Гимназија
Смедерево
МАТУРСКИ РАД ИЗ ПСИХОЛОГИЈЕ
Особине лидера
Урош Крстић
Смедерево, мај 2019.године Ученик IV, разреда
Школска 2018/19 година
2
Садржај
1.УВОД:...................................................................................................................................................... 3
2 .ДЕФИНИЦИЈА ЛИДЕРСТВА............................................................................................................. 4
3. ОСОБИНЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРА....................................................................................5
4. ЛИДЕРИ И НЕЛИДЕРИ.......................................................................................................................6
5. СТИЛОВИ И ФУНКЦИЈЕ ЛИДЕРСТВА...........................................................................................7
6. КОНТНИГЕНТНИ ПРИСТУП ЛИДЕРСТВУ.....................................................................................8
7. ЛИДЕРСТВО И ЊЕГОВА ПСИХОЛОШКА ПРИРОДА................................................................11
8. ТРАНСФОРМАЦИОНО ИЛИ ХАРИЗМАТСКО ЛИДЕРСТВО....................................................12
9. ПСИХОАНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП И ЗАНЕСЕНОСТ У ЛИДЕРСТВУ......................................13
10. ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................................14
11. ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................................15
4
организација којима су управљали. Хиљаде научника је, проучавало лидерство, њихове
карактерне особине, лидерско понашање и околности или ситуације у којима су радили.
ДЕФИНИЦИЈА ЛИДЕРСТВА
Реч лидер, потиче од глагола to lead, што у преводу значи водити, усмеравати, подстицати. За
научну опсервацију, лидерство је врло нова ствар, а као појам, веома стара. Због тога је потребно
прецизно и детаљно дефинисати шта се подразумева под лидерством. Лидерство, као појам, се
прво појавило у неекономским друштвеним теоријама и по тим теоријама је лидер особа која,
својим речима и/или личним примером, изразито утиче на понашање, размишљање и/или емоције
значајног броја људских индивидуа ( следбеника или опште популације). Док су се прве студије о
лидерству у организацијама појавиле тек 30-тих година двадесетог века. Прве теорије о
лидерству, своја истраживања и закључке фокусирају на идентификовању личних
карактеристика ефикасног лидера. Теорија која је била највише истраживана, базирала се на
претпоставци да се лидер рађа. После две деценије истраживања, средином 50-тих година, овај
концепт је напуштен, јер није омогућио утврђивање валидних међусобно повезаних фактора. То
наравно не значи да ови фактори не постоје, већ да статистичке технике које су коришћене, нису
биле довољно добре да их открију. Друга, новонастала теорија се базира на предпоставци да се
лидер може створити. По овој теорији лидер се не рађа, већ се кроз процес образовања ствара. У
пракси се показало да се вежбом заиста може постићи савршенство, хармонија духа и тела
неопходна за комплетну животну сабраност, односно уравнотеженост. Лидер треба да буде
информисан о резултатима најновијих истраживања, не само из своје струке, како би био
спреман за сваку врсту разговора. Такође лидер мора да поседује жељу за сталним усавршавањем
и сазнавањем нових информација, јер управо, ова особина му омогућава да креира такозвану
стручну, односно техничку моћ над својим следбеницима. Поједине савремене дефиниције
посматрају лидерство средиште групних процеса и указују на улогу лидера као центра промена и
активности групе. Друга група дефиниција лидерство посматра са аспекта личности и дефинише
га као комбинацију посебних особина и карактеристика које појединац поседује и које му
омогућавају да друге убеди да извршавају задатке. Трећа група лидерство дефинише као
деловање или понашање – а ту спадају активности које лидери предузимају да би изазвали
промене у групи. Неки теоретичари виде лидерство као трансформациони процес којим се
следбеници мотивишу да постигну више него што би се то иначе могло од њих очекивати.
Постоји много различитих дефиниција лидерства као што има и много оних који су покушали да
дефинишу овај појам. Дефинисаћемо менаџерско лидерство као процес којим се дјелатност
чланова групе усмјерава ка остварењу задатака. Ова дефиниција има четири значења.
Лидерство подразумева друге људе - раднике или следбенике. Спремношћу да прихвате
сменрнице и упутства лидера, чланови групе омогућавају да се дефинише статус лидера, као и
5
сам процес лидерства; када не би постојали други људи, сви квалитети лидерства код менаџера
били би безначајни.
Лидерство представља неједнаку расподелу моћи између лидера и чланова групе.
Чланови групе нису без моћи: они могу да утичу на активности групе на различите начине. Лидер
има већу моћ, што је већи број извора моћи, то су веће могућности да ће менаџер бити успешан
лидер. На основу резултата снимања живота у организацијама, закључено је да менаџери на
истим нивоима - с истим легитимним моћима - различито користе своје моћи: моћ награђивања,
моћ принуде, легитирну моћ, референтну моћ и стручну моћ. На различите начине се користе
различити облици моћи како би се утицало на понашање следбеника. Лидери су утицали на
војнике да убијају. Лидери су такође утицали на раднике да се лично жртвују за добробит
компаније. Морално лидерство захтева да следбеници буду добро упознати с алтернативама како
би у моменту доношења одлуке о понуди лидера за лидерство могли интелигентно да одговоре.
Чувени етичар Мајкл Џозефсон (Мицхаел Јосепхсон) тврди да етику не учимо од људи који
проповедају или моралишу причајући о етици. Етику учимо од људи које ценимо и поштујемо,
од људи који имају моћ над нама. Они су прави учитељи етике. Веома је важно дати подршку
идеалима, ако су искрени. Веома је важно да лидери и узори, било да су спортске звезде или
политичари, дају позитивне изјаве о етици, уколико нису лицемери.
Важно је истаћи да лидерство
и
управљање нису исти појам упркос чињеници да се лидерство доводи у везу с управљањем и да
је важно за менаџмент.
Неко може бити успешан менаџер - добар планер и
поштен, организован управник - али без
мотивационих способности лидера. Други, могу бити успешни лидери - који су способни да
стимулишу расположење и приврженост - али им недостају менаџерске способности да каналишу
енергију коју су код других изазвали. У данашњем свету многе организације сматрају да је важно
да менаџери поседују лидерске способности.
Особине и карактеристике лидера
Будући да не постоји један, и само један, исправан начин вођења других (предвођења), тако не
постоје ни унапред одређене особине и карактеристике које лидер обавезно мора поседовати.
Међутим, када се говори о особинама и карактеристикама лидера, полази се од претпоставке да
ефективан и ефикасан (успешан) лидер поседује одређене особине и карактеристике које му
помажу да лакше оствари циљеве сарадника/ следбеника и организације коју води, као и своје
личне циљеве, односно особине и карактеристике које га издвајају од других.
Без обзира на све предпоставке наведене у теорији, морамо бити свесни чињенице да није реално,
да баш сви лидери поседују исте особине и карактеристике, као и тога да ефективност и
ефикасност, односно успешност лидера не мора обавезно да зависи од баш свих тих особина и
