Visoka škola strukovnih studija Aranđelovac
Marija Marković
Oštećenje ozonskog omotača i
uticaj na zdravlje ljudi
Seminarski rad
Studijski program: Tehnološko inženjerstvo
Modul: Tehnologija vode
Aranđelovac, 2017.
2
Prof. Vahid Ibrulj, mentor
Profesor strukovnih studija
Visoke škole strukovnih studija u Aranđelovcu
2
Uvod
Ozon - O
₃
je izuzetno važan gas za život na Zemlji, iako se u atmosferi nalazi u tragovima.
Stalno se obrazuje u stratosferi na visinama od 30 km i više. Nastaje fotodisocijacijom molekula
kiseonika (O
₂
). Stratosferu gradi tzv. ozonski omotač na visini od 10 do 50 km, a maksimalna
koncentracija ozona se nalazi na 20 do 27 km visine. U stratosferi je prisutno oko 90 % gasa, a
ostalih 10 % čini troposferski ozon.
Troposferski ozon nastaje razgradnjom zagađujućih supstanci u atmosferi, koje se razlažu pod
dejstvom Sunčevog zračenja, oslobađajući atomski kiseonik, koji zatim stupa u reakciju sa
molekulskim kiseonikom iz vazduha. Troposferski ozon je poznat kao ,,loš ozon”, za razliku od
stratosferskog ,,dobrog ozona” koji štiti biosferu. ,,Loš ozon” je sekundarni polutant
(fotooksidant) koji započinje niz reakcija sa organskim molekulima iz vazduha (produkti
antropogenih delatnosti) pri čemu nastaju veoma štetna jedinjenja, kako za biljke tako i za druge
organizme, a posebno čoveka.
Постојањем озонског омотача, Земља је лишена негативних утицаја УВ зрачења. УВ зраци
и тада допиру до Земље, али у мањим количинама и мање штетности. У том случају до
Земље допиру УВА и УВБ зраци који при ограниченом излагању могу бити и корисни:
спречавају настанак остеоропозе, рахитиса, утичу на расположење, рад ћелија и
микроорганизама који су важни за функционисање живих бића.
Koncentracija ozona u stratosferi je bila uravnotežena, sve dok čovek svojim aktivnostima nije
poremetio uravnoteženost. Управо због свега наведеног усвојене су бројне конвенције и
протоколи са којим се повећава број земаља потписница, а све у циљу очувања озонског
омотача.
2
1. Nastajanje ozonskog omotača
Земљина атмосфера представља ваздушни омотач Земље. У вертикалном смеру постоји
неколико слојева и сваки од њих има своје особине: тропосфера, стратосфера, мезосфера,
термосфера, езгосфера. Озонски омотач представља зону присутности озона у
стратосфери. Озон је гас, бледо плаве боје који се састоји од три атома кисеоника. Озон је
1840. године открио немачки хемичар Кристијан Фридрих Шембајн и дао му име по
грчкој речи ,,
ozein
” што значи мирис, управо због његовог каракретистичног мириса. У
слоју тропосфере озон настаје под утицајем снажног УВ зрачења са Сунца. Зрачење
дезинтегрише нормалне двоатомне молекуле кисеоника отпуштајући слободне атоме од
којих се неки вежу за друге молекуле кисеоника при чему се ствара озон. Озон је врло
нестабилан молекул. Снажно Сунчево зрачење не само да га ствара већ га и поново
разграђује. Из тог разлога концентрација озона у атмосфери зависи искључиво од
динамике равнотеже измећу брзине његовог стварања и брзине његовог разграђивања.
Потребно је рећи да поред озона који се налази у стратосфери, разликујемо и озон
који се налази у тропосфери, тзв. приземни озон. Овај озон је најчешће саставни дeо
градског смога и штетно делује на сва жива бића. Важно је напоменути да се у статосфери
формира озон и ту се налази озонски омотач. У слоју тропосфере се налази у мањим
количинама и ту је изражено његово штетно дејство. Зато озон из стратосфере сматрамо
добрим озоном, а озон из тропосфере сматрамо лошим због његовог дејства.
Slika 1. Ozon
(Izvor:
https://www.google.rs/search?
q=ozon&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwifmcSOvobXAhVHYlAKHYCBDDI
Q_AUICigB&biw=1164&bih=835#imgrc=sUPuumgj7Qnb0M
)
