Karakteristike (osobine) tla
Osnovne grupe karakteristika tla možemo podeliti na:
1) morfološke osobine
2) Sastav I strukturno mehaničke osobine
3) fizičke osobine
4) hemijske fizičko-hemijske osobine
Morfološke osobine zemljišta
Morfološke osobine zemljišta daju postpuniju predstavu o obrazovanju zemljišta i njegovim
ostalim karakteristikama. Za utvrđivanje morfoloških osobina tla iskopava se profil zemljišta.
Profil zemljišta je vertikalno iskopan sloj zemljišta po dubini do matične stene, obično do
geološkog supstrata ili do 2m dubine
. Profil zemljišta je izdeljen na genetičke horizonte, vertikalno od
površine tla nadole
Genetički horizonti su horizontalne (vodoravne) zone na profilu zemljišta koje
se međusobno razlikuju.
Broj horizonata nije isti kod svih zemljišta. Genetski mlada zemljišta imaju samo dva horizonta
dok genetski stara zemljišta mogu imati i više horizonata.
Najvažnije morfološke osobine zemljišta su:
a) sklop (građa) profila
b) dubina zemljišta i njegovih pojedinih horizonata
c) boja
d) zbijenost
e) aktivnost zemljišne faune
Sklop (građa) profila
Ova osobina nam ukazuje na to od kojih je sve horizonata sačinjen profil zemljišta i koliko ih ima u
pomutom profilu. Horizonti se međusobno razlikuju po boji, agregatnom sastavu, zbijenosti, hemijskim,
fizičkim i mehaničkim osobinama. Svaki horizont ima svoj naziv i označava se određenim velikim
latiničnim slovom:
O
,
A
,
B
,
C
,
E
,
R
. Neki od tipičnih horizonata tla su prikazani na slici 4.
Sl. 3 – Šema profila zemljišta
O horizont.
Površinski horizont , sadrži organske supstance (organske supstance u ovom slučaju
potiču od opalog lišća, delova istrulelog drveća, šumske prostirke, trave...), uz veliki sadržaj
dasovite faze (vazduha).
Zbog toga se procesi u njemu odigravaju u aerobnim
1
uslovima. Formira
se na neobrađivanim zemljištima, livadama, šumama, ledinama i dr.
A horizont.
Humusno-akumulativni horizont. Nalazi se u gornjem, površinskom sloju profila i ima
najveći sadržaj humusa i mineralnih materija potrebnih za ishranu biljaka. Komponente (humus i
mineralni deo) su dobro izmešane, tamne su boje i granularne strukture.
E horizont.
Elivijalni horizont. Iz njega se ispiraju humus, neorganske i organske materije. Bogat
je glinom i zato je svetlije boje u odnosu na horizonte ispod i iznad njega.
B horizont.
To je horizont u kome se skupljaju organske supstance (humus ispran iz A i E
horizonata), kao i mineralne supstance koje su nastale kao posledica raspada primarnih minerala.
Smeđe, žute ili crvenkaste je boje.
C horizont.
To je rastrestiti deo matičnog supstrata-stene. Minaralni sastav mi je sličan sastavu
matične stene (R horizont). Bez strukture je, delimično je razdrobljen i ne sadrži organske
supstance.
R horizont.
To je matična (čvrsta) stena od koje je nastalo zemljište.
Većina zemljišta nema sve ove slojeve ili su oni delom poremećeni.
Dubina zemljišta
Dubina zemljišta i pojedinih horizonata može prilično varirati (od nekoliko cm kod planinskih
erodiranih zemljišta do 2m).
Pod dubinom zemljišta se podrazumeva vertikalno (normalno) rastojanje od površine do
matične stene.
1
Aerobni proces– preces koji se odigrava u prisustvu kiseonika (misli se na biološke procese). Suprotno anaerobni
proces je preces koji se odigrava bez prisustva kiseonika.
