Otorinolaringologija sa maksilofacijalnom patologijom

1

Katedra za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu patologiju

Medicinskog fakulteta u Beogradu

Katedra za maksilofacijalnu hirurgiju

Stomatološkog fakulteta u Beogradu

Otorinolaringologija sa maksilofacijalnom patologijom

Glavni i odgovorni urednik

Profesor dr sci. Petar Stefanovic´

Uredjivacˇki odbor:

Profesor dr sci. Božidar Stefanovic´

Profesor dr sci. Dragoslav Savic´

Profesor dr sci. Dušan Cvejic´

Profesor dr sci. Miodrag Simonovic´

IV, preštampano izdanje

Beograd, 1994.

2

Recenzenti:

Dr sci C

ˇ edomir Ilic´, redovni profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu

Dr sci Momcˇilo Mitrovic´, redovni profesor Vojno-medicinske akademije u Beogradu

4

Predgovor prvom izdanju

Otorinolaringologija sa maksilofacijalnom patologijom poslednjih godina je toliko

napredovala da je jednom autoru nemoguc´e da ovu materiju na savremeni nacˇin obradi i u
nju unese sve novine koje su u njoj poslednjih desetak godina postignute. Iz ove discipline
napisane su brojne knjige, monografije, disertacije i radoziv. Zbog toga je Katedra za
otorinolaringologiju sa maksilofacijalnom patologijom odlucˇila da za studente medicine i
stomatologije napiše jedan savremeni udžbenik, koji bi bio zajednicˇki rad svih nastavnika, a
da za deo maksilofacijalne hirurgije angažuje nastavnike sa Katedre za maksilofacijalnu
hirurgiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu.

Kada smo pocˇeli pripreme za pisanje udžbenika bili smo svesni da c´e se prilikom

pisanja zajednicˇkog udžbenika pojaviti i neki nedostaci, kao što je opširnost, ponavljanje,
težnja za individualnošc´u i slicˇno. Na srec´u mi navedene probleme nismo imali ili ukoliko su
oni postojali bili su zanemarujuc´i. Zbog toga glavni urednik nije imao velike teškoc´e oko
strucˇne redakcije tekstova jer su skoro svi autori bili djaci profesora dr Srec´ka Podvinca, pa
prema tome pripadali istoj školi.

Materija za udžbenik podeljena je autorima prvenstveno prema problematici kojom se

autor bavi, kao i prema odredjenim sklonostima.

Gradivo udžbenika podeljeno je na devet poglavlja. U prvom poglavlju obradjene su

metode pregleda, sistematizovano i koncizno, a uz veoma odabrane slike i skice. Pri pisanju
ovoga dela nastavnici su se koristili svojim velikim iskustvom. U ostalim poglavljima materija
je podeljena prema organima, kao i prema opštim patološkim principima. Svako poglavlje
zapocˇeto je kratkim pregledom klinicˇke anatomije, fiziologije i patofiziologije. Potom su
obradjene urodjene anomalije, povrede i strana tela, zapaljenjska oboljenja i tumori. U njemu
su takodje obradjeni i najvažniji hirurški postupci i nacˇin lecˇenja u ovih bolesnika.

Uz ova

oboljenja na savremeni nacˇin su obradjeni audiologija i fonijatrija. Pored toga, posebna
pažnja obrac´ena je traumatologiji glave i lica. Pri tome se vodilo racˇuna i prakticˇnoj važnosti
ovog problema u svakodnevnom radu lekara prakticˇara i lekara stomatologa, jer povreda u
savremenom svetu je iz dana u dan sve više. Posebna pažnja posvec´ena je ranoj dijagnozi
tumora glave i vrata. U dijagnozi ovih tumora podvucˇena je velika uloga lekara opšte prakse
i stomatologa.

Udžbenik smo ilustrovali sa preko 250 fotografija i skica, koje olakšavaju bolje

razumevanje teksta. Najvec´i broj slika uzet je iz zbirke profesora dr Petra Stefanovic´a. Ostale
slike su odabrane iz udžbenika profesora dr Dragoslava Savic´a, profesora dr Dušana Cvejic´a
i prim. dr Manojla Kosanovic´a, zatim iz knjige profesora dr Miodraga Simonovic´a,
monografije prof. dr Božidara Stefanovic´a, disertacije profesora dr Stevana Cvetkovic´a i
zbirke prof dr Alekse Pišcˇevic´a i profesora dr Miodraga Karapandžic´a.

Po svome obimu i nacˇinu obrade ovaj udžbenik je pisan prvenstveno za studente

medicine i stomatologije, ali isto tako on može korisno da posluži i lekarima opšte prakse,
kao i lekarima na specijalizaciji iz Otorinolaringologije i maksilofacijalne patologije za
spremanje specijalisticˇkog ispita.

Prof. Dr Petar Stefanovic´

5

Predgovor II izdanju

Prošlo je skoro dve godine od kako smo izdali prvo izdanje udžbenika iz

Otorinolaringologije sa maksilofacijalnom hirurgijom a vec´ se ukazala potreba za novim
izdanjem. U ovom izdanju izvršili smo nužne izmene, ispravili najvec´i broj štamparskih
grešaka i dopunili ga sa indeksom. Indeks je izradio viši strucˇni saradnik dr Kosta Mitrovic´
u saradnji sa docentima dr Rajkom Radulovic´em i dr Gojkom Stojcˇic´em.

Prvo izdanje izašlo je u izdanju Izdavacˇke delatnosti Medicinskog fakulteta u

Beogradu, a ovo II ispravljeno i dopunjeno izdanje u edicije Medicinske knjige u Beogradu.
Prvo izdanje je uglavnom bilo dostupno samo studentima medicinskog i stomatološkog
fakulteta u Beogradu i Kragujevcu, zbog cˇega su ga lekari opšte prakse i lekari na
specijalizaciji teško mogli nabaviti. Nadamo se da c´e ovo izdanje, obzirom na izdavacˇa, koji
ima široku mrežu prodaje po celoj republici, a takodje i SFRJ, biti pristupacˇno velikom broju
interesenata.

U ovom izdanju kao tehnicˇki saradnik sudelovala je Danka Radulovic´, bibliotekar

Klinike za Otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Medicinskog fakulteta u
Beogradu.

Ovaj udžbenik je delo 16 autora, od kojih su dva eminentna maksilofacijalna hirurga

sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu, a ostali su otorinolaringolozi sa veoma velikim
strucˇnim iskustvom. Oni su ovu knjigu obogatili svojim velikim strucˇnim iskustvom sa željom
da njihovi studenti i lekari sa uspehom ovu materiju savladaju, na zadovoljstvo autora ove
knjige. Ako se to bude postiglo to c´e mislim biti najvec´a nagrada za autore.

Prof. dr Petar Stefanovic´

7

Postoji više nacˇina osvetljavanja prilikom rutinskih pregleda u zavisnosti od položaja

svetlosnog izvora. On može biti postavljen pored lekara, tj, nezavisno od samog lekara, ili je
svetlosni izvor fiksiran na glavi lekara.

U prvom slucˇaju klasicˇni svetlosni izvor predstavlja sijalica od 100 Watti sa metalnom

žicom i mat staklom, da se oko ne bi zamaralo, koja je postavljena nešto malo iznad i iz
bolesnikovog desnog uva. Svetlost sa ovog svetlosnog izvora koristi se za pregled
posredstvom cˇeonog ogledala koje se nalazi na glavi lekara. To je okruglo konkavno ogledalo
(sabira i koncentriše zrake) precˇnika 7-10 cm, sa fokusnom daljinom 15-30 cm koja najbolje
odgovara zdravom emetropnom oku. Na sredini ogledala nalazi se mali okrugli otvor.
Ogledalo se stavlja na cˇelo pomoc´u obrucˇa od plastike koji se može proširiti prema obimu
glave. Stavlja se tako da spoj ogledala sa obrucˇem bude na sredini cˇela. Dvostruki zglob
kojim je ogledalo pricˇvršc´eno za spoj na obrucˇu omoguc´uje da se ogledalo postavi tako da
se levim okom gleda kroz otvor na ogledalu a desno je slobodno. Nesmetano gledanje levim
okom kroz otvor na ogledalu, kontroliše se tako što se za trenutak zažmuri na desno oko.
Kada je ogledalo pravilno stavljeno i glava lekara pravilno postavljena u odnosu na svetlosni
izvor, cˇeono ogledalo reflektuje snop svetlosti kojim se osvetljavaju šupljine pri pregledu.
Približavanjem glave reguliše se fokalna razdaljina i intenzitet svetla. Ovakav nacˇin
osvetljavanja zahteva tacˇno odredjen položaj lekara i pacijenta u odnosu na svetlosni izvor,
u svakom trenutku pregleda, jer cˇim se taj odnos promeni svetlost se gubi sa posmatranih
delova.

U savremenoj medicini cˇeono ogledalo se sve redje upotrebljava i uskoro c´e imati

samo istorijski znacˇaj.

Svetlosni izvor je fiksiran za glavu lekara zajedno sa reflektorom.

Ovaj je nacˇin osvetljavanja mnogo savremeniji i efikasniji. Prototip ovakvog nacˇina

osvetljavanja je ogledalo po Clar-u. To je konkavno ogledalo sa dva otvora, za svako oko po
jedan, ispred koga se nalazi mala sijalica, koja predstavlja svetlosni izvor. Ogledalo je
fiksirano oko glave obrucˇem a gajtanom preko reostata povezano sa izvorom elektricˇne
energije. Upotrebljava se ne samo za preglede vec´ i za operativne intervencije. Ogledalo po
Clar-u tokom vremena je pretrpelo izvesne izmene pa je sada manje, bez otvora, stavlja se
na koren nosa i gleda slobodno sa oba oka.

Još jednu varijantu ovakvog osvetljavanja predstavlja fotofor sa sijalicom koja se

nalazi u metalnom tubusu. Nije prakticˇno jer se metal zagreva. Danas je u svakodnevnoj
upotrebi u nas modifikovano ogledalo po Clar-u. Ono se upotrebljava za rutinske preglede i
operacije ili delove operacija koje se rade bez mikroskopa.

Po pravilu ORL pregledi vrše se u prostorijama koje su lako zamracˇene jer jako

difuzno smetlo smeta.