VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA I TRENERA
Rad sa nadarenom decom
Seminarski rad
Profesor: Student:
Dr Slavica Kostić Lana Turčinović 2345/16
Asistent:
Dijana Krstić
Subotica, 2019.
2
Sadržaj
Uvod.........................................................................................................................................2
Šta je darovitost?......................................................................................................................3
Pojavni oblici darovitosti..........................................................................................................5
Uticaj porodice na razvoj darovitosti........................................................................................7
Predškolsko obrazovanje darovitosti........................................................................................9
Zaključak..................................................................................................................................10
Literatura...................................................................................................................................11
4
opasnost da se darovita deca ne podstiču na odgovarajući način i da njihova darovitost ne
dostigne najvišu tačku razvoja (Gojkov, Stojanović,2000).
Šta je darovitost?
Darovitima i njihovom prirodom su se bavili mnogi psiholozi, pedagozi i naučnici iz
pojedinih konkretnih naučnih disciplina. Najpoznatiji su Levis Terman, Melita Oden,
Margareta Mid, Pol Viti, a kod nas dr Bosiljka Đorđević, dr Radivoje Kvaščev, Ivan Koren i
drugi.
Ivan Koren navodi da je darovitost svojevrstan sklop osobina koje omogućuju pojedincu da
na produktivan ili reproduktivan način postiže izrazito nadprosečan učinak u jednoj ili više
oblasti ljudske delatnosti i uslovljena je visokim stepenom razvitka pojedinih osobina,
odnosno njihovom harmoničnom kompozicijom i povoljnom unutrašnjom i spoljnom
motivacijom.'
Juntune (1985) i Sisk (1987) darovitost posmatraju kroz šest područja sposobnosti:
1. Opšte intelektualne sposobnosti,
2. Specifične školske sposobnosti,
3. Kreativne ili stvaralačke sposobnosti,
4. Sposobnosti vođenja i rukovođenja,
5. Umetničke sposobnosti
6. Psihomotorne spsosobnosti.
U opšte intelektualne sposobnosti spadaju sledeće osobine: visok stepen inteligencije,
radoznalost, lako učenje, sposobonost apstraktnog mišljenja.
U specifične školske aktivnosti spadaju osobine kao što su: dobra memorija, erudicija,
entuzijazam, brzo usvajanje znanja i veština, brzo shvatanje osobina.
Kreativne stvaralačke sposobnosti krase nezavisnost mišljenja, fleksibinost, inventivnost,
smisao za improvizaciju.
Sposobnosti rukovođenja mišljenja je prihvatanje odgovornosti, sposobnost brzog
rasuđivanja, visoka očekivanja od sebe, tendencija dominacje.
