ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ОТПОРНИЦИ
Матеја Тодоровић ИНДЕКС
Београд, децембар 2014.
4
2. Примена
Ако је струја у колу позната, тада се отпорник користи за стварање познате разлике
потенцијала пропорционалне тој струји. Обратно, уколико је позната разлика потенцијала
између две тачке у колу, тада се отпорник може користити за стварање познате струје
пропорционалне тој разлици потенцијала.
Ограничавање струје
Постављањем отпорника у серију с неком другом компонентом, као
што је ЛЕД диода, струја кроз ту компоненту се ограничава на познату и дозвољену
вредност.
Пригушивач (атенуатор) је мрежа два или више отпорника (делитељ напона) који служе за
смањење напона сигнала.
Линијски терминатор је отпорник на крају преносне линије, конструисан као завршна
импеданса (отпор чија вредност отпора одговара отпору остатка кола на који је спојен) и
тиме минимизира рефлексију сигнала.
3. Идеални отпорник
СИ јединица електричног отпора је 1 (ом). Компонента има отпор од 1 (ома) ако
напон од 1V (волт) на крајевима елемента даје струју од 1A (ампера), која је еквивалент
току од 1 C/s (кулона електричног набоја у секунди).Често се користе и вишекратници k
(килоом - 1000 ома) и M (мегаом - милион ома).
Код идеалног отпорника отпор остаје константан без обзира на доведени напон или струју
кроз елемент или брзину промене струје.Иако стварни отпорници не могу постићи овај
захтев, они су пројектовани да имају мале варијације у електричном отпору када су
подвргнути тим променама, или променама температуре или осталим факторима из
околине.
Отпор проводника
За израчунавање отпора проводника можемо користити следећи израз:
5
где је,
отпор на 20°C, специфични електрични отпор материјала од кога је сачињен
проводник,
l
дужина проводника и
S
површина попречног пресека проводника.
4. Реални отпорник
Отпорник има највећи радни напон и струју изнад које се отпор може променити (у неком
случајевима и драстично) или отпорник може бити физички оштећен (на пример може
бити прегрејан или може прегорети).Иако неки отпорници имају одређену напонску и
струјну класу, већина се разврстава према максималној снази која се одређује према
физичкој величини отпорника.Најчешће класе снаге за угљене и метал-филм отпорнике су
1/8 W (вата), 1/4 W и 1/2 W. Отпорници израђени од метал-филмова и угљених филмова су
пуно температурно, и због старења, стабилнији од угљених отпорника.Велики отпорници
могу дисипирати више топлоте јер имају већу површину.Жичани и отпорници омотани
керамиком се користе када се тражи високи разред снаге.
Реални отпорници уносе и нешто индуктивитета и малу количину капацитета, који мењају
динамичке карактеристике реалног отпорника у односу на идеални отпорник.
Отпорници су елементи чија се својства мењају с променом температуре. Иако је промена
отпора у односу на промену температуре врло нелинеарна, можемо је апроксимисати
следећим изразом:
где је
5. Врсте отпорника
5.1. Фиксни отпорници
Неки отпорници су цилиндрични, с активним отпорним материјалом у средини (масени
отпорник, више се не користе) или на површини цилиндра (филм) отпорници, и водљивих
металних прикључака изведених уз осу цилиндра на свакој страни.Користе се угљен-филм
и метал-филм отпорници.Отпорници велике снаге долазе у великим паковањима
пројектованим да ефикасно дисипирају топлину.Отпорници за велике снаге се обично
изводе као мотани отпорници.
Отпорници у рачунарима су пуно мањи, обично израђени у СМД кућиштима без жичаних
прикључака.Отпорници се уграђују у интегрисана кола као део фабричког поступка,
користећи чињеницу да полупроводник има отпорност и да се може користити као
отпорник.
