УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ – ЛЕШАК
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Овчарство и козарство
Тема:
Објекти и опрема за овце и козе
Ментор: Студент:
Проф. др Зоран Илић
Александар Ацковић
Лешак, 2019. год.
2
САДРЖАЈ
УВОД...............................................................................................................................................3
1.Објекти за овце............................................................................................................................4
2.Опрема за исхрану и напајање...................................................................................................6
3. Нега оваца...................................................................................................................................8
4. Шишање оваца...........................................................................................................................9
5. Објекти за козе..........................................................................................................................10
5.1. Везани начин држања коза................................................................................................11
5.2. Слободни начин држања коза...........................................................................................12
ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................15
4
1. Објекти за овце
Објекти за смештај оваца имају приоритетни задатак да остваре што бољу заштиту од
падавина и ветрова, а тек потом од екстремних температура. Из тог разлога објекти за овце
по правилу не морају да имају термичку изолацију, поготово ако се у објектима користи
простирка. У таквим ситуацијама и температуре у објекту испод 0°Ц не могу да нанесу
мерљиве негативне последице.
Код држања оваца у објектима значајно је да се спрече обољења дисајних органа и
путева. Из тог разлога треба настојати да се влажност ваздуха одржава на што нижим
границама, а нарочито садржај амонијака. Да би се ово постигло потребно је поуздано
ресити питање измене ваздуха у објектима, што се у пракси редовно постиже правилно
регулисаном природном вентилацијом.
Објекти за овце се редовно подижу као лаке грађевине, које могу да буду од разних
материјала. Објекти најчешће служе за држање оваца у току зиме. Тада се формирају групе
оваца са око 10 грла у групи. Тиме се омогућава да се овце јагње у истим боксовима,
постиже се већа прегледност, троши се мање рада. Истина, тада је потребан већи број
појилица. Величина простора у објекту зависи од категорије оваца и од тога да ли је под
решеткаст или пун са простирком. По правилу решеткаст под штеди простор за око 15%.
Нормална величина простора бокса са решеткастим подом износи приближно: за овцу
до 70 кг око 0,8 м2 , за овцу преко 70 кг око 1,0 м2 , за јагњад око 0,3 м2 , за товна грла 0,4-
0,5 м2 , за овнове - код појединачног држања 3-4, а код групног држања 1,5 -2 м2 .
Код одређивања облика боксова треба посебну пажњу обратити на величину простора
за исхрану. Тај простор треба да износи 40-50 цм за овце, за овце са јагњетом око 60 цм, за
јагњад око 20 цм. Истина, када је исхрана по вољи, онда се простор за исхрану може да
смањи само на половину. Коначно, простор за исхрану на округлим јаслима може да буде
знатно мањи: за овце 20-25 цм, за јагњад око 10 цм (код исхране по вољи само 5 цм).
За лагеровање хране за исхрану у објектима треба рачунати са запреминском масом те
хране, која приближно износи: код силаже око 700 кг по 1 м3 , код зелене хране 300-350
кг, расутог сена 50 до 75 кг, сена у балама 200-270 кг, уситњеног сена или сламе 400-600
кг, овса у зрну око 400-500 кг, концентроване хране око 600 кг (све по 1 м3 ).
Код стаја са простирком треба рачунати са утрошком простирке од око 0,3 кг по грлу на
дан. Ако се простирка користи са сталним додавањем без чишћења, онда се за око 120 дана
формира слој од око 0,7 м. Овај начин држања има значајне предности, као што су:
- једноставнији и јефтинији објекти,
5
- лакше постизање погодних услова и добра топлотна изолација,
- постизање високе вредности формираног стајњака,
- смањење трошкова за лагеровање осоке и и стајњака,
- искоришћење значајног дела вредности простирке.
Решеткасти под се прави најчешће од тврдог дрвета или од бетонских гредица, а у
последње време и од пластике. Ширина гредица је од 4 до 8 цм, а размак између њих 15 до
18 мм. Решеткасти под може да буде и од жичане мреже. Јачина жице мора да буде око 3
мм, а плетиво размака 22 до 25 мм. На сличан начин се користе и метални подови са
отворима одговарајућих величина.
Дрвени решеткасти подови се најлакше и најједноставније праве, поготово ако
газдинство располаже сопственим материјалом за ту сврху.
Тада се израђују сегменти одређене величине, на пр. 125 цм x 250 цм, који се лако
постављају и скидају. Висина постављања решеткастог пода је променљива, а минимално
мора да износи око 60 цм.
