Visoka zdravstveno sanitarna škola stukovnih studija „ VISAN „
Uzorkovanje vode
- seminarski rad –
Autor : Bojana Ilišević , 39 / 2011 Profesor : prim.dr . Slobodan Tošović
Beograd , 2013 godine.
SADRŽAJ :
1. OSOBINE VODE………………………………………………………1
1.1 HIDROSFERA……………………………………………………..1
1.2 KRETANJE VODE U PRIRODI ( WATER CIRCULATION )..1-2
1.3 RESURSI VODE…………………………………………………..2
1.4 ULOGA VODE U ORGANIZMU………………………………2-3
2. VODA ZA PIĆE……………………………………………………….3
2.1 HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE ZA PIĆE………………….4
2.2 LOKALNA INSPEKCIJA VODNIH OBJEKATA……………..4-5
3. UZORKOVANJE I SLANJE VODE NA ANALIZU……………….5-6
4. MONITORING SEDIMENATA…………………………………….6-8
4.1 CILJ MONITORINGA SEDIMENATA…………..…………...9-10
4.2 VODA ZA PIĆE……………………………………...………..10-14
4.3 OTPADNE VODE…………………………………....………..14-15
4.4 POVRŠINSKE VODE………………………………..………..15-16
4.5 FIZIČKA ISPRAVNOST VODE ZA PIĆE………………………16
4.6 HEMIJSKA ISPRAVNOST VODE ZA PIĆE……………………16
4.7 MIKROBIOLOŠKA ISPRAVNOST VODE ZA PIĆE……….16-17
5. ZAKLJUČAK…………………………………………………………18
6. LITERATURA………………………………………………………..19
Donatorna uloga vode ogleda se u doturanju biljnom i životinjskom svetu zaštitinih
hranjivih materija , pre svega mineralnih materija i ologoelemenata ( F, J , Se , Mg ,
Ca , Na i Cl ) .
Sl 1 . Kruženje vode u prirodi
1.3 RESURSI VODE
Imajući u vidu da je 70,6 % zemljine površine prekriveno vodom steče se utisak da je
hidrosfera neiscrpna i dovoljna za sve vaše potrebe . Nažalost to nije tako jer čovek
može samo mali seo te vode da koristi . Znajući da je 98 % te vode slana voda i da je
1,96 % otpada na led , čovek može da koristi samo mali deo a to je 0,04 % od ukupne
količine vode u hidrosferi . Ova količina vode izražena u apsolutnim vrednostima
iznosi oko 513 000 000 km
3
. Od ukupne količine 350 000 000 km
3
otpada na
površinske , slatke vode reka , jezera , močvara , oko 150 000 000 km
3
na podzemne i
oko 13 000 000 km
3
pripada atmosferskoj vodi u vidu vodene pare .
1.4 ULOGA VODE U ORGANIZMU
Voda predstavlja jedan od najvažnijih uslova za život i zdravlje čoveka . U biosferi i
ljudskom organizmu voda je zastupljena sa 70 % oko 50 l što govori samo po sebi
koliko je njen značaj životno važnih biohemijskih procesa . Kao rastvarač i medijator
mnogim hemijskim jedinjenjima , ona održava , hidrostatski , osmotski i onkonski
pritisak i omogućava vodomineralni metabolizam .
2.
Popiijena ili sa hranom unešena voda se resorbuje i ide do svakog organa , tkiva i
ćelije , čineći vodeni put kojim se trnsportuju hranjive materije , gasovi i metabolički
produkti . Promet vode u organizmu je stalan i on se odražava stalnim unosom i
izlazom iste . Nezavisno od unosa voda se gubi iz organizma u vidu vodene pare ,
preko pluća 500 ml/dan , preko kože 500 ml/dan i urinom oko 600 ml/dan . Unos i
iznos vode mora biti ujednačen u suprotnom dolazi do poremećaja u vidu dehidratacije
ili hiperhidratacije . Pored ovih voda ima važnu ulogu u održanju acidobazne i toplotne
ravnoteže organizma . Za razliku od ostalih rastvarača voda ima visoki toplotni
kapacitet što je značajno jer obezbeđuje relativno konstantnu telesnu temparaturu ,
pošto može da primi i otpusti značajne količine toplote bez promene temparature .
Voda ima i visoku toplotu isparavanja , što je takođe značajno za održavanje stalne
telesne temparature . Isparavanjem vode organizam se osobađa viška toplote . Čovek
bez vode ne može dugo da opstane , jer dnevni gubitak 10 l dnevno dovodi do smrti ,
najverovatnije zbog poremećaja osmotskog pritiska i drugih pritisaka .
2. VODA ZA PIĆE
Kada se govori o značaju vode za čoveka onda se misli na : higijenski , ekološki ,
fiziološki , biološki , toksikološki i epidemiološki značaj vode . Higijenski značaj vode
proizilazi iz kvalitativnog i kvantitativnog unosa iste . U slučaju preobilnog unosa
vode za kraće vreme takođe se javjaju znaci poremećaja , ali sada u smislu
hiperhidracije . Na higijensko fiziološki značaj vode utiče i unos kvalitetne vode koja u
sebi sadrži mikroelemente koji su neophodni za normalno odvijanje najsloženijih
biohemijskih procesa . Dovojne količine vode na dan za sve potrebe jednom
stanovniku , predstavljaju značajan nivo i kvalitet higijenskog života . Ona mora da je
jeftinija i pristupačnija svakom čoveku . Eko-biološki značaj vode ogleda se u tome ,
što se pod uticajem Sunčeve energije i rastvorenih neorganskih materija , u njoj stvara
živa materija . Najpre nastaje fitoplankton , pa onda zooplankton kojim se hrane viši
vodeni organizmi a ovima kopneni viši organizmi i čovek . Tako nastaje jedan deo
biodinamičkog lanca . Drugi deo ovog lanca čine mikroorganizmi koji razgrađuju
organsku materiju . Oba lanca omogućavaju kruženje organske materije u prirodi .
Epidemiološki značaj vode ogleda se u njenom svojstvu da omogućava život , razvoj i
opstanak mnogim mikroorganizmima koji mogu da utiču na ljudsko zdravlje . U vodi
se mogu naci bakterije kao što su Echerichia coli , Streptococcus faecalis , Bacilus
Proteus , Salmonelleae , Shigelleae , Vibrioni , Jarsenia … . Bakterije kraće ili duže
žive u vodi što zavisi od : insolacije , biokonkurencije , sadržaja organskih materija i
fizičko-hemijska svojstva vode .
3.
2.1 HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE ZA PIĆE
