Висока техничка школа струковних студија у 

Зрењанину

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ : Технологија заштите животне средине

са технологијом воде 

Семинарски рад:

 

ОТПАДНЕ ВОДЕ

Предметни наставник:

                                                            

Студент:

Мр. Данијела Јашин

                               

Јелена Јовановић

Бр.инд.117/99-11

  

                                    У ЗРЕЊАНИНУ  2008 

  

                      УВОД

Вода је поред ваздуха један од основних природних ресурса без кога на земљи нема живота. Већ сада 

40% светског становништва нема квалитетну воду за пиће а око 26% земаља нема довољно воде. 

Светска потреба за водом се удвостручује сваких 20 година а климатске промене додатно погоршавају 

овакво стање. Због употребе воде која не одговара санитарним нормама, сваке године у свету умире 

око три милона људи. 

Анализа водоснабдевања у Србији указује да 60% воде за пиће не 
испуњава санитарне норме и да се вода за пиће користи и као техничка 
вода.Према томе, вода, нарочито она за пиће, не може бити ничије 
приватно власништво,  већ је то јавно добро, на које имају природно 
стечено право сви људи и сва жива бића. Друштвена заједница је у 
обавези да поред низа других,  спроведе и две основне активности на 
очувању и унапређењу  чисте воде а самим тим и на очувању и 
унапређењу здравља људи и заштити животне средине. 

Воду са становишта потрошње а према квалитативним захтевима 
можемо поделити у три групе:

1. Вода безусловног квалитета воде за пиће (просечна потреба је 20%). 
Употребљава се за : пиће, припрему хране, прање посуђа и личну 
хигијену.

2. Вода условног квалитета воде за пиће (просечна потреба је 45%). 
Употребљава се за :  прање  просторија, прање возила, заливање башти.

3. Вода која нема квалитет воде за пиће (просечна потреба је 35%). 
Употребљава се за : испирање  тоалета, прање улица, испирање канала, 
гашење пожара,  у индустрији.

Друштвена заједница је преузела обавезу третмана комуналних и 
атмосферских отпадних вода али је третман индустријских отпадних вода 
брига сваког произвођача понаособ. Третман отпадних вода је од стране 
друштвене заједнице стимулисан кроз ослобађања и смањења такси за 
коришћење канализације.Друштвена заједница је такође предвидела 
оштре санкције против загађивача вода.Излаз производа на светско 
тржиште је условљено и уградњом одговарајућих стандарда у погледу 
заштите животне средине.

 

И наша земља је у обавези да донесе 

одговарајуће прописе и стандарде у овој области.

background image

2.

Подела отпадних вода

Све отпадне воде настале у животном циклусу свих живих бића на 
Земљи и у индустријској производњи, грубо се деле на:

комуналне отпадне воде (механичко- биолошко оптерећене) .

индустријске отпадне воде (токсичне, кисело-алкалне, 

високооптерећене) .

отпадне воде са депонија чврстих отпадака (токсичне,   
микробиолошко-високо оптерећене ) .

2.1

.Комуналне отпадне воде

                            Сл.1.Канализациони излив

Урбана насеља загађују воде преко својих канализационих 

излива који се директно уливају у реке, језера или мора. У 
канализационим отпадним водама могу се наћи разне органске 
течности, детерџенти али и хемијска средства јер многобројне мање 
индустријске и занатске организације своје отпадне воде прикључују 
на канализацију насеља.Отпадне воде од људи и животиња могу да 
буду веома опасне јер могу да изазову бактериолошку загађеност 
воде, што доводи до епидемија. Ове воде потичу од излучевина,  од 
умивања, купања и органских отпадака хране те оне садрже велики 
број клица.Међу њима се налазе и заразне ,вирусне, бактериске и 
паразитске болести. Највећи број клица се излучују преко људских 

4

фекалија.У дигестивном тракту цовека живи 97,5% Е цоли хуманог 
порекла и 25% нехуманог , а у спољној средини је 
обрнуто.Комуналне отпадне воде садрже органске материје у које 
спадају:  физиолошке излучевине људи, помије и остатци хране а уз 
то има и неорганских материја које потичу од средства са прање, 
разних детердџената и чврстих комада различитог састава. Сапуни и 
детерџенти су површински активна једињења која мењају 
површински напон воде и концентришу се на површину воде.Са 
променом површинског напона воде мења (смањује) се размена 
кисеоника са ваздухом и даље, због смањења количине кисеоника у 
води долази до изумирања живог света у њој што опет подстиче 
анаеробни процес. Синтетичке површинске активне материје су 
постојане у води и њихова разградња може да потраје и до неколико 
месеци. Атмосферске отпадне воде путем падавина, кише и 
отопљеног снега са собом носе разна загађења. Атмосферске воде 
као и вода за прање улица спирају разне расуте загађујуће материје 
и односе их у мора, језера, реке...Оне најчешће садрже :сулфате, 
хлориде, нитрате, нафту , уља, разне отпатке и низ других органских 
и неорганских једињења.Осим отпадних вода које канализационим 
системом доспевају  у реке, загађења могу да потичу и од подземних 
вода уколико су оне загађене.Међутим много је гора ситуација када 
оштећена канализација загађује подземне воде које се користе за 
пиће.Осим отпадних вода из домаћинства у канализацији се могу 
наћи многи други загађујући елементи и једињења која потицу од 
разних радионица,  занатских радњи и индустрија.

5

background image

Želiš da pročitaš svih 1 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti