елемента:
1.
Тренутна фотографија
2.
Анимација ( способност људског ока да извесно време задржава слику коју је
примило)
3.
Пројекција
На фотоосетљивој траци филма ширине 35 милиметара, у посебно конструисаној
справи - камери, снимају се фотографије брзином од 24 фотограма у секунди. Та трака се
затим лабораторијски обради, дода јој се одговарајући звук и после тога се са другом
справом- пројектором слика просветљава снажним извором светла и пројецира, такође
брзином од 24 сличице у секунди, на белу позадину. На истој траци је забележен и звук,
који се електромагнетским путем репродукује истовремено са одговарајућом сликом на
филмској траци. Дакле, на филмском платну се релативно великом брзином смењују
непокретне фотографије, али захваљујући оку, брзо смењивање непокретних слика
појединих фаза покрета гледалац доживљава као континуирано кретање, односно ствара
се илузија покрета.
Основна изражајна средства филма су:
1.
Променљиви план снимања
2.
Променљиви угао снимања
3.
Филмска монтажа
Сваки филм сачињен је од одређеног броја кадрова који представљају основне
делове филма. Кадар је део филма, односно филмске траке, снимљен једним
укључивањем и искључивањем камере. Стандардни биоскопски играни филм има од 400
до 600 кадрова, али се тај број може разликовати од филма до филма. Назив
кадар
узет
је из француског језика (cadre), где означава рам или оквир. У филмској терминологији
израз кадар употребљавамо да означимо оно што обухвата објектив камере. Израз кадар
употребљавамо двојако:
1.
Дужина кадра (временско одређење)
