Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
ЗАВРШНИ РАД
Област
: Фармацеутска здравствена заштита
Тема
: Отклањање предрасуда о оралним контрацептивима - улога
фармацеута у томе
Ментор: Студент:
Дипл. фарм. спец. Милица Станојевић Милица Живковић, 2147
Ћуприја, 2019.
Милица Станојевић Завршни (дипломски) рад
`
Захвалница
Дипломски рад урађен је у Високој медицинској школи струковних студија у
Ћуприји.
Велико поштовање и захвалност исказујем свом ментору, Дипл. фарм. спец. Милици
Станојевић, као изузетном предавачу током студирања.
Захваљујем мојим колегама из апотеке „Здравље лек“, који су ми помогли у свему.
Рад посвећујем својој породици која ми је безусловна подршка у свему.
Милица Станојевић Завршни (дипломски) рад
`
1
I. Увод
Кључна улога фармацеута у терапији оралним контрацептивима је указивање
на могућа нежељена дејства, клинички значајне интеракције и њихову превенцију и
побољшање комплијансе. Уобичајени нежељени ефекти оралних контрацептива су:
мучнина, пробојна крварења, напетост дојки, промена расположења и депресија,
смањен либидо, промене на кожи, маде се могу јавити и веома озбиљна нежељена
дејства попут срчаног и можданог удара, венског тромбоемболизма и хипертензије.
Орални контрацептиви се метаболизују посредством низа изоензима цитохрома P450
које, такође, могу индуковати или инхибирати. Најзначајније интеракције настају
приликом истовремене примене оралних контрацептива и индуктора CYP3А4 или
супстрата CYP2Б6 и CYP2Ц19. Комплијанса у примени оралних контрацептива је од
кључног значаја за ефикасност лекова али је често незадовољавајућа, посебно у
популацији адолесцената. Саветовањем о значају правилне примене оралних
контрацептива, нежељеним реакцијама и интеракцијама, фармацеут у великој мери
може допринети ефикасној и безбедној примени оралних контрацептива
[1]
.
Милица Станојевић Завршни (дипломски) рад
`
2
II. Tеоријска основа
2.1. Физиолошка анатомија женских полних органа
Главни органи репродуктивног система жене су: јајници (
ovariumi
), јајоводи
(
tube uterine
), материца (
uterus
) и усмина (
vagina
). Репродуктивна функција жене
започиње развојем јајне ћелије у јајницима. Средином сваког месечног полног
циклуса, фоликул јајника избацује по једну јајну ћелију у трбушну дупљу, у близини
отвора јајовода, којие је прекривен ресицама (
fimbriae tubae)
. Та јајна ћелија затим
пролази кроз један од јајовода у материцу, а ако је сперматозоид оплоди, усађује се
(имплантира) у материцу, где се развија ембрион, затим у фетус, са плацентом и
омотачима фетуса- и потом, наравно, и у бебу.
У току феталног живота, спољашна површина јајника покривена је
герминатинвним епителом, који ембриолошки настаје директно из епитела
герминативних набора. У току развоја женског фетуса, примордијалне јајне ћелије се
диференцирају из герминативног епитела и мигрирају у унутрашњост коре јајника.
Свака јајна ћелија сакупља око себе слојвретенастих ћелија из строме јајника
(потпорно везивно ткиво јајника) и подстиче их да поприме епителоидне
карактеристике; тада се називају ћелије гранулозе. Јајна ћелија окружена једним
слојем ћелија гранулозе назива се примордијални фоликул. У том стадијуму сама
јајна ћелија је још незрела и потребн је да прође кроз још две ћелијске деобе до
сазревања у јајну ћелију, која може бити оплођена сперматозоидом. У то време, јајна
ћелија се зове приамрни ооцит.
У току свих репродуктивних година жене, приближно између 13. и 46. године
старости, од 400 до 500 примордијалних фоликула се довољно развије до стадијума
када могу да избаце своју јајну ћелију, сваког месеца по једну, а остали дегенеришу
(постају атерични). На крају периода у коме је жена способна за репродукцију, тј. у
менопаузи, у јајницима преостаје само неколико примордијалних фоликула, али и
они убрзо дегенеришу.
Милица Станојевић Завршни (дипломски) рад
`
4
полног циклуса у узрасту између 11. и 15. године. Овај период промена назива се
пубертет
, а први менструални циклус
менарха.
Оба хормона, FSH и LH су мали
гликопротеини, молекулске масе око 30.000.
Током сваког месечног циклуса жене, долази до цикличног повећаа и
смањења лучења FSH и LH. Ова циклична колебања проузрукују последичне
цикличне промене у јајницима, које су објашњене у наредном тексту.
И FSH и LH стимулишу циљне ћелије у јајницима, везујући се за
високоспецифичне FSH и LH рецепторе у мемрани цилљних ћелија у јајнику.
Заузврат, активисани рецептори повећавају количину секреције из тих ћелија, а
обично и њихов раст и пролиферацију. Скоро сви надеведини стимулишући ефекти
настају звог активације система цикличног аденозин-монофосфатног (cAMP)
секундарног гласника у цитоплазми ћелије, који доводи до стварања протеин-киназе
и многоструке фосфорилације кључних ензима који стимулишу синтезу полних
хормона.
2.3.2 Овулација
Приближно сваких 28 дана, гонадотропни хормони аденохипофизе подстичу
раст око 8-12 нових фоликула у јајнику. Један од тих фоликула потпуно „сазрева“ и
овулација нстаје 14. дана циклуса. У току раста фоликула углавном се лучи естроген.
Након овулације, секреторне ћелије тог фоликула се развијају у жуто тело,
које лучи велике количине главних женских хормона,
прогестерона и естрогена
.
Након следеће 2 недеље, жуто тело дегенерише, проузрокујући значајно смањење
излучивања оваријумских хормона, естрогена и прогестерона, па почиње
менструација. Тада следи нови оваријумски циклус.
2.4. Функције хормона јајника – естрадиол и прогестерон
Естрогени и прогестини су две врсте полних хормона јајника. Најважнији
хормон међу естрогенима је
естрадиол
, а међу прогестинима
прогетерон
. Естрогени
углавном подстичу пролиферацију и раст специфичних ћелија тела, које су
одговорне за развој већине секундарних полних обележја жене. Прогестини су
претежно одговорни за коначну припрему материце за трудноћу и дојки за
лактацију.
